• Search form

19.03.2014 | 11:22

Snaga kulture i aktivizma

Snaga kulture i aktivizma

Hrvatski kulturni aktivista Teodor Celakoski iz Zagreba i Teatro Valle Occupato iz Rima svečano su dobili 18. marta u Briselu prestižnu Nagradu princeze Margrit koju Evropska kulturna fondacija (ECF) iz Amsterdama dodeljuje u znak priznanja za poseban doprinos razvoju kulture i civilnog društva.

Celakoski i aktivisti Teatra Valle Occupato dobili su novčani iznos od po 25.000 evra, a nagradu im je uručila holandska princeza Margrit, bivša predsednica ECF-a, po kojoj je to priznanje i dobilo ime.

Celakoski, projektni direktor Multimedijalnog instituta u Zagrebu, i predstavnici Teatra Valle Occupato učestvovali su i u debati “Kultura, javno dobro i radikalna demokratija”, koja je održana u centru za umetnost Bozar uoči ceremonije, a bila je posvećena ulozi kulturnog aktivizma u javnoj sferi i zagovaranju institucionalnih promena.

Celakoski je nagrađen, kako je istaknuto u obrazloženju, zbog svoje uloge u katalizovanju modela saradnje između kulture i civilnog društva u Zagrebu, na širem prostoru Hrvatske, ali i širom bivše Jugoslavije.

Istaknuto je i da je Celakoski jedan od ključnih pokretača brojnih hrvatskih platformi, mreža, trajnih inicijativa i institucija - Multimedijalnog instituta (MaMa), Klubture (Clubture), Prava na grad, Pogona, Zaklade Kultura nova...

U saradnji s tim kolektivima, Celakoski je kreativno koristio resurse u teškim okolnostima kako bi uključio javni interes u kulturne politike i prostorno planiranje i, iznad svega, omogućio saradnju civilnog društva, nezavisnih kulturnih organizacija i javnih institucija.

Grupa italijanskih umetnika i pozorišnih radnika, okupljenih u okviru Teatra Valle Occupato, spasila je najstarije rimsko pozorište Teatro Valle od privatizacije, pretvorivši ga u prostor koji, kao zajedničko javno dobro, predstavlja svojevrsnu platformu građanske snage, gde se susreću umetničko eksperimentisanje, politička debata i šire društvene inicijative.

Nagrada princeze Margrit (ECF Princess Margriet Award) dodeljuje se od 2008. istaknutim pojedincima prepoznatim na evropskom nivou po posebnom doprinosu razvoju civilnog društva, ali i po pokretanju društvene dinamike i promovisanju univerzalnih evropskih vrednosti u svojim lokalnim sredinama.

Nagrada je nazvana prema bivšoj predsednici ECF-a, princezi Margrit, koja je pokazala veliku predanost kulturi kao sredstvu razumevanja i poštovanja evropske raznolikosti.

Nagrada je ustanovljena u partnerstvu s danskim Ministarstvom obrazovanja, kulture i nauke i danskim Ministarstvom spoljnih poslova.

O laureatima je odlučivala komisija koju su činili: dramaturškinja i teoretičarka plesa Bojana Cvejić (Brisel/Beograd), direktor Tejt Modern Chris Dercon (London), direktor NRW Kultursekretariat Christian Esch (Vupertal), glavni direktor Muziektheater/De Nederlandse Opera/Het Nationale Ballet Els van der Plas (Amsterdam) i glavna sekretarka organizacije Home for Cooperation Rana Zincir Celal (Nikozija).

Među ranijim dobitnicima Nagrade princeze Margrit su britanski teoretičar kulture Stuart Hall, koreografi Jérôme Bel iz Francuske i Pichet Klunchun, dramaturškinja i aktivistkinja Borka Pavićević iz Srbije, pozorišni stvaralac Stefan Kaegi iz Švajcarske, vizuelni umetnici Kutluğ Ataman iz Turske i Šejla Kamerić iz Bosne i Hercegovine, engleski filmski autor poreklom iz Gane John Akomfrah, britanski kustos Charles Esche, dirigent Yoel Gamzou iz Nemačke, 2012. godine, rumunski umetnički par Lia i Dan Perjovschi.

Evropska kulturna fondacija obeležava 60 godina postojanja, tokom kojih je, u saradnji sa kreativnim intelektualcima i umetnicima, kontinuirano podržavala kulturu u Evropi i šire, uverena da je ujedinjavajuća snaga kulture važna za razvoj otvorenog, inkluzivnog i demokratskog društva koje je Evropi neophodno. Krajnji cilj podrške ECF-a je da kultura angažuje ljude i nadahnjuje ih kako bi nadmašili svoja ograničenja.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r