Solidarnost u odsustvu državne pomoći za kulturu
Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), Bazaart, Stanica - servis za savremeni ples i srpski ogranak Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA Srbija), osnovali su Fond solidarnosti kulturnih radnika i radnica Srbije, u okviru kojeg će, uz podršku nekoliko stranih fondacija, dodeliti jednokratnu pomoć određenom broju kolega koji su ostali bez bilo kakvog prihoda u vreme pandemije korona virusa, a nisu obuhvaćeni državnom merom pomoći za samostalne umetnike.
Fond solidarnosti osnovan je kao odgovor na aktuelnu pandemijsku krizu u kojoj je veliki broj umetnika i kulturnih radnika/ca ostao bez posla i sredstava za život, saopštili su 13. jula na konferenciji za novinare predstavnici osnivaca, najavljujući uskoro i prvi poziv za oko 150 kolega koji će moći da dobiju po 30.000 dinara bruto.
Zahvaljujući donacijama Fonda za otvoreno društvo, Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC) i FundAction platforme, kao i Fondacije Hajnrih Bel, koja je podržala rad na pripremi Fonda solidarnosti, za sada je obezbeđeno 38.000 evra, a aktivnosti na prikupljanju sredstava za bar još 50 kolega biće nastavljene.
Osnivači Fonda solidarnosti očekuju i odgovor Ministarstva finansija Srbije za oslobađanje od plaćanja poreza pri isplati solidarne pomoći kako bi ugroženi dobili maksimalnu pomoć.
Pomoć se realizuje kao direktna akcija koja treba da nadomesti nedostatak sveobuhvatnih mera države za pomoć različitim kategorijama kulturnih radnika, rekla je Marijana Cvetković iz Stanice, napominjući da je već na početku krize sredinom marta postalo jasno da će se situacija pogoršavati i da će kriza trajati, te da će grupa radnika u kulturi i umetnika iz razl oblasti, nakon zatvaranja svih prostora za kulturu i umetnost, ostati bez prilike da zarade minimalna sredstva za život.
“Ideja da se pomogne kolegama javila se odmah u različitim udruženjima i platformama, ali i svest o potrebi da se udružimo, ujedinimo resurse i snage, i pokušamo da napravimo zajednički program koji će voditi računa ne samo o članovima naših udruženja, već o svim onim kulturnim radnicima i umetnicima o kojima, kako se pokazalo, država nije sposobna da brine”, rekla je Marijana Cvetković, podsećajući da je jedina državna mera za sada isplata jednokratne pomoći od po 30.000 dinara za tri meseca samostalnim umetnicima registrovanim pri reprezentativnim udruženjima.
Njih nešto više od 2.300 je zapravo mali broj svih onih koji u polju kulture rade i doprinose njenom razvoju, konstatovala je Marijana Cvetković, dodajući da se pokazalo da država nema podatke koliko ljudi radi u polju kulture i u kojim uslovima, kao ni koliko ih je zaposleno van javnog sektora, te koje su sve kategorije kulturnih radnika koji su aktivni u polju kulture, koje je pretrpelo brojne promene poslednjih godina, ali one nisu ispraćene i odgovarajućim zakonskim rešenjima. “Zakon o radu i drugi zakoni koji definišu različita radna i druga prava građana ne prepoznaju nove kategorije ljudi koji rade u polju umetnosti i kulture, već samo prepoznaju zaposlene u javnom sektoru i u drugim pravnim licima, nezaposlene i samostalne umetnike”, rekla je on, dodajući da su stoga mnogi ostali van vidokruga, pa i mere koje su donete prate taj ograničen uvid, čak i u uslovima krize.
Osnivači Fonda solidarnosti stoga su stupili u kontakt sa različitim donatorima koji su prepoznali potrebu i pomogli da se prikupi novac za kolege koje su ostale bez ikakve pomoći i prihoda u ovom kriznom periodu. Pomoć je namenjena radnicama i radnicima u kulturi i umetnicima koji su zbog vanrednog stanja i krize izazvane pandemijom korona virusa ostali bez ikakvih primanja, ali i onima od čijeg neposrednog radnog angažovanja zavisi kulturna i umetnička produkcija (u ovu kategoriju spadaju modeli, statisti, tehničari…) i koji nemaju nikakvih zagarantovanih radnih obaveza, niti prava. Prioritet za dodelu jednokratne pomoći imaće oni koji se nalaze u najtežoj socijalnoj i ekonomskoj situaciji, a posebna pažnja biće obraćena na one koji su nezaposleni, koji plaćaju rentu za stan, koji imaju penziju ispod proseka i koji izdržavaju porodice bez drugih primanja.
Sredstva će biti distribuirana u skladu sa Pravilnikom Fonda solidarosti, a narednih dana biće pokrenuta i crowdfunding kampanja kojom će biti pozvati građani Srbije, pojedinci i grupe, kao i pravna lica, da doniraju sredstva kako bi što veći broj ugroženih kulturnih radnika mogao da dobije pomoć.
Predsednik UO NKSS Aleksandar Popović rekao je da su osnivači Fonda solidarnost bili u kontaktu sa još nekim velikim udruženjima koja iz različitih razloga nisu uspela i formalno da se priključe.
Prema njegovim rečima, upravljanje Fondom solidarnosti namerno nije centralizovano, već predstavlja i izraz međusobnog poverenja osnivača.
Time se naglašava značaj udruživanja i pokretanja zajedničke solidarne akcije više različitih udruženja, među kojima je i nekoliko reprezentativnih, što bi trebalo da posluži i kao pozitivan primer za, inače, razjedinjenu kulturnu scenu u Srbiji. Osnivači Fonda solidarnosti stoga pozivaju sve druge aktere da se pridruže toj akciji ili je pomognu u skladu sa mogućnostima.
“Poruka koju šaljemo javnosti je da moramo na delu biti solidarni sa svima kojima je pomoć potrebna i da svi zaslužuju dostojanstven život”, poručili su osnivači Fonda solidarnosti.
Prema rečima potpredsednice UO ULUS-a Vahide Ramujkić, Fond solidarnosti je “prvi korak za buduće bavljenje ovom temom”.
“Imajući u vidu da se pandemija nastavlja, ideja je da ovo postane dugoročno rešenje”, rekla je ona.
Osnivači Fonda solidarnosti planiraju i da, u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja, ispitaju i utvrde sve kategorije umetnika, jer je i u javnosti došlo do toga ko su samostalni, ko slobodni i drugi.
(SEEcult.org)
