Skupština o Zakonu o kulturi

Vanredna sednica Skupštine Srbije, na kojoj će biti razmotren i dugoočekivani Predlog zakona o kulturi, kao i izmene i dopune Zakona o javnom informisanju, zakazana je za 16. jul.

Vanredna sednica Skupštine Srbije, na kojoj će biti razmotren i dugoočekivani Predlog zakona o kulturi, kao i izmene i dopune Zakona o javnom informisanju, zakazana je za 16. jul.

Prva tačka sednice biće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, čiji su predlagači Ministarstvo kulture i Ministarstvo pravde, a potom će biti razmotren Predlog zakona o kulturi, čiji je predlagač Ministarstvo kulture.

Vlada Srbije usvojila je 9. jula predlog izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju, kojima je predviđena veća odgovornost osnivača medija, a ponovo se uvodi i Registar javnih glasila radi veće transparentnosti vlasničke strukture medija.

Uvodi se i veća odgovornost distributera javnih glasila, koji se ponašaju diskriminatorski iz neekonomskih razloga, a definiše se i odgovornost osnivača javnih glasila u slučaju kada ne izmiruju obaveze prema poveriocima u dužem vremenskom periodu. Uvodi se i povećanje vrednosti osnovnog kapitala osnivača medija, kao privrednih subjekata koji obavljaju društveno odgovornu delatnost.

Predlog Zakona o kulturi, prvi u Srbiji posle 16 godina, trebalo bi da unese niz sistemskih novina, a već par godina nakon prvog nacrta, izaziva i kontroverzne reakcije u javnosti.

Kako je navedeno u obrazloženju predloga tog krovnog zakona, njegovo usvajanje polazi od potrebe za jedinstvenom regulativom koja bi obuhvatila sve oblasti kulturnih delatnosti, osavremenila i učinila efikasnijom kulturnu politiku Srbije i uvažila nastale društvene promene.

Osnovni cilj je poboljšavanje položaja svih subjekata u kulturi pre svega kroz jasno utvrđivanje prava, obaveza i odgovornosti Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, što se naročito ogleda u detaljnom regulisanju principa, načina, svrhe i cilja raspoređivanja i korišćenja budžetskih sredstava u finansiranju kulturnih subjekata, kulturnih delatnosti i kulturnih programa i projekata i u pronalaženju novih i raznovrsnih izvora i oblika finansiranja kulture kao što su zadužbine i fondacije.

Predviđeno je i donošenje Strategije razvoja kulture Srbije, na osnovu koje Autonomna pokrajina donosi program razvoja kulture za koji se sredstva za finansiranje obezbeđuju u pokrajinskom budžetu. To važi i za lokalne samouprave.

Predlog zakona afirmiše načelo ravnopravnosti subjekata u osnivanju ustanova i drugih pravnih lica u kulturi i ravnopravnost u radu svih ustanova i drugih subjekata u kulturi, kao i načelo decentralizacije u odlučivanju, organizovanju i finansiranju kulturnih delatnosti. Predviđeno je obrazovanje Nacionalnog saveta za kulturu kao stručno-savetodavnog tela, radi obezbeđivanja stalne stručne podrške u očuvanju, razvoju i širenju kulture.

Članove Saveta birala bi skupština na pet godina, na predlog vlade, iz reda uglednih i afirmisanih umetnika i stručnjaka u kulturi. Propisana je i obaveza da Savet podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o radu najmanje jednom godišnje.

Strategiju razvoja kulture donosi Vlada, na predlog Ministarstva kulture, i to za period od tri godine, a sadrži osnovne postavke kulturnog razvoja, strateške pravce i instrumente kulturnog razvoja, plan realizacije i kriterijume, indikatore i postupke evaluacije.

Predlogom zakona predviđeno je da ustanovu kulture može osnovati Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao i drugo pravno ili fizičko lice.

Jedna od novina je i da se direktori ustanove, čiji su osnivači Republika, Pokrajina ili lokalne vlasti, imenuju na osnovu javnog konkursa, na period od četiri godine, a kandidati imaju obavezu da predlože program rada i razvoja ustanove.

Među novinama je i da lica koja obavljaju umetničke, programske ili stručne poslove u ustanovi, zasnivaju radni odnos ugovorom o radu na period do tri godine, s mogućnošću ponovnog zaključivanja.

Ustanove kulture mogu steći status ustanove kulture od nacionalnog značaja, a može joj se taj status i oduzeti.

Predlog zakona, kako je navedeno, pokušao je da na sistematski način reši probleme umetnika, saradnika i stručnjaka u kulturi, predviđajući kako uslove i način za sticanje statusa lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, tako i obezbeđivanje sredstava u budžetu Srbije za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinosa za zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Radi podsticanja kulturnog stvaralaštva predviđeno je da vlada utvrđuje republičke nagrade za poseban doprinos razvoju kulture i kriterijume za njihovu dodelu.

Podsticanje umetničkog stvaralaštva predviđeno je i dodeljivanjem priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja umetniku, odnosno stručnjaku, za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, koje se isplaćuje iz budžeta Srbije.

Ta praksa do sada je funkcionisala na osnovu vladinih uredbi.

Finansiranje kulturnih programa i projekata predviđeno je na osnovu konkursa Republike, Pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Predlogom zakona predviđeno je, između ostalog, i da se sredstva za finansiranje kulturnih delatnosti mogu obezbeđivati osnivanjem i delovanjem zadužbina i fondacija.

Primena krovnog zakona, kako je navedeno, očekuje se od sredine 2010. godine, budući da je predviđena odložena primena tri meseca od dana stupanja na snagu.

U skladu sa tim, u budžetu za 2010. sredstva će biti planirana prema realnim parametrima.

Takođe, Predlogom zakona su, kao novina, predviđeni doprinosi za istaknute umetnike odnosno istaknute stručnjake u kulturi, a s obzirom na to da je predviđena procedura za sticanje svojstva istaknutog umetnika, odnosno istaknutog stručnjaka, koja se može sprovesti tek nakon formiranja Nacionalnog saveta za kulturu, očekuje se da obaveza plaćanja doprinosa za njih neće nastati pre 2011. godine.

Predstavljajući predlog krovnog zakona u Vladi Srbije, ministar kulture Nebojša Bradić rekao je nedavno da potreba za boljom, efikasnijom, kvalitetnijom, drugačijom, pravom i jasnom kulturnom politikom u Srbiji postoji decenijama unazad, te da se može reći da njome nikada nisu bili zadovoljni ni stvaraoci, ni oni koji su oblikovali uslove delovanja u kulturi.

Prema njegovim rečima, zalaganje za kulturu nije spadalo u red najvažnijih aktivnosti u uslovima česte promene vlasti i političkog potvrđivanja pojedinih stranaka i koalicija u oblikovanju društvenog ustrojstva samostalne Srbije.

Takođe, inercija mnogih kulturnih ustanova u navikama i privilegijama iz doba socijalističkog ustrojstva sučelila se sa tržišnim zahtevima i stvorila konfliktnu poziciju, napetost u iščekivanju razrešavanja sve većeg broja problema u radu, rekao je Bradić.

Budžetske ustanove kulture nisu bile preterano motivisane, niti podsticane, da nedostajuća sredstva za planirane aktivnosti stvaraju dodatnim angažovanjem, povećanjem samostalnih prihoda ili fandrejzingom, već su od nadležnih insitucija javne uprave čekale da ih dotira.

“Nestabilni ekonomski uslovi davali su alibi deprofesionalizaciji, improvizaciji, diskontinuitetu i dezorijentisanosti u organizaciji kulturnih delatnosti, a pokušaji da se izradi i prihvati iole delatna strategija razvoja u kulturi - ostali su bez očekivanih i potrebnih rezultata”, rekao je Bradić, najavljujući da će posle krovnog zakona o kulturi na redu za usvajanje biti zakon o zadužbinama.

Stupanjem na snagu krovnog zakona o kulturi prestaće da važe Zakon o delatnostima od opšteg interesa u oblasti kulture iz 1992. i Zakon o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture iz 1998.

Sajt Ministarstva kulture je www.kultura.gov.rs