Spavaća soba mojih roditelјa

Banjalučki umetnik Mladen Miljanović, koji je ostvario značajnu međunarodnu karijeru, uključujući i učešće na Bijenalu umetnosti u Veneciji, predstavlja se u Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske (MSURS) deo radova iz najnovijeg projekta kojim, kroz lične narative i estetiku lokalnog, postavlja pitanje šta to znači govoriti o identitetu i sukobu u regionu koji već decenijama postoji u istorijskom “međuvremenu”.

Izložba “Spavaća soba mojih roditelјa”, koja će biti otvorena 23. februara u MSURS u Banjaluci Miljanovićevim performansom “Počasna straža”, premijerno predstavlјa 12 radova nastalih u poslednje tri godine, podelјenih u dve celine. Prva celina obuhvata radove u kojima dominiraju slika, tekst i zvuk za koje umetnik koristi dom u kojem je proveo detinjstvo kao sirov materijal za svoj rad, dok u drugoj celini Milјanović koristi umjtnost da fiksira probleme koji ugrožavaju svakodnevno živlјenje, saopštio je MSURS.

Centralna tačka celokupne izložbe je idiličan foto-tapet, nesuđeni dekorativni objekat roditelјske spavaće sobe, iz kojeg se razvila ideja objedinjujućih tematskih celina medijski profilisanih kroz performans, procese istraživanja, prostorne instalacije, objekte i crteže na mermeru, kao i kroz konceptualne refleksije na klјučne repere iz istorije umetnosti.

Miljanović se, kako je navedeno, služi narativima sukoba i identiteta kao polaznim tačkama za svoje bavlјenje društvenim, političkim i kulturnim prostorima Bosne i Hercegovine. Ali radije nego da igra na figuru zemlјe uhvaćene u permanento stanje “krize”, on sukobu i identitetu pristupa kao prostorno-vremenskim kategorijama doživlјavanja sadašnjosti.

 Crna rupa - A Black Hole, instalacija, 300x300 cm, foto: Drago Vejnović, 2016.

Milјanović pita šta to znači govoriti o identitetu i sukobu u regionu koji već decenijama postoji u istorijskom “međuvremenu”. Umesto da nudi spremne odgovore, njegova izložba kritički preformuliše to pitanje kroz lične narative i estetiku lokalnog.

“Suprotstavlјajući ličnu i univerzalnu borbu, u radovima koji čine ovu izložbu, Milјanović jasno ističe da je došao trenutak u kojem se treba odlučiti da li će naše društvo u budućnosti biti kultura komemoracije i narativ konflikta ili kultura živlјenja i napretka u kome ćemo napokon pronaći istinsku lјubav”, navela je u predgovoru kataloga kustoskinja izložbe dr Sarita Vujković.

  Udar1/Strike 1, gravirani i slikani granit, 1050x250 cm, foto: Drago Vejnovic, 2016.

Mladen Milјanović je jedan od najmlađih predstavnika “ratne generacije” banjalučkih umetnika koji umetnički rad temelјi na vlastitom egzistencijalnom iskustvu: s jedne strane to je iskustvo odrastanja u vreme rata i nakon njega u razorenoj, osiromašenoj, etnički i teritorijalno podelјenoj, spolјa izolovanoj zemlјi; s druge strane, na formalnom obrazovanju (pohađao je Školu rezervnih oficira). Posledice rata (rad sa invalidima rata) i stečeno znanje u vojnoj školi (korišćenje obesmišlјenog  vojnog “slikovnog vokabulara” u novom, umetničkom kontekstu), čine osnovno referencijalno polјe Milјanovićevog delovanja kao umetnika.

Dva potpuno različita iskustva, ukrštaju se na jednom mjestu - banjalučki Univerzitet se nakon rata uselјava u bivšu vojnu kasarnu Vrbas. Akademija umetnosti smeštena je u jednoj od zgrada kasarne. Nјegov rad in situ proizilazi iz reakcije na fizičku i funkcionalnu prošlost mesta, na genius loci.

“Povlačenjem paralele između prošlosti prostora i njegove transformacije u dijametralno različitu funkciju danas, preuzimam ulogu medijatora u procesu konstruktivne dekonstrukcije koji (proces) se dešava između dve realnosti”, naveo je Miljanović o svom radu.

Mladen Miljanović, portret, foto: Dušica Ivetić

U katalogu izložbe su i tekstovi istoričarke umetnosti i kustoskinje ACB galerije iz Budimpešte Rone Kopečki i profesora teorije savremene umetnosti ”UNSW” iz Sidneja dr Uroša Čvora, koji je naveo da je Milјanovićev rad prepun naizgled iracionalnih postupaka, od samoubilačkih vratolomija dok se pridržava za prozorske okvire umetničkih galerija i muzeja, preko bacanja bombi u vazduh, dovoženja posetilaca taksijem na vlastitu izložbu, salutiranja publici, pa sve do izrade vojnih karata na kojima planira invaziju na klјučne strateše galerije u Evropi.

“Svim ovim činovima nije zajedničko samo posmatranje i bavlјenje institucijama sveta umetnosti sa margine, već i korišćenje ove periferne pozicije ‘ne baš sveta umetnosti’ ili ‘ne baš Evrope’ u cilјu preformulacije našeg viđenja umetnosti kao globalnog jezika – lingve franke – današnjice”, naveo je Čvoro dodajuci da se to jasno vidi “U Spavaćoj sobi mojih roditelјa” zahvalјujući činu inkorporiranja “pronađenih” stihova narodne pesme kao epske folklorne naracije o globalnoj zdravstvenoj krizi.

“Ptičji grip” služi kao posrednik između globalnog i lokalnog viđenja medijskog događanja, te kao označitelј “balkanizacije” tog događaja. Komični stihovi u stilu kempa dovode do tenzije između suprotstavlјenih, rivalskih narativa (dokumentarnog i lirskog, epike predmodernog doba i savremene dokumentarne forme, narodne i popularne kulture), a naše stajalište postavlјaju na “nemoguću” tačku njihovog preseka. To je, kako je dodao Čvoro, vidlјivo i kod jednog od središnjih dela izložbe “Crna rupa”. Koristeći rupe na putu da bi stvorio postminimalističku zidnu skulpturu, Milјanović prekombinuje univerzalne narative apstraktnog kroz proživlјenu stvarnost BiH tokom 2016. godine.

  Spavaća soba mojih roditelja bez cenzure, detalj1, instalacija, foto Drago Vejnović, 2017.

“Upućivanjem na istorijsku izložbu ‘Kada stav postane forma’ u ponovnoj postavci Prade u Veneciji 2013. godine, pokazuje nam tri lica umetnosti XX veka kao kritičke avangarde, komercijalnog spektakla i zapadocentričnog okvira za razumevanje sadašnjosti. Kada je u pitanju poslednje od ova tri, ‘Crna rupa’ ne predstavlјa samo materijalnu emanaciju politički naelektrisanog prostora koji deli Republiku Srpsku  i Federaciju, već i rečit postupak određenja ontološkog praznila Evrope, koja je upravo u procesu transformisanja”, naveo je Čvoro u tekstu u katalogu.

Miljanović je samostalno i kolektivno predstavlјao radove u galerijama i muzejima širom sveta, a neke od poslednjih izložbi su: “Na ivici” u ACB galeriji u Budimpešti, “Laku noć - Stanje tela” u Nјujorku, Zagrebu i Veneciji, te predstavlјanje BiH na 55. Bijenalu umetnosti u Veneciji, na kojem je učestvovao projektom “Vrt uživanja”, u organizaciji MSURS-a.

MSURS organizuje i ovogodišnje učešće Bosne i Hercegovine na 57. Bijenalu umetnosti u Veneciji, na kojem će se u nacionalnom paviljonu predstaviti banjalučki umetnik Radenko Milak projektom “Univerzitet katastrofe”, u saradnji sa Romanom Uranjekom iz Slovenije.

Miljanovićeva izložba “Spavaća soba mojih roditelјa” u MSURS biće otvorena do 10. aprila.

*Na vrhu: Oaza mira nekome/Oasis of Peace to someone, instalacija, 2017, foto: Drago Vjenović

(SEEcult.org)