Sirilnik - O telu i duši

Francuski neurolog, psihijatar, etolog i psiholog Boris Sirilnik, koji se bavi prevazilaženjem životnih trauma, održaće 24. i 25. februara u Beogradu i Novom Sadu predavanja na temu “O telu i duši”.

Francuski neurolog, psihijatar, etolog i psiholog Boris Sirilnik, koji se bavi prevazilaženjem životnih trauma, održaće 24. i 25. februara u Beogradu i Novom Sadu predavanja na temu “O telu i duši”.

Oba predavanja - 24. februara u Dvorani Kulturnog centra Beograda i dan kasnije u Matici srpskoj u Novom Sadu biće simultano prevođena, a ulaz je besplatan, najavio je Francuski institut (bivši Francuski kulturni centar).

Prema Sirilniku, dovoljno je da postojimo da bismo bili superiorni.

Time ilustruje svoju teoriju o rezilijenciji.

Rezilijencija, od latinske reči resilio (skočiti unazad) označava proces u kojem je pojedinac, koji je doživeo traumu, sposoban da postane svestan traumatskog događaja, izađe iz depresije i nastavi dalje kroz život. Reč rezilijencija se koristi pre svega u fizici za materije sposobne da se odupru šoku, udaru, i da se vrate u prvobitno stanje.

Sirilnikova teorija zasnovana je na njegovom ličnom iskustvu s kraja Drugog svetskog rata u Bordou. Tada je, kao dečak, uspeo da izbegne pogrom, dok su njegovi roditelji deportovani.

Proces rezilijencije omogućava čoveku da izbegne da se prepusti bezdušno ulozi žrtve.

Na Zapadu se smatra da je svako na četiri deteta proživelo pre svoje desete godine neki vid traume - rat, silovanje, preranu smrt bližnjega, a do kraja života, svaka druga odrasla osoba doživela je nešto slično.

“Crni pačići”, kako ih Sirilnik naziva u jednoj svojoj knjizi, odnosno ljudi koji su prošli kroz grozote incesta, silovanja, rata, smatraju da su njegove knjige divan poziv da prevaziđu sami sebe.

Sirilnik je posmatrao mnoge primere u svojoj ordinaciji i u svetu, bilo da su iz Kambodže, Brazila, Alžira ili Bosne, a ubeđen je da siročad i istraumirana deca nisu izgubljena generacija.

Početkom ove godine Sirilnik je, inače, imenovan za šefa francuske komisije zadužene za prikupljanje informacija o samoubistvu dece.

Željan da upozna ljudsko biće, Sirilnik neumorno obilazi svet u potrazi za informacijama i putuje, održava predavanja, časove, seminare, javno čita svoje knjige. Od 80-ih godina se bavi popularizacijom svog znanja i piše knjige, meša žanrove i nauke u cilju dekodiranja ljudskog bića.

Njegove knjige su naišle na veoma veliko interesovanje, kako u Francuskoj, tako i u svetu.

Prodato je više od milion i po njegovih knjiga koje su prevedene na petnaestak jezika.

Tri su prevedene na srpski: “Sreća u nesreći” (Zavod za udžbenike, 2002, prevod Ljiljane Abadžić-Aleksić), kao i “O telu i duši” (2010) i “Autobiografija jednog strašila” (Akademska knjiga, prevod Dušana Janića, 2011).

Sirilnik je ipak začuđen tolikim uspehom koji se objašnjava njegovim posebnim stilom i metodom kojom opisuje slučajeve i upoređuje sa svim dostupnim metaforama.

Za “Autobiografiju jednog strašila” dobio je francusku književnu nagradu Renodo.

Sirilnik je oduvek odbijao da prihvati razgraničenja u naučnim disciplinama, jer se time podrazumeva i razdvajanje duha i tela, društvenog i prirodnog, kaže on. Njegova istraživanja idu od sociologije do neurologije. Smatra da je čovek skup biološkog i psihološkog, izuzetno društveno biće čije okruženje utiče na proces njegove izgradnje.

Završio je prvo studije psihijatrije, a da bi se još više približio čoveku, okrenuo se ka životinjama.

Počeo je da se bavi etologijom, studijom o ljudskom ponašanje i odnosima između ljudi i životinja. Proučava čoveka kao životinjsku vrstu. Posmatra životinje i upoređuje vrste, i time dolazi do boljeg razumevanja genetike ljudskog ponašanja i uloge. Bolje shvata i funkciju i značaj govora u ljudskom svetu.

Postoji jedno univerzalno ponašanje, zasnovano na biološkom, koje je blisko životinjskom, kaže Sirilnik. Tu ubraja detetov plač ili čulo dodira, na primer, koji pripadaju tom univerzalnom jeziku koji prevazilazi sve vrste.

(SEEcult.org)