Sećanje na žrtve holokausta
Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić razgovarao je 26. januara s predstavnicima Memorijalnog muzeja holokausta u Vašingtonu koji, nakon saradnje sa Arhivom Jugoslavije, želi da uspostavi saradnju i sa Arhivom Srbije kao refernetnom ustanovom u toj oblasti. Predstavnici vašingtonskog muzeja u poseti su Beogradu radi nastavka saradnje na polju prikupljanja arhivskog materijala iz perioda nacističke okupacije Srbije i holokausta.
Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić razgovarao je 26. januara s predstavnicima Memorijalnog muzeja holokausta u Vašingtonu koji, nakon saradnje sa Arhivom Jugoslavije, želi da uspostavi saradnju i sa Arhivom Srbije kao refernetnom ustanovom u toj oblasti.
Predstavnici vašingtonskog muzeja u poseti su Beogradu radi nastavka saradnje na polju prikupljanja arhivskog materijala iz perioda nacističke okupacije Srbije i holokausta.
Bradić je istakao da milioni žrtava holokausta “obavezuju da očuvamo sećanje na njihove živote, da sačuvamo logore i stratišta za buduće generacije kao primer šta se više nikada ne sme ponoviti”, saopštilo je Ministarstvo kulture posle sastanka, kojem su prisustvovali i direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić, politički oficir u ambasadi SAD Erik Kolings i predstavnik Memorijalnog muzeja holokausta u Beogradu Emir Holcer.
Ističući da su države dužne da kroz obrazovne sisteme mladim generacijama omoguće da uče o stradanjima u Drugom svetskog rata, holokaustu i štetnosti rasne politike, Bradić je rekao da je to potrebno da bi “mladi mogli da izvuku moralnu pouku i tako budu sposobni da se na adekvatan način suoče sa izazovima modernog doba”.
Direktor Memorijalnog muzeja holokausta u Vašingtonu Radu Ioanid predstavio je taj muzej koji godišnje ima oko milion posetilaca iz celog sveta, a uz stalnu postavku ima i povremene tematske izložbe.
Vašingtonski Muzej holokausta sarađuje sa različitim ustanovama u Evropi koje čuvaju uspomenu na holokaust, antifašitički otpor i žrtve Drugog svetskog rata.
Direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić ponudio je kolegama iz Vašingtona da rade po modelu zajedničkih istraživačkih projekata baziranih na dokumentaciji koju poseduje Arhiv Srbije.
Ministar Bradić će, u ime Vlade Srbije, prisustvovati 27. januara obeležavanju 65-godišnjice oslobođenja koncentracionog logora Aušvic, kojoj je posvećen i Međunarodni dan sećanja na holokaust ove godine.
U Memorijalnom državnom muzeju Aušvic-Birkenau Bradić će se obratiti prisutnima na konferenciji ministara, koja je organizovana pod nazivom “Aušvic - sećanje, odgovornost, obrazovanje”, a održaće ti kratku prezentaciju o iskustvima i praksi Srbije u pogledu nastave o holokaustu.
Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, u Ministarstvu kulture organizovana je 26. janaura i promocija zbornika “Prilozi istraživanju zločina genocida i ratnih zločina”.
Za 27. januar u maloj sali Kolarčeve zadužbine “Službeni glasnik” je najavio promociju knjige “Jevreji i Srbi u Jasenovcu” Jaše Almulija, a govoriće saradnik Instituta za savremenu istoriju Milan Koljanin, prodekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Žika Bujuklić, kustos Muzeja žrtava genocida Jovan Mirković i prof. dr Ilija Vujačić.
Almuli je u knjizi objavio razgovore s devet jevrejskih i šest srpskih zatočenika Jasenovca, koji su se mahom izbavili smelim i dramatičnim bekstvima. Njihove ispovesti su svedočanstva o najsvirepijim ubistvima i mučenjima koja su lično videli i doživeli.
Prema navodima izdavača, knjiga “Jevreji i Srbi u Jasenovcu”, korišćenjem uporednih podataka, otkriva da je Nezavisna Država Hrvatska bila jedini satelit nacističke Nemačke koji je svoje Jevreje ubijao sopstvenim rukama na sopstvenom tlu. Prikazujući mesto gde je ubijeno više od 30.000 Jevreja u NDH, knjiga obaveštava čitaoce i o tome kada je to počelo da se dešava.
Autor prikazuje stravična ubistva Jevreja i Srba iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srema u logorima, najviše u Jasenovcu, a nastoji da odgovori i na pitanje zašto.
Citirajući istorijske izvore, Almuli uzroke progona Srba u NDH nalazi u vatikanskoj politici potiskivanja tzv. pravoslavne šizme s Balkana, kao i u istorijski nataloženom nezadovoljstvu hrvatskog plemstva i zavisti hrvatskih kmetova zbog povlašćenog položaja srpskih slobodnih seljaka - ratnika u Vojnoj krajini. Almuli analizira i odgovornost Vatikana, zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca i rimokatoličke crkve u Hrvatskoj, a osvetljava i lik kontroverznog pape Pija XII, antisrpstvo Stepinca, učešće rimokatoličkih sveštenika u ustaškoj vlasti i zločinima i bekstvo, posle poraza, ustaškog poglavnika Ante Pavelića i ostalih ustaških glavešina “pacovskim kanalima” koje su stvorili Vatikan i rimokatolička crkva.
Knjiga sadrži i celokupnu prepisku autora s pokojnim patrijarhom srpskim Pavlom povodom ruženja jevrejskih zatočenika u Jasenovcu, koje je poglavar Srpske pravoslavne crkve nazvao “iznuđenim” ili “falsifikovanim”.
Foto: United States Holocaust Memorial Museum
(SEEcult.org)
