Srpski modernizam iz kolekcije GMS u Ljubljani
Izložba “Srpski modernizam 1880-1950. iz kolekcije Galerije Matice srpske”, koja predstavlja dela 50 umetnika, svečano je otvorena 29. januara u Narodnoj galeriji u Ljubljani, u prisustvu ministara kulture Slovenije i Srbije Zorana Pozniča i Vladana Vukosavljevića, koji su istakli značaj saradnje u oblasti kulture.
“Ova izložba govori o zajedničkim naporima, istim mislima, aspiracijama, snovima koje su sanjali kako srpski, tako i slovenački umetnici u vreme kada su delili zajedničku državu i jezik. Gledajući u prošlost i razmišljajući o njoj stvaramo pogled u budućnost”, rekao je Poznič, koji je zvanično otvorio izložbu sa 86 umetničkih dela koja sveobuhvatno ilustruju srpsku likovnu umetnost, njene uzore, opredeljenja i domete od poslednjih decenija 19. veka do sredine 20. veka.
Vukosavljević je istakao da zajednička produkcija Narodne galerije Slovenije u Ljubljani i Galerije Matice srpske iz Novog Sada pokazuje njihovo “razumevanje savremenog trenutka u kojem su koprodukcija i partnerstvo jedan od imperativa našeg vremena i dobar primer uspešne saradnje slovenačkih i srpskih ustanova kulture”. “Nadamo se i želimo da verujemo da će ta saradnja ići isključivo uzlaznim tokom i biti iznijansirana najsvetlijim i najtoplijim bojama i tonovima koje kultura može da pruži”, rekao je Vukosavljević.
Izgled postavke u Narodnoj galeriji Slovenije, foto: GMS
Ističući da je izložbom predstavljen “iscrpno istražen istorijski i kulturni period” Srbije, te da je modernizam bio od velikog značaja i na evropskom i svetskom nivou, Vukosavljević je rekao i da izložba ukazuje na preplitanja više kulturnih prostora, budući da “modernistički diskurs ne poznaje veštački nametnute granice”. Predstavljena dela ‒ 75 slika, sedam skulptura i četiri grafike, pokazuju odnos prema duhovnim vrednostima tadašnjeg vremena, ali i prema ukupnoj umetničkoj i kulturnoj produkciji, saopštilo je Ministarstvo kulture i informisanja, naveo je Vukosavljević.
“Ono što mi danas baštinimo kao kulturno nasleđe pređašnjih generacija, vrednosti su koje su u vremenu u kojem su nastajale bile savremena umetnička produkcija. Upravo to nas navodi na divljenje prema postignutim visokim dometima Moderne na našim prostorima, imajući u vidu da stanje kulturnog sistema na najslikovitiji način svedoči o stanju čitavog društva. Stoga smo danas u obavezi da prema tim vrednostima imamo izgrađen i savremen odnos, jer jedino vrednovan i kontekstualizovan odnos prema kulturnoj baštini daje neophodan impuls današnjim generacijama. Samo nas ‘živ’ i kreativan odnos prema kulturnom nasleđu čini dostojnim njenog baštinjenja”, rekao je Vukosavljević, konstatujući i da “politička istorija pojedincima i društvima svira melodije i tonove određenog kvaliteta, a kulturna istorija svira sasvim drugačije tonove i melodije”. “Na nama je da odlučimo koje ćemo melodije slušati i u kojima ćemo uživati”, poručio je Vukosavljević.
Direktorka Narodne galerije u Ljubljani dr Barbara Jaki, kako je saopštila GMS, istakla je u uvodnoj reči da ta ustanova ima bogatu kolekciju moderne umetnosti i da je ovo “izložba koja, nakon predstavljanja hrvatskog modernizma, zaokružuje tokove moderne umetnosti koji su nastajali na zajedničkom prostoru”.
Ukazujući na komunikaciju u oblasti kulture i umetnosti koju je Slovenija ostvarila tokom godina sa muzejima iz Srbije, Barbara Jaki izrazila je zadovoljstvo što je uspostavljena dobra saradnja sa GMS i što je donela dobar rezultat. “Verujemo da smo postavili dobar temelj budućoj saradnji i razmeni znanja, umetničkih radova i stručnjaka iz oblasti kulture”, zaključila je Barbara Jaki pred brojnim auditorijumom, u kojem su bili i ambasadorka Srbije u Sloveniji Zorana Vlatković, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, stručnjaci i ljubitelji umetnosti.
Upravnica Galerije Matice srpske dr Tijana Palkovljević Bugarski istakla je da izložba predstavlja najbolje radove iz kolekcije GMS, koji su i izbor najreprezentativnijih radova nacionalne umetnosti i najraskošnijih stvaralaca. “Sačinili smo pregled tematskih i stilskih dometa jednog vremena, prelomljen kroz specifičnu istoriju same ustanove i njene uloge u društvenim i umetničkim prilikama”, rekla je Tijana Palkovljević Bugarski, koja je i koautorka izložbe sa dr Andrejem Smrekarom, u saradnji sa stručnom saradnicom Jelenom Ognjanović i uz kreativnu i tehničku asistenciju Nikole Ivanovića i Stanislave Jovanović Mindić.
Tijana Palkovljević Bugarski naglasila je da se predstavljanjem sopstvenog kulturnog nasleđa upoznaje i nasleđe drugih evropskih naroda, a tako “razvija svest o sličnostima i razlikama, osobenostima nacionalnih kultura, ali i zajedničkim vrednostima”. Na tim idejama nastala je i izložba “Srpski modernizam 1880‒1950 iz kolekcije Galerije Matice srpske”, istakla je ona i
izrazila uverenje da će ta izložba doprineti aktivnijoj saradnji Srbije i Slovenije.
Izložba kroz dela 50 autora ukazuje na razvojni put srpske likovne umetnosti od realističkih opredeljenja nastalih pod uticajem umetničkih akademija u Beču i Minhenu do okretanja ka modernizmima 20. veka usled odlaska umetnika iz Srbije na školovanje u Pragu, Budimpešti i konačno u Parizu, kao centru umetničkih ideja 20. veka. Izložba tako predstavlja razvoj srpske likovne umetnosti od ideja realizma, impresionizma i simbolizma do aktuelnih ekspresionističkih i intimističkih izraza iskazanih kroz religiozne i istorijske kompozicije, ali i teme portreta, pejzaža, akta i enterijera. Uz najpoznatije umetnike poput Uroša Predića, Paje Jovanovića, Steve Aleksića, Ivana Tabakovića, Nadežde Petrović, Petra Dobrovića, Save Šumanovića, Milana Konjovića i Petra Lubarde, sa kojim se hronološki i završava postavka, ziložena su i dela javnosti možda manje poznatih slikara koji su ostavili trag u istoriji srpske umetnosti, ali i u kolekciji Galerije Matice srpske.
Odabrana dela prate tekstualni, video i audio sadržaji sa ciljem da posetiocima približe ideje srpske likovne umetnosti, kao i prateći katalog na slovenačkom i engleskom jeziku.
Tim konzervatora GMS (Danilo Vuksanović, Darko Despotović, Luka Kulić i Marijeta Sidovski) radio je na pripremi eksponata za transport i izlaganje, dok je tehnička služba Narodne galerije izvela postavku izložbe.
Realizaciju izložbe omogućila je Narodna galerija Slovenije uz podršku ministarstava kulture dve zemlje.
Izložba će biti otvorena do 3. maja.
*Foto: GMS
(SEEcult.org)
