• Search form

12.07.2022 | 11:46

Sekundarna arhiva na Manifesti 14

Sekundarna arhiva na Manifesti 14

Među učesnicima evropskog nomadskog bijenala Manifesta 14 u Prištini, koje će biti održano od 22. jula do 30. oktobra, najavljena je i digitalna platforma Sekundarna arhiva, u okviru koje će se predstaviti više od 160 umetnica iz Albanije, Belorusije, Češke, Mađarske, Poljske, Slovačke, Ukrajine, Srbije i sa Kosova.

Secondaryarchive.org je jedinstvena onlajn arhiva koja sadrži izjave tri generacije umetnica iz Centralne i Istočne Evrope, a Manifesta 14 predstavlja povod da se ta digitalna platforma predstavi i u izložbenom formatu. Arhiva će biti prikazana u formi zvučne instalacije sačinjene od glasovnih iskaza umetnica.

Platforma Sekundarna arhiva nastala je kao svojevrsni odgovor na nedovoljnu vidljivost žena iz Centralne i Istočne Evrope u istoriji moderne i savremene umetnosti. Digitalna arhiva koju je Fondacija Katarzyna Kozyra u Poljskoj razvijala dve godine sa partnerskim organizacijama, osmišljena je sa namerom da prikaže radove umetnica iz regiona i da otvori prostor u kojem bi one govorile u prvom licu. Do sada je platforma uspela da okupi stotine izjava umetnica iz Belorusije, Češke, Mađarske, Poljske, Slovačke i Ukrajine.

Sve umetnice čiji su iskazi deo digitalne arhive pozvane su da učestvuju na izložbi Manifesta 14, a njima će se pridružiti umetnice iz Albanije, Srbije i sa Kosova, čije će izjave naknadno biti uključene u digitalnu arhivu.

Umetnice koje će u okviru Sekundarne arhive učestvovati na Manifesti 14 su: Bora Baboçi & Jona Xhepa, Donika Çina, Yllka Gjollesha, Ledia Kostandini, Iva Lulashi, Violana Murataj, Silvi Naçi, Flutura Preka, Edit Pula, Merita Selimi, Eli Xoxa iz Albanije, Ksisha Angelova, Lena Davidovich, Zhanna Gladko, Zhanna Grak, Ulyana Kalenik, Olga Maslovskaya (Nevzorova), Vika Mitrichenko, Masha Moroz, Marina Naprushkina, Alla Savashevich, Nadia Sayapina, Olga Sazykina, Antonina Slobodchikova, Anna Sokolova, Tamara Sokolova, Olya Sosnovskaya, Varya Sudnik, Masha Svyatogor, Galina Vasilieva, Natalia Zaloznaya, Alesya Zhitkevich iz Belorusije, te Darina Alster, Veronika Šrek Bromová, Markéta Garai, Libuše Jarcovjáková, Magdalena Jetelová, Alena Kotzmannová, Viktorie Langer, Mirka Ptáčková, Sráč Sam, Sláva Sobotovičová, Adéla Součková iz Češke.

Tu su i poljske umetnice Basia Bańda, Anna Baumgard, Beata Ewa Białecka, Dobrawa Borkała, Bogna Burska, Izabela Chamczyk, Magdalena Ciemierkiewicz, Ewa Cieplewska, Agata Cieślak, Martyna Czech, Tatiana Czekalska, Iwona Demko, Monika Drożyńska, Karolina Gembara, Małgorzata Goliszewska, Barbara Gryka, Małgorzata Gurowska, Izabella Gustowska, Joanna Helander, Marta Hryniuk, Ewa Hubar, Karolina Jabłońska, Edka Jarząb, Zuzanna Janin, Katarzyna Józefowicz, Agnieszka Kalinowska, Kle Mens, Kolektyw Łaski, Dominika Kowynia, Katarzyna Kozyra, Marta Krześlak, Aleksandra Kubiak, Agnieszka Kurant, Natalia LL, Małgorzata Lafranchi Turewicz, Ewa Łuczak, Agnieszka Mastalerz, Martyna Miller, Małgorzata Mirga-Tas, Małgorzata Mycek, Ania Nowak, Dorota Podlaska, Aleka Polis, Marta Romankiv, Irmina Rusicka, Jadwiga Sawicka, Anna Siekierska, Aleksandra Ska, Jadwiga Subczyńska, Katarzyna Szumska, Ewelina Węgiel, Jaśmina Wójcik, Agata Zbylut, te kosovske Lirije Buliqi, HAVEIT, Majlinda Hoxha, Zake Prelvukaj, Miradije Ramiqi, Kaltrinë Rrustemi, Fitore Isufi Shukriu-Koja, Alketa Xhafa Mripa, Rudina Xhaferi, Valbona Zherka.

Iz Mađarske učestvuju: Nikolett Balázs, Marianne Csáky, Orshi Drozdik, Sári Ember, Andrea Fajgerné Dudás, Viola Fátyol, Kis Judit, Katalin Ladik, Ágnes Éva Molnár, Viktória Monhor, Tímea Oravecz, Katharina Roters, Katarina Šević, Eszter Ágnes Szabó, Eszter Szabó, Lilla Szász, Henrietta Szira, Kata Tranker, Dominika Trapp, a iz Srbije: Dubravka Đurić, Isidora Ilić, Ivana Ivković, Ana Knežević, Bojana Knežević, Neda Kovinić, Milena Maksimović (1976-2014), Marina Marković, Jelena Micić, Darinka Pop Mitić, Mima Orlović (1965-2020), Tanja Ostojić, Andrea Palašti, Vesna Pavlović, Jelica Radovanović, DRUGarica Milica Rakič, Ivana Smiljanić, Jasmina Tešanović, Milica Tomić, Vesna Vesić, Katarina Zdjelar i Dragana Žarevac.

Zastupljene su i umetnice Leontína Berková, Pavlína Fichta Čierna i Ľubomíra Sekerášová iz Slovačke, kao i Yana Bachynska, Tereza Barabash, Oksana Chepelyk, Olia Fedorova, Uli Golub, Ksenia Hnylytska, Alevtina Kakhidze, Tetiana Kornieieva, Yulia Kostereva, Yulia Krivich, Maria Kulikovska, Anna Manankina, Valeria Troubina, Anna Zvyagintseva iz Ukrajine.

Predstavljanje Sekundarne arhive na Manifesti 14 organizuje Fondacija Katarzyna Kozyra sa partnerima: Tirana Art.Lab (Albanija), Ambasada Kultury (Belorusija/Litvanija/Nemačka), MeetFactory (Češka), Easttopics (Mađarska), Oral History Initiative (Kosovo), Centar za kulturnu dekontaminaciju (Srbija), Björnsonova (Slovačka), Artsvit Gallery (Ukrajina), u saradnji sa: Asia Tsisar (Fondacija Katarzyna Kozyra), Adela Demetja (Albanija), Anna Chistoserdova i Valentina Kiselyova (Belorusija), Piotr Sikora i Daniela Šiandorová (Češka), Róna Kopeczky (Mađarska), Erëmirë Krasniqi & Renea Begolli (Kosovo), Mirjana Dragosavljević, Simona Ognjanović, Dejan Vasić i Jelena Vesić (Srbija), Lucia Kvočáková (Slovačka) i Iryna Polikarchuk (Ukrajina).

Sekundarna arhiva je među 102 učesnika Manifeste 14 koji dolaze iz 30 zemalja, od kojih je čak 39% poreklom sa Kosova, što je najveći broj lokalnih učesnika u istoriji tog evropskog bijenala.

Umetnici iz ostatka Zapadnog Balkana čine 25% ukupnog broja, a sa prostora bivše Jugoslavije ih je nekoliko – Jelena Jureša, Marta Popivoda i Igor Simić iz Srbije, Šejla Kamerić, Lala Raščić i Selma Selman iz Bosne i Hercegovine i Hristina Ivanoska i Nataša Nedelkova iz Severne Makedonije.

Program Manifeste 14 (It matters what world worlds world: how to tell stories otherwise) posvećen je reafirmisanju i ponovnom promišljanju javnog prostora, a osmislio ga je tim na čelu sa Katrin Nikols (Catherine Nichols), u saradnji sa lokalnim kolektivima, umetnicima, predstavnicima akademske javnosti, arhitektama i aktivistima.

(SEEcult.org)

digitalizacija, nbs
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r