Senke trajanja

Fotograf Željko Sinobad, koji je ovekovečio niz društvenih, političkih i istorijskih događaja tokom profesionalne karijere u domaćim i svetskim medijima, predstavlja deo svog opusa od 28. aprila u Banatskom Brestovcu – na izložbi “Senke trajanja”.

Izložba će biti otvorena u galeriji Doma kulture “4. oktobar”, a prati je publikacija u izdanju kuće Helicon Publishing, koja već godinama predstavlja radove priznatih fotografa.

Sinobad je fotografiju otkrio na krilima dečje radoznalosti, a odnos prema njoj prihvatio kao “svetu tajnu” od svog učitelјa i mentora Tomislava Peterneka: “Fotografija ne laže, ona svedoči”. To je suština, kako smatra Sinobad, a ostalo nadgradnja obojena duhom i umećem autora.

Sinobad je u vode novinske, pre svega dokumentarne, reporterske fotografije, ušao u trenutku kada je proces ukupne društvene i političke erozije tek počinjao. Kao učenik Peterneka (1933), jednog od doajena poratne jugoslovenske fotografije, stasao je na ideji da novinska fotografija, pored dokumentarnih, mora imati određene umetničke i estetske kvalitete. Ta škola, čiji je začetnik slavni francuski fotograf Anri Kartije Breson (1908-2004), koga mnogi smatraju ocem moderne novinske fotografije, podrazumeva stalno kretanje i pomno traženje motiva s posebnom sposobnošću posmatranja svetla, kompozicije i pokreta. To je, takođe, i pravac koji glorifikuje crno-belu fotografiju kao apsolutnu estetsko-umetničku maksimu, navela je u tekstu “Svedočanstvo o vatri i tami” o Sinobadovom opusu istoričarka umetnosti Tamara Ognjević.

Svi ti elementi, kako je dodala, jasno ukazuju da biti fotograf-reporter na jugoslovenskoj fotografskoj sceni 80-ih i 90-ih godina 20. veka nije bio ni malo lak posao. Uhvatiti taj fantastični trenutak, tačnije delić sekunde o kojem govori Kartije Breson, definišući kreativni momenat majstora novinske fotografije, brzinom pritiska na okidač foto-aparata, moglo je kra-jem minulog veka na tlu Jugoslavije biti opasno i po život. Izabrane fotografije Sinobada za izložbu “Senke trajanja” i prateću publikaciju dokazuju da je autor beležio kamerom događaje visokog intenziteta u najkompleksnijem smislu te reči.

Od albanskih demonstranata s Titovim slikama (Upotreba mrtvog vođe), preko pobunjenih radnika Trepče (Otpor), do sudara policije i demonstranata na ulicama Beograda 9. marta 1991. (Bitka na Pozorišnom trgu), Sinobad u fokusu ima obične lјude. Nјega ne interesuju portreti vođa, nosilaca visoke politike, već oni kojima dobre ili loše političke odluke menjaju, a često i ugrožavaju život. Otuda lepeza tragikomičnih kontroverzi u izboru fotografija jednog vremena kojeg se nerado sećamo, jer je u plamenu odnelo sistem vrednosti koji je delovao neupitno.

Od starice koja začuđeno posmatra novopečenog slovenačkog teritorijalca 1991. (Zbunjenost) do srpskog dobrovolјca koji gusla na vukovarskom zgarištu u zimu 1992. (Poslednja pesma) ikonično je sažeto istorijsko poglavlјe vatre i tame, vremena koje će uzeti nadu generacijama u dolasku. Direktne posledice tih procesa vide se na četiri  najpotresnije fotografije tog ciklusa koje prikazuju decu u ekstremnim situacijama rata i ekonomske krize (Muška glava, Ima li mleka za sve?, Sav moj lebac i Detinjstvo na prodaju), navela je Tamara Ognjević.

Siva ekonomija (Noć švercera), masovna, jeftina zabava s pevanjem i pucanjem (Zvezda šatre) i sportske pobede kao nadoknada za sve ostale poraze (Nepobedivi), formule su preživlјavanja između dva rata i dve smene podjednako nesposobnih vlastodržaca.

“Čak i kada nam ulije malo nade fotografijom para koji se lјubi pred policijskim kordonom na studentskim protestima 1996. (Slatki inat), već u sledećem trenutku nas vrati u realnost ratnih-vojnih invalida (Gordo posrtanje) i očaj stradalnika NATO agresije 1999. (Kolateralna šteta, Jauk)”, navela je Tamara Ognjević, dodajući da je Sinobad beskompromisan i u beleženju stvarnosti u kojoj nije samo slučajni namernik, već svedok i tihi saučesnik, zagledan, pre svega, u stanja i raspoloženja malog čoveka kao najvećeg gubitnika u procesima velikih kriza.

Rođen 1962. u Beogradu, a poreklom iz Knina, Sinobad se bavi fotografijom od 1980. godine. Radio je za mnoge domaće i svetske ilustrovane časopise, a nјegova dela pojavlјivala su se i u raznim katalozima, monografijama ili bedekerima, pa čak i kao ilustracije za književna dela.
Gotovo ceo radni vek proveo je kao profesionalni novinski fotograf. Živi i radi uglavnom u Beogradu, a proputovao je pola sveta i ovekovečio događaje koji su menjali ili stvarali istoriju. Član je ULUPUDS-a i za sobom ima niz grupnih i nekoliko samostalnih izložbi.

Između ostalog, učestvovao je i na izložbi "Lekcije iz ’91" koja je nedavno odrzana i u Muzeju Jugoslavije, a predstavila je radove više od 30 autora iz celog regiona, nastalih tokom ratnih 90-ih na svim frontovima bivše Jugoslavije - od Slovenije, preko Hrvatske, do Bosne i Hercegovine, Srbije i Kosova do Makedonije.

(SEEcult.org)