Skretanje pažnje zatvaranjem
Umetnička galerija BiH odlučila je da zatvori izlagački prostor za javnost kako bi skrenula pažnju na odnos države prema kulturi, kulturnim institucijama i kulturnoj baštini, kao i na potrebu promene tog odnosa. UGBiH pozvala je i druge kulturne ustanove, kolege, umetnike i javnost da je podrže u tom nastojanju i zahvalila svima koji su to već učinili. UGBiH spada u jednu od sedam institucija kulture koje bi trebalo da budu u nadležnosti države, s obzirom da je njihov osnivač bivša Republika BiH, što nije promenjeno ni Ustavom koji je na snazi, Dejtonskim.
Umetnička galerija BiH odlučila je da zatvori izlagački prostor za javnost kako bi skrenula pažnju na odnos države prema kulturi, kulturnim institucijama i kulturnoj baštini, kao i na potrebu promene tog odnosa.
UGBiH pozvala je i druge kulturne ustanove, kolege, umetnike i javnost da je podrže u tom nastojanju i zahvalila svima koji su to već učinili.
UGBiH spada u jednu od sedam institucija kulture koje bi trebalo da budu u nadležnosti države, s obzirom da je njihov osnivač bivša Republika BiH, što nije promenjeno ni Ustavom koji je na snazi, Dejtonskim.
“Pored vrlo bitnog rešenja pravnog statusa, to treba da uključuje redovno finansiranje, ali i kreiranje kulturne politike i kulturnih strategija. Iz tog razloga, recimo, BiH ne može učestvovati ni na smotrama poput Bijenala u Veneciji”, navela je UGBiH u saopštenju, ukazujući da na nivou BiH ne postoji ministarstvo kulture koje bi bilo nadležno, a Federalno i Kantonalno ministarstvo kulture nisu preuzeli obavezu pomoći tim institucijama koje se nalaze na njihovoj teritoriji.
UGBiH je od osnivanja 1946. godine radila u skladu sa Zakonom o likovnoj, odnosno muzejskoj delatnosti. Poslednji put Zakon o muzejskoj delatnosti BiH donet je ratne 1994. godine. Od donošenja Dejtonskog sporazuma do danas, država Bosna i Hercegovina se nije odredila prema svojim osnivačkim pravima u odnosu na UGBiH i još šest institucija kulture, navedenih u Zakonu o muzejskoj đelatnosti BiH.
Nerešeno pitanje pravnog statusa te institucije uslovljava i nepostojanje izvora finansiranja njenog redovnog rada. Rad UGBiH finansira se isključivo grantovima, putem javnog konkursa, iz Budžeta Federacije BiH i Kantona Sarajevo (preko resornih ministarstva za kulturu i sport), te Budžeta Vijeća ministara BiH (preko Ministarstva civilnih poslova).
Ta sredstva su, kako je navedeno, nepredvidiva, neredovna i umanjuju se iz godine u godinu, što gotovo u potpunosti blokira rad institucije i otežava pripremanje ozbiljnih finansijskih planova.
Velikim i nesebičnim angažmanom svih 18 zaposlenih i na uštrb ličnih primanja, UGBiH je uspela da se održi u životu, pa se tako od 25 do 30 odsto troškova delovanja pokriva vlastitim prihodom, što je za ustanovu iz oblasti kulture i umetnosti izrazito visok udeo samofinansiranja.
Redovan rad UGBiH finansirao je do 2000. godine Kanton Sarajevo putem nadležnog ministarstva; naredne dve godine finansiranje je preuzelo Federalno ministarstvo kulture i potom, pozivajući se na svoju nenadležnost u smislu Dejtonskog sporazuma, bez prethodne najave, odbacilo i UGBiH i ostalih šest državnih institucija kulture.
“Od tada je, kao prelazno rešenje, UGBiH ostavljena na milost (i nemilost) Ministarstva civilnih poslova BiH”, navedeno je u saopštenju u kojem je precizirano da UGBiH ostvaruje novčana sredstva za redovan rad poslednje tri godine na nivou “pomoći” - putem javnog konkursa koji objavljuje Ministarsvo civilnih poslova BiH jedan put godišnje.
Tako dobijena sredstva (150.000 KM) nisu dovoljna ni za održavanje dostignutog nivoa rada za pola godine, navela je UGBiH, dodajući da je samo za pokrivanje njnih osnovnih troškova rada (bez programa) potrebno oko 450.000 KM.
UGBiH je ustavno pravo na rešavanje pravnog statusa (zajedno sa Zemaljskim muzejem BiH, Istorijskim muzejem BiH, Nacionalnom i univerzitetskom bibliotekom BiH, Muzejem književnosti i pozorišne umetnosti BiH, Bibliotekom za slepa i slabovida lica BiH i Kinotekom BiH) inicirala kod nadležnih državnih organa uz punu podršku Ureda OHR-a, ombudsmana za ljudska prava i javnih medija, ali je, kako je navela, odgovor izostao.
UGBiH traži stoga trajno rešenje problema koji nije rešen od donošenja Dejtonskog ustava, kada je dat rok od 60 dana. Do rešenja tog kompleksnog pitanja UGBiH traži od Federacije BiH i Kantona Sarajevo privremeno sufinansiranje. Takođe, traži i da se iznađe mogućnost da u pravnom okviru dobije novu direktorku ili novog direktora, odnosno vršioca dužnosti, kao i Upravni odbor kako bi mogla da nastavi da funkcioniše.
Prema navodima UGBiH, godišnje je poseti 20 000 ljudi, pri čemu tokom letnjeg perioda većinu posetilaca čine turisti, a u periodu školske godine, akcenat se pored domaćih posetilaca, stavlja i na đačku populaciju. Pojedine izložbe izazivaju veliku pažnju javnosti, poput izložbe fotografija Milomira Kovačevića Strašnog “Strašni izbori 1990” koju je posetilo 3.500 posetilaca.
Posetiocima je besplatan ulaz u UGBiH, a na raspolaganju su im i besplatni depilijani o aktuelnoj stalnoj postavci “Retrospectrum”. Takođe, mogu da nađu i kataloge ranijih izložbi, koji su na prodaju. Moguće je dogovoriti i vođenu grupnu posetu koja se posebno plaća, a svim posetiocima prisutni kustosi uvek izlaze u susret.
U sastavu UGBiH nalazi se i biblioteka, u kojoj se može naći najznačajnija bibliotečko-dokumentarna građa vezana za bosanskohercegovačku umetnost.
Prema navodima UGBiH, i pored besparice u kojoj se nalazi, ni jednog trenutka nije prestala da održava izložbe.
Od završetka rata do danas organizovane su dve stalne postavke na kojima su izlagana najvrednija dela iz depoa UGBiH, “Jedan vijek moderne umjetnosti” i “Retrospectrum”. Pored njih, godišnji broj povremenih izložbi poslednjih deset godina varira od 10 do 20, što je i za neke druge galerije koje nemaju problema sa finansiranjem, respektabilan broj.
Prošle godine je tako, pored stalne postavke, organizovano još 16 izložbi, među kojima su tokom 2010. godine bile izložbe “Međuprostor” (u saradnji sa Muzejem savremene umetnosti RS), zatim retrospektiva jednog od najvećih likovnih umetnika BiH, Voje Dimitirijevića, te “Videonale”, festival savremene video umetnosti u saradnji sa Goethe institutom. Održana je i izložba “Sarajevo Service” laureata Henkel Art Award bečkog MUMOK-a, Mladena Miljanovića.
UGBiH je u protekle dve godine održala i dve izložbe u vlastitoj produkciji - izložbu fotografija “ObjektivNo 1” i izložbu dela bosanskohercegovačkih umetnika koja su otkupljeni poslednjih desetak godina.
Ranijih godina UGBiH realizovala je izložbe kao što su “World Preš Photo”, “A Journey through the Italian Art 1950-1980, 100 Artworks from the Collection Farnesina”, zatim izložba dizajna “Living Spain”, izložba mladih umjetnika iz Centralne i Jugoistočne Evrope “Central”, izložba japanske keramike “Ešence of Life”, “Fluxus” (u saradnji sa Sarajevskom zimom), “Bauhausphotographie”…
Takođe, organizovala je izložbe poznatih domaćih autora, kao što su Radmila Jovandić Đapić, Strašni, Lala Raščić, Ideologija, Izložba likovnih umetnika članova ANUBIH “Aktuelno 2003”, Danica Dakić, Zlatan Filipović, Mustafa Skopljak, Enki Bilal itd.
UGBiH je posebno izdvojila izložbu “Halo, Bing, kako brat”, selektivnu izložbu studenata sa svih likovnih akademija u BiH, kao i dve velike izložbe urađene u saradnji sa Ars Aevi-jem - izložbe Mickelangela Pistoletta i Maje Bajević.
Većina izložbi ostvarena je pre svega zahvaljujući saradnjama u gradu, regionu i sa inostranstvom, navela je UGBiH, ističući i dugogodišnju saradnju sa festivalima Sarajevska zima i MESS, kao i sa ambasadama u BiH i njihovim kulturnim ođelima, posebno sa centrom André Malraux, Goethe institutom, i ambasadama Japana, Švicarske, Španije, Portugala i Mađarske.
(SEEcult.org)
