Šerbedžija, jugoslovenski glumac
Glumac Rade Šerbedžija, dobitnik počasne nagrade Beogradski pobednik 49. Festa, istakao je značaj održavanja festivalskog i pozorišnog života u vreme pandemije korona virusa, smatrajući da za to treba imati i hrabrost i pamet.
Uoči premijere filma “Ribanje i ribarsko prigovaranje” Milana Trenca, u kojem igra hrvatskog renesansnog pesnika Petra Hektorovića, Šerbedžija je 8. maja na konferenciji za novinare zahvalio organizatorima i učesnicima 49. Festa, kao i medijima, na hrabrosti za obnavljanje ritma života.
“Pre svega da ja vama čestitam - svima koji učestvuju na Festu uživo, organizatori, učesnicima, svima koji su doprineli, novinari i fotoreporterima. Iskazujemo svi pravu hrabrost i pamet suočeni sa opasnim virusom, koji muitira - pogledajte Indiju, sa opasnim protivnikom koji može ne samo svojim virusnim delovanjem, već i raznim mutacijama da zaista ugrozi naše živote, da počnemo obolevati i duhovno, da završimo u prishijatrijskim bolnicama”, rekao je Šerbedžija. “Pozdravljam hrabrost da počnemo održavati ritam život. Zašto bi filmski festival bio opasniji od crkvenih propovedi, ili od političkih skupova, posebno predizbornih?”, dodao je Šerbedžija, koji je značaj održavanja Festa u fizičkom prostoru, iako par meseci kasnije od uobičajenog termina, pozdravio i prethodne večeri na svečanom otvaranju, kada mu je uručen Beogradski pobednik.
Počasno priznanje 49. Festa, kako je istakao, znači mu kao znak “pripadnosti kulturi koja ima ime i prezime - kulturi južnoslovenskih naroda”.
“Ponosim se da kažem da sam u Jugoslaviji imao čast da igram u filmovima takvih majstora kao što su Živojin Pavlović, Dušan Makavejev, Saša Petrović, Puriša Đorđević, Želimir Žilnik, da ne pominjem i hrvatske, kao što su (Ante) Babaja, (Vatroslav) Mimica… do svih novih”, rekao je Šerbedžija, posebno istakavši značaj jugoslovenskog crnog talasa, čija je “energija iznedrila i Fest”.
“Ja sam jedan od predstavnika jugoslovenskog filma”, ponovio je ponosno Šerbedžija, koji se kasnije poklonio sa rediteljem Trencom i producentom Borisom Veličanom premijernoj publici filma “Ribanje i ribarsko prigovaranje”.
Reč je o prvom igranom filmu Trenca, koji se intenzivno bavio dokumentarnim i crtanim filmom, te kao crtač i filmski radnik postao i svetski poznat. Napominjući da mu je rediteljsko umeće isto u dokumentarnom, igranom i crtanom filmu, Šerbedžija je rekao da je Trenc u “Ribanju i ribarskom prigovaranju” prikazao lepu priču o vlastelinu, predstavniku vlasti i aristokratije, koji je imao specifičan odnos sa narodom, revolucionarnu energiju i u životnim stavovima (nije mogao oženiti svoju ljubav, sa kojom je imao i ćerku), te bio vrhunski intelektualac - u doba pretrakizma napisao je književni esej, koji nije bio samo putopis, nego je u njega ubacio i pesme…
Ističući da ga je posebno kod Hektorovića (1487-1572) fascinirao njegov panslavizam, Šerbedžija je podsetio da je govorio o ujedinjenu Slovena, svih koji su u 16. veku govorili tada najvećim jezikom na svetu.
“Ako ne izuzmemo Rusiju, tu su i Poljska, Češka, Bugarska”, zemlje na ovim prostorima… Ogroman broj ljudi govori istim jezikom – “na staroslovenskom su se mogli razumeti svi”, rekao je Šerbedžija, dodajući da su engleski tada govorili samo na Ostrvu, kao i druge sada velike svetske jezike, koji su to postali zahvaljujući kolonizaciji.
Sloveni su, međutim, razjedinjeni danas jezikom, konstatovao je Šerbedžija, dodajući da, iako danas ne razumemo poljski, recimo, ipak “imamo mentalitetske sličnosti”. “Tužno je da se ne druzizmo više, Krleža je govorio: ‘Možda je to sudbina malih naroda’”, dodao je.
Reditelj Milan Trenc je povodom filmsko čitanje Hektorovićevog “Ribanja” naveo da je to za njega bio zanimljiv proces, jer u radu uvek koristi razne medije, bavi se uvek pomakom od realnosti, i onim što je globalno, pomerajući se sa ovih prostora. Slučajno je naišao na “Ribanje” na engleskom, koje ranije nije čitao, a nakon što je obišao njegovu spomen kuću u Starom gradu na Hvaru, osetio je “bezvremenost tematike – 16. i 21. vek na Hvaru su isti trenutak”.
Počeo je pasionirano da piše, a Šerbedžija mu je, kako je istakao, dao u razgovorima određene sugestije koje su radikalno uticale na scenario.
“Nije mi se nikada desila takva sinergija. I borili smo se i sarađivali - sve da napravimo tu stvar koju nam je Petar Hektorović ostavio u amanet”, rekao je Trenc, dodajući da je film snimljen za svega 19 dana, u neljudskim uslovima.
Producent filma “Ribanje i ribarsko prigovaranje” Boris Veličan rekao je da su imali “jako mnogo sreće”.
Šerbedžija je pohvalio i svog sina Danila za film “Tereza37” koji učestvuje u Glavnom takmičarskom programu Festa, smatrajući da je uspeo u toj oceni da se odmakne od roditeljskog odnosa. “Jako dobro ga je napravio, ima antologijskih scena, dobar je sa glumcima, ali je i strog”, rekao je Šerbedžija, kome se, između ostalih, posebno svideo u filmu “Tereza37” Dragan Mićanović.
Šerbedžija je za jesen najavio i tradicionalni koncert svoje poezije u Beogradu, povodom novog albuma “Ne okreći se sine”, a uz njegovu promociju, očekuje ga i nova sezona Kazališta Ulysses na Brionima sa kojim Centar beogradskih festivala (Cebef), organizator Festa, priprema novu koprodukciju – kako je najavio direktor Damir Handanović. Nakon saradnje na predstavi “Antigona” 2019. godine, Handanović je za septembar najavio “novi ozbiljan produkcijski poduhvat", ali nije želeo da otkriva detalje.
Situaciju u pozorištu u vreme pandemije Šerbedžija je, inacce, opisao kao najtežu, jer je u pitanju živa publika, ali je ocenio i da je moguće sve pametno organizovati tako da bude bezbedno.
“Živa je publika, dišemo isti vazduh, ali Ulyšes je, na primer, prošle godine održao sezonu. Jeste lakše na otvorenom, nego u zatvorenom prostoru. Imali smo, umesto 600, 200 ljudi, merili temperaturu na ulazu, a i svako ko se loše oseća nehe ni doći na predstavu. Maksimalno smo se čuvali i pazili”, rekao je Šerbedžija, dodajući da je bilo i teškoća, jer predstave podrazumevaju interakciju sa publikom, pa kada izostaje glasan smeh, onda je i glumcima teže da praktično samostalno kreiraju pozorišni trenutak, koji inače stvaraju sa gledaocima.
Film “Ribanje i ribarsko prigovaranje”, u kojem jednu od glavnih uloga igra i Leon Lučev, publika Festa ima priliku da pogleda reprizno 9. maja u Domu omladine Beograda i 11. maja u bioskopu Cineplexx u tržnom centru Galerija Belgrade.
Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilogu (pdf).
*Foto: Fest/SEEcult
(SEEcult.org)
