Štaglinec u čast Gotovca
Međunarodni susret umetnika u Štaglincu od ove godine nosi naziv “Antonio Gotovac Lauer”, a biće održan 18. juna, zasnovan na konceptu “Premošćivanje granica = jezik = zemlja”, kao univerzalne spone.
Međunarodni susret umetnika u Štaglincu od ove godine nosi naziv “Antonio Gotovac Lauer”, a biće održan 18. juna, zasnovan na konceptu “Premošćivanje granica = jezik = zemlja”, kao univerzalne spone.
Umetnička organizacija “Moja zemlja Štaglinec”, koju vodi Vlasta Delimar, odlučila je o novom konceptu za 2011. iskoristivši 2010. kao Međunarodnu godinu zbližavanja kultura sa okosnicom na interkultulturalni dijalog koja je imala četiri glavne teme. Opredelila se za stoga da jezik bude baza nove koncepcije. Tako je projekat započet 2010. umrežavanjem međusobnih kontakata pozvanih umetnika, a završnica je 18. juna na međunarodnom susretu umetnika “Antonio Gotovac Lauer” u Štaglincu.
Tomislav Gotovac aka Antonio Lauer bio je prisutan u Štaglincu svih godina i to mesto je za njega imalo poseban značaj. Mitologija zemlje za umetnika iz Krajiške 29 mogla je samo upotpuniti njegovu zen orijentaciju, navela je u obraloženju koncepcije umetnica Vlasta Delimar, koja će na ovogodišnjem susretu umetnika u Štanglicu nastaviti sa Milanom Božićem projekat “Apsolutni umjetnik (sjećanje i osjećaj) Antonio Gotovac Lauer”.
Taj projekat do sada je izveden u Zagrebu (Kino Europa), Splitu (Multimedijalni kulturni centar), Dubrovniku (ispred Kneževog dvora) i Rijeci (ispred robne kuće Korzo).
U performansu “Apsolutni umjetnik...” učestvovaće i KUD “Podravka”, odnosno Tamburaški orkestar pod vođstvom dirigenta Kreše Lukačića.
Među umetnicima najavljenim u Štaglincu su i Anne Bean (Velika Britanija) & Poshya Kakl (Irak), koji će izvesti performans “Poshya i Anne u Štaglincu: Kilometar žute vrpce”, zatim Mariel Carranza iz Perua (Ja sam), Efi Ben David & Gina Ben David iz Izraela (Materinji jezik), Alejandra Herera iz Čilea (Performans), Jason Lim iz Singapura (Duet), Sinead O'Donnell iz Irske (10 akcija s beležnicom / sa Štaglinca 09 pretvorenih u performans za Štaglinec 2011), Boris Nieslony iz Nemačke (Studija prirode - prevoz) i Buba & Marina iz Srbije (AVAZ).
Najavljeni su i Goran Ristić iz BIH (Račvast jezik), The Smithsons (Hrvatska, Nemačka, SAD - Kristina Leko, Vidan Leko Smithson, David Smithson), koji će predstaviti rad “Proba”, te Milijana Babić (Performans) i Jasenka Bulj iz Hrvatske (izložba fotografija).
Učestvuju i Pino Ivančić (Oduzimanje zemlje), Marko Marković (Sitni vez), Damir Stojnić (Izg(ov)aranje) i Mio Vesović iz Hrvatske (izložba fotografija & video).
Smatrajući da ne postoji stanje jezika idealno za sva vremena, umetnička organizacija “Moja zemlja Štaglinec” navela je u obrazloženju ovogodišnjeg koncepta da su umetnici na neki način često bili avangarda u svetskim misijama, otvoreni za dijalog i toleranciju i imali pojačani smisao za poštovanje različitosti, pa im 2010. godina, koja je imala zadatak zbližavanja kultura nije prestavljala neki teži zadatak, već je, naprotiv, išla na ruku većini umetnika kojima je takva tema gotovo sastvani deo izraza.
Zaštita jezičke raznolikosti i podsticanje višejezičnosti kao važnog elementa za stvaranje mostova između kultura, postaje interkulturni dijalog kao proces koji zahteva priznavanje zajedničkih vrednosti.
To će biti pokazano kroz jezičku umetnost koja podrazumeva od tekstualne umetnosti, jezičke poezije, artificijelnog jezika do upotrebe već nekih istorijskih praksi, kao što su reč i slika, te scene jezika. Konceptualna umetnost imaće poseban značaj. U konceptualnoj umetnosti vizuelni jezik i jezik umetnosti elementi su složenih kulturoloških mapa u kojima jezik postoji ukazujući na druge jezike.
Sredine iz kojih umetnici dolaze (Čile, Peru, Engleska, Irska, Izrael, Nemačka, Singapur, Srbija, SAD, BiH i Hrvatska) čine fantastičnu lepezu različitosti. Svaki od tih umetnika na neki način je povezan vlastitim identitetom i jezikom koji je sastavni deo toga identiteta. Jezik kojim umetnici međusobno komuniciraju je engleski, pa će koncept “jezik” tim više biti zanimljiviji, jer će umetnici upotrebljavati i materinji jezik. Zemlja se pojavljuje gotovo kao ready-made, jer osluškivanje jezika i zemlje jedna je priroda.
Umetnička organizacija Moja zemlja Štaglinec započela je rad 2005. godine. Tada su tri umetnika “probila led” ponudivši gradu Koprivnici i njenom stanovništvu mogućnost neke nove kreativnosti i invencije kroz govor umetnosti koja je oduvek imala plemenite ciljeve. Grad Koprivnica bio jedan od prvih koji je prepoznao njihove ideje i pomagao im i proteklih šest godina.
Jedinstvenim konceptom “zemlja” uspeli su da privuku mnoge domaće i strane umetnike kojima je bio izazov da učestvuju u susretima, druženjima i radu na imanju umetničke organizacije. Mnogi imaju želju da dođu ponovno, ali je cilj okupiti što veći broj umetnika iz Hrvatske, a naročito iz inostranstva kako bi se projekt što više proširio. Danas se o Štaglincu govori u krugovima umetnika u Londonu, Tokiju, Belfastu, Kardifu, Glazgovu, Ljubljani…
Članovi Umetničke organizacije Moja zemlja Štaglinec su posebno ponosni na to što su stanovnici Štaglinca i Koprivnice pokazali veliko interesovanje za njihove aktivnosti, što je pokazatelj da umetnost može biti dobar način obogaćivanja društva u svim segmentima.
Multikulturalnost koju neguju u Štaglincu, kako su istakli, takođe se dobro referisala na lokalnu scenu i zasenila ksenofobične pobude.
Do sada su u Štaglincu učestvovali umetnici koji su svojim prisustvom ostavili i ostvarili gotovo jedinstveni trag osmišljenog koncepta, te pomogli nadogradnji i kvalitetu daljeg delovanja.
Među hrvatskim umetnicima birana su imena koja su važna za savremenu hrvatsku scenu - Ladislav Galeta, Pino Ivančić, Marijan Crtalić, Antonio Lauer Gotovac, Ksenija Kordić, Milan Božić, Boris Cvjetanović, Vili Matula, Đorđe Jandrić, Vesna Pokas, Sunčanica Tuk, Saša Živković, Dubravko Adamović, Amela Frankl, Branko Lepen, Rajko Radovanović, Vlatko Vincek, Đanino Božić, Antonio Grgić, Duje Jurić, Goran Trbuljak, Vlasta Žanić, Sven Medvešek, Božo Jurjević, Pasko Burđelez, Damir Čargonja, Markita Franulić, Željka Gradski, Tomo Savić Gecan...
Među stranim umetnicima birana su imena koja su prisutna na svetskoj sceni - Philip Babot, Tim Bromage i Beth Greenhalgh iz Velsa, Balint Szombathy iz Mađarske/Srbije, Anne Bean, Peter Fink i Richard Wilson iz Engleske, Mladen Miljanović i Borjana Mrđa iz Republike Srpske, Marko A. Kovačić iz Slovenije, Imre Denes, Istvan Kovacs i Katalin Ladik iz Mađarske, Sakiko Yamaoka i Akiko Sato iz Japana, SU-EN i Hans Sternudd iz Švedske, Efi Ben David iz Izraela, Sinead O’Donnell iz Severne Irske, Zoran Todorović iz Srbije...
Programe u Štaglincu posetilo je više stotina ljudi iz Zgreba koji su dolazili organizovanim prevozom autobusom ili privatnim vozilima, a publika je stizala i iz okolnih mesta - Varaždina, Čakovca, Bjelovara, Križevaca, Đurđevca, Virovitice.
O Štanglincu su izveštavali i brojni mediji i pisali umetnički časopisi, a izdata su i četiri kataloga i prateći DVD filmovi sa svim izvedenim performansima, koji se nalaze u mnogim bibliotekama širom Hrvatske, kao i u bibliotekama i galerijama u svetu.
Prošle godine premijerno je prikazan u bioskopu “Europa” u Zagrebu film “Štaglinec 2009”, u trajanju od 100 minuta.
(SEEcult.org)
