Srećan dan, u Berlinu
Izložba umetnice Tatjane Ilić iz Beograda i nemačkog umetnika Haralda Hofmana (Hofmann) “Srećan dan” biće otvorena 18. oktobra u prostoru REH-transformer u Berlinu, u nastavku njihove povremene i dugogodišnje saradnje tokom koje se na različite načine, svako iz svog, kao i iz zajedničkog iskustva, bave nekim od ključnih egzistencijalnih pitanja današnjice, njenim apsurdima i paradoksima, u situaciji civilizacijske drame koja u sebi, osim apsurda i paradoksa, neguje smisao još samo za ironiju i u njoj potpunu determinaciju svega postojećeg i nepostojećeg.
Izložba “Srećan dan”, čiji naziv polazi od dela “Srećni dani” Semjuela Beketa (Samuel Beckett), proizašla je, prema rečima Tatjane Ilić, iz njegove poznate drame apsurda, u kojoj se dvoje umetnika sada susreću, nakon 20 godina kritičkih debata, pisanih dijaloga, povremenih zajedničkih nastupa, u muku pred mnogo puta postavljenim pitanjima a koja se i dalje i sve više tiču kako kulturoloških sredina u kojima su radili, tako i civilizacijskog konteksta koji uvek iznova nameće pitanje o smislu i potrebi bilo koje slobode u Slobodi. "To pitanje je već samo po sebi u negaciji, a kada u njemu pronadjemo i Srećan dan, za razliku od Beketovih dana, onda možemo sa dubokom ironijom samo i dalje konstatovati - I svi smo slobodni i srećni, samo što u toj Slobodi i toj Sreći više ništa ne može da preživi. Naravno, postoje različiti pojmovi slobode, intelektualna, ekonomska,
Njihovi pojedinačni radovi, performansi, akcije, upozoravajući kritički tekstovi i tribine, koji su se odnosili na percepciju prisutne egzistencijalne drame čoveka na svim nivoima na prekretnici dva veka, prirodno su proizveli tačno pre deset godina poziciju “aktivne umetničke margine” u konteksu umetničkog prostora Srbije. Ona se danas, prema rečima Tatjane Ilić, proširila od umetničke na ukupnu društvenu poziciju margine.
Harald Hofman, Ohne Titel
“Srećan dan” Tatjane Ilić i Haralda Hofmana, kako su naveli u katalogu kustosi Markus Ketel (Marcus Kettel) i Johen Vendeberg (Jochen Wendeberg), poetično je dijaloška izložba koja trenutke iznenađenja, jedinstvenosti i histerije dramatično pojačava u odnosu na originalno Beketovo delo. To se u današnjem vremenu superlativa, u kojem biti srećan postaje jedino emotivno stanje kojem se teži, može shvatiti kao ironična refleksija kako na aktuelan, tako i na istorijski društveni kontekst.
Izložba “Srećan dan” obuhvata Hofmanov rad “Ohne Titel” – situaciju koju će u uzajamnom situacionom gestu, ćutanju, izložiti sa serijom performativnih fotografija “Settings or Delete” Tatjane llić.
Tatjana llić, Settings or Delete
Ilićeva i Hofman sarađuju već godinama, a oboje su bivši studenti Janisa Kunelisa na Akademiji u Dizeldorfu. Jedan od nekoliko objavljenih dijaloga to dvoje umetnika može se naći u katalogu izložbe “Stehend Gehend”, održane u MSUV 2005. godine, čija je kustoskinja bila Suzana Vuksanović, a učestvovale su još dve bivše studentkinje Kunelisove klase – Sandra Vots (Voets) i Kristijan Lor (Christiane Lohr). U sklopu izložbe u MSUV, održana je bila i tribina o “aktivnoj umetničkoj margini”, na kojoj je učestvovao i Kunelis.
Tatjana Ilić tada je prvi put izložila postavku sa beskućnikom, urbanim klošarom Viktorom Nenadovićem i pticom, a Hofman video rad “Trenje”.
Ilićeva i Hofman su u još nekoliko navrata sarađivali i izlagali u Srbiji zajedno - u SKC-u u Beogradu u okviru “Omnibusa” 2001, na Bijenalu u Vršcu “Kodovi vremena” 2002, Centru za kulturu Zlatno oko 2002, kao i u Nemačkoj, u EPI centru i u okviru izložbi Kunelisove klase za vreme studija...
Uoči Berlina, Tatjana Ilić i Hofman učestvuju i na 4. Bijenalu u Poznanju “When Nowhere Becomes Here”, u okviru Internacionalnog umetničkog foruma (IKG), čiji su oboje članovi.
Izložba “Srećan dan” biće održana do 30. oktobra u nedavno otvorenom prostoru umetnosti REH-transformer, koji vode istoričari i kritičari umetnosti Markus Ketel, nekadašnji student Humboldt univerziteta i Akademije Schloos Solitude, i njegov asistent Johen Vendeberg. Izložbeni program ostvaruje se u saradnji sa umetnicima i gostujućim kustosima, a baveći se pitanjima prostora, vremena, identiteta i društva, preispituje i tradicionalne granice savremene umetnosti.
REH-transformer je programski orijentisan kao laboratorija umetničkog eksperimenta u istorijskom kontekstu i današnjem vremenu, mesto mogućih novih stavova u umetnosti, koji su proizašli iz istorijskog konteksta kontinuiteta savremene umetnosti i refleksije na društvene okolnosti u, ali i od umetnosti.
*U PRILOGU: Tekst u katalogu izložbe “Srećan dan” (Marcus Kettel & Johen Wendeberg)
(SEEcult.org)
