Silard Mezei na turneji
Vojvođanski multiinstrumentalista i kompozitor Silard Mezei, majstor improvizovane muzike, održaće tokom aprila mini turneju sa svojim kvartetom u Beogradu, Novom Sadu i Subotici, kao i u Mađarskoj i Austriji.
Mezeijeva “Quartet 2023 Tour” počeće 11. aprila knjižari “Zenit” u Novom Sadu, a dan kasnije nastupiće u Beogradu, u Studiju 6 RTS-a, koji će uživo prenositi Treći program Radio Beograda.
Potom je predviđen koncert 17. aprila u Pozorištu “Deže Kostolanji” u Subotici, nakon čega će Mezei sa svojim muzičarima održati 18. aprila i koncert u Grand Kafeu u Segedinu, a 19. aprila sviraju u Kući bajki u Bekeščabi.
Poslednja dva koncerta turneje Mezeijevog kvarteta biće 20. aprila u Free Music Forumu u Beču, te 21. aprila u BMC Opus džez klubu u Budimpešti.
Kvartet Silarda Mezeija, u kojem svira violu, čine i: Ivan Burka (vibrafon), Ervin Malina (double bas), te perkusionista i bubnjar Ištvan Čik.
Muzika koju izvode bazirana je na mađarskom etnu, savremenoj muzici i modernom džezu.
Mezei Szilard, foto: Borisz Takacs - B42DiY
Mezei je svoju muziku do sada predstavio na koncertima širom sveta: u gotovo svim vojvođanskim gradovima i svim većim mestima u Mađarskoj, kao i u Krakovu, Gracu, Klagenfurtu, Ljubljani, Moskvi, Sibiuu...
Umetnik iz Sente završio je, inače, studije kompozicije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi Zorana Erića. Svira violinu, violu, kontrabas i komponuje.
Na muzičkoj sceni prisutan je od početka 90-ih godina, kada je počeo da nastupa u sastavima različitih formacija - od dua do noneta, izvodeći svoje improvizacije i autorske kompozicije. Od tada redovno nastupa u zamlji, ali i u inostranstvu, pre svega u Evropi, gde je osvajao i priznanja u oblasti improvizacije, na primer na festivalu Diseldorfska jesen 1996.
Kao kompozitor, Mezei je prvenstveno zainteresovan za istraživanje spoja improvizacije i kompozicije, koja je, s druge strane, snažno prožeta najrazličitijim uticajima - od aleatorike Lutoslavskog, folklorom prožete muzike Bele Bartoka, preko eksperimenata Entonija Brekstona, do džeza i foklorne muzike Vojvodine, posebno vokalne muzike vojvođanskih Mađara.
Mezei sa uspehom stvara i u oblasti primenjene muzike: 2001. godine komponovao je muziku za predstavu ”Filozofi”, u režiji Jožefa Nađa, koja je premijerno izvedena na Festivalu plesa u Kanu, a potom je sa uspehom izvođena na uglednim manifestacijama u Avinjonu, Bružu, Orleanu, Parizu, Avru, Nantu, kao i u Londonu, te 2003. godine na Bitefu u Beogradu.
Mezei je sa Jožefom Nađom sarađivao i na predstavi “Asobu”, koja je premijerno izvedena na Festivalu u Avinjonu, a potom je igrana na turnejama po Evropi i Japanu.
Mezeijeva primenjena muzika nagrađena je u Srbiji najznačajnijim nacionalnim priznanjem - Sterijinom nagradom za muziku u predstavi “Pripitomljavanja” i Novosadskog pozorišta i “Kišinjevska ruža” Pozorišta “Deže Kostolanji”.
Mezei je u nedavnom intervjuu za SEEcult.org govorio o tome kako živi na margini kulturnog života u Srbiji, na koju se dobrovoljno odlučio, iz etičkih razloga. Smatra da danas mnoge stvari u kulturi određuju PR, marketing, mreža, dobre veze i poznanstva, ali i politika i korupcija, dok je kvalitet manje bitan. Autor izuzetnih kompozicija savremene improvizovane muzike smatra da, uprkos svemu, umetnik koji duboko veruje u ono što stvara ne može da podlegne bilo kakvoj ideologiji, politici, pa ni marketingu. Mezei smatra i da kultura jeste najdublji nivo ljudskog postojanja, dublji od same egzistencije, dok je politika – termin kakav poznajemo danas, izgubila filozofski smisao koji bi označavao delovanje ZA dobrobit zajednice. Stoga ne čudi što sloboda govora ne postoji, već samo ideologije.
*Naslovna fotografija: Svetlana Selezneva
(SEEcult.org)
