• Search form

23.04.2016 | 20:04

Šekspir živi, i posle 4 veka

Šekspir živi, i posle 4 veka

Obeležavanje četiri veka od smrti Vilijama Šekspira (1564-1616), kome je u Britaniji posvećena cela godina, dostiglo je vrhunac 23. aprila u vidu mnogobrojnih programa posvećenih velikanu engleske i svetske dramske književnosti, čiji je opus i danas aktuelan.

Život jednog od najviše citiranih pisaca svih vremena ostao je pritom pod velom tajne, pa su i danas brojne spekulacije o autoru 37 drama i više od 150  soneta i poema.

Jubileju Šekspira posvećen je celogodišnji globalni program “Shakespeare Lives” koji organizuje Britanski savet, a obuhvata niz različitih događaja u više od 110 zemalja, uključujući inovativne pozorišne i plesne komade, filmske projekcije, umetničke izložbe radova iz celog sveta kao i obrazovne materijale za učenje engleskog jezika.

Posebna svečanost organizovana je u Londonu, gde Gloub teatar prikazuje celog dana na ogromnim ekranima duž Temze kratke filmove o svakoj od 37 Šekspirovih drama.

Gloub teatar – replika pozorišta koje je 1599. godine osmislio sam Šekspir, posetio je i američki predsednik Barak Obama, koji je odgledao odlomak “Hamleta” sa cuvenom replikom "Biti ili ne biti", a potom obišao zdanje te 16-člane kompanije koja je nedavno završila dvogodišnju turneju u okiru koje je nastupila pred više od 100.000 u gotovo 200 zemalja širom sveta.

Posebna proslava jubileja organizovana je u večernjim satima u Šekspirovom Kraljevskom teatru u Stratfordu na Ejvonu, u prisustvu princa Čarlsa i vojvotkinje od Kornvela.

Među učesnicima tog programa, koji je nazvan “Šekspir uživo” (Shakespeare Live), a organizovan je u saradnji sa Bi-Bi-Si-jem, nasli su se i Džudi Denč (Džudi Denč), Helen Miren (Mirren), Ijan Makelen (Ian McKellen), Benedikt Kamberbač (Benedict Cumberbatch)...

Spektakl “Šekspir uživo” biće prenošen i u bioskopima širom Evrope.

O Šekspirovom životu postoji vrlo malo konkretnih podataka potkrepljenih dokumentima. Na osnovu zapisa iz parohijske crkve u Stratfordu, zna se da je kršten 26. aprila 1564, da se 1582. godine oženio Anom Hatavej i da su šest meseci nakon venčanja dobili kćerku Suzanu, a dve godine potom blizance Džudit i Hamneta.

Krajem 80-ih godina 16. veka Šekspir je došao u London i od toga doba su se njegovi komadi mogli prikazivati samo u izvođenju glumačke družine “Ljudi lorda Čemberlena”. Njeni vlasnici su bili nekoliko glumaca i Šekspir, a ubrzo je postala vodeća družina u Londonu.

Biografi najčešće dele Šekspirovo stvaralaštvo na tri perioda: rani (Romeo i Julija, sva tri dela istorijske drame Henri IV, Tit Andronik, Mletački trgovac, Ričard II, San letnje noći, Uzaludni ljubavni trud, Dva plemića iz Verone, Komedija nesporazuma, Ukroćena goropad, Mnogo vike ni oko čega, Vesele žene vindzorske, Bogojavljenska noć), srednji (Otelo, Kralj Lir i Magbet, Troil i Kresida, Antonije i Kleopatra, Koriolan, Timon Atinjanin, Ravnom merom, Sve je dobro što se dobro svrši) i pozni (Bura, Zimska bajka, Simbelin i Perkile).

Pojedini književni istoričari podelili su hronologiju njegovih dela na “doba učenja” od 1588. do 1594, doba velikih komedija od 1595. do 1600, sumorni “Hamletov period” od 1601. do 1604, “Lirov period” od 1604. do 1608. i “romantični period” od 1609. do 1613.

Šekspir je od 1585. godine živeo u Londonu, gde je vremenom postao suvlasnik pozorišta u kojem je i počeo kao nadareni glumac. Oko 1610. povukao se u rodni Stratford, u kojem je umro 23. aprila 1616. godine.

Sahranjen je u Crkvi svetog trojstva u Stratfordu.

Šekspirovi drugovi i dugogodišnji članovi glumačke družine objavili su 1623. godine njegova sabrana dela u knjizi danas poznatoj kao “Prvi folio”, u kojoj su njegove drame grupisane po vrstama – komedije, istorijske drame i tragedije. Pažljivim proučavanjem samih drama ustanovljena je približna hronologija Šekspirovih dela.

Nedavno je pronađen dosad nepoznati primerak prvih sabranih dela Šekspira u biblioteci Maunt Stjuart Hausa na škotskom ostrvu Bjut. Stručnjaci su potvrdili autentičnost te knjige, ističući da je reč o retkom i značajnom pronalasku, s obzirom da se smatra da postoji svega oko 230 primeraka “Prvi folija” Šekspira, objavljenog 1623. Koliko su ta izdanja dragocena govori i podatak da je Univerzitet Oksford prodao svoj primerak 2003. godine za čak 3,5 miliona funti. Takođe, jedan primerak prodat je na aukciji 2006. godine za 2,8 miliona funti.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r