Stanićeva logika u Moskvi
Izložba crnogorskog slikara Voja Stanića “Nežna logika lakog apsurda” otvorena je u Državnom muzeju likovnih umetnosti “A.S. Puškin” u Moskvi, u saradnji sa privatnom podgoričkom galerijiom “Gayo”. Izložbu je svečano otvorio 22. juna crnogorski ministar kulture i sporta Branislav Mićunović, ističući da je Stanić jedan od desetak najvećih crnogorskih slikara, među koje je izdvojio i Dobričevića, Kokolju, Počeka, Lubardu, Milunovića, Fila i Karaila... i Dada Đurića, koji predstavlja, inače, Crnu Goru na 53. Bijenalu u Veneciji.
Izložba crnogorskog slikara Voja Stanića “Nežna logika lakog apsurda” otvorena je u Državnom muzeju likovnih umetnosti “A.S. Puškin” u Moskvi, u saradnji sa privatnom podgoričkom galerijiom “Gayo”.
Izložbu je svečano otvorio 22. juna crnogorski ministar kulture i sporta Branislav Mićunović, ističući da je Stanić jedan od desetak najvećih crnogorskih slikara, među koje je izdvojio i Dobričevića, Kokolju, Počeka, Lubardu, Milunovića, Fila i Karaila... i Dada Đurića, koji predstavlja, inače, Crnu Goru na 53. Bijenalu u Veneciji.
Mićunović je rekao da mu je drago što otvara Stanićevu izložbu i zbog svih drugih “dobrih i glasovitih slikara u Crnoj Gori”, zbog koje je “zovu i zemljom slikara”.
Posebno je izrazio zadovoljstvo što je izložba Stanića postavljena u domovini takvih umetnika kakvi su Rubljov, Rjepin, Benoa, Kandinski, Tatljin, Maljevič...
“Tome moram da dodam: kao što je, od vremena Petra Velikog pa sve do Drugog svjetskog rata - oružje spajalo veliku Rusiju i malenu Crnu Goru, tako nas sad povezuju kulturna stremljenja naših, pre svega, najznačajnijih umetnika!”, istakao je ministar.
Prema njegovim rečima, u Stanićevim delima može se prepoznati duga kulturna veza dva naroda, pre svega izvesna najčestitija naivnost, kao i metafizičnost, koja je glavna odlika stvaralaštva Stanića, a oba ta elementa su, kako je naveo, i “sržni sadržaj od kojeg je formiran doprinos ruskog stvaralaštva opštoj istoriji umetnosti”, od Peredvižnika do avangarde.
“I mada je Stanić bliži De Kiriku i italijanskoj metafizici, nego Kandinskom i Maljeviču, njihovom drhtaju značenja skrivenom iza slike, ipak, dašak naivnosti nadvisuje sve poput svih velikih ruskih dela što vuku, bliži ili dalji - inspirativni koren iz sela Peredelkino, što ga je u pretprošlom veku umetnicima darovao magnat Mamontov. Od Šagala do Jablonske”, rekao je Mićunović, dodajući da je takav pristup umetnosti stvorio kod Stanića osobeno pomerenu realnost sveta slike, koja dočekuje gledaoca razdraganom dobrodošlicom, da bi se, nakon izvjesnog vremena, javila blaga uznemirenost, kao - opomena, što je snažno svojstvo umetnosti.
Stanić podseća, istakao je Mićunović, na svu površnost i prazninu, besmislenost i ravnodušnost, na koje ne uzvraća ironijom, nego smeškom dobronamernosti široko otvorenih očiju.
Mićunović je izrazio zahvalnost Ministarstvu kulture Rusije, a posebno direktorki Puškinovog muzeja Irini Aleksandrovnoj Antonovoj, koja je takođe govorila na otvaranju o stvaralaštvu Stanića, kao i istoričar umetnosti i profesor na Univerzitetu “Lomonosov” Valerij Turčin.
I poslanici ruske Dume pozdravili su otvaranje izložbe Stanića, navodeći u telegramu, koje je prenelo crnogorsko Ministarstvo kulture, da je to ne samo priznanje talentu Stanića, već i važan trenutak za dalje predstavljanje Crne Gore, njenih duhovnih i kulturnih vrednosti, “uvek takom bliskih i poznatih ruskom narodu”.
Osim u Muzeju “Puškin”, Stanićeva dela predstavljena su i u privatnoj galeriji “GMG” u Moskvi.
(SEEcult.org)
