Savremeni grafički eksperimenti
Izložba Danje Tekić, Andra Banovca iz Hrvatske i Slavka Lukovića “Tri primera savremenog grafičkog eksperimenta” biće otvorena 7. jula u galeriji Lucida u Beogradu, a predstavlja radove umetnika koji odbacuju antropomorfne osnove tradicionalne umetnosti i teže da prikažu dualistički odnos subjekta i objekta.
Njihovi radovi prikazuju “prisustvo“ objekta i podržavaju apstraktnu ideju da umetnost treba da ima sopstvenu realnost, a ne da imitira pojavnost, navela je kustoskinja Ivona Fregl.
Radovi Danje Tekić govore jezikom apstrakcije i predstavljaju autoreferentne forme, bez ikakvih nagoveštaja i aluzija na spoljašnji svet.
Odstranjujući sve što je u radu suvišno, ona navodi posmatrača da pomeri svoju percepciju na viši nivo svesti. Kroz često poigravanje strukturom rešetke u konceptu svojih radova, predočava nam ideju promenljivosti.
Preispitujući tradicionalni princip predstavljanja i percepcije grafike kao medija, Danja Tekić ne eksperimentiše samo sa strukturom, već i načinom predstavljanja svojih grafika – neke otiskuje tradicionalno, na papiru, neke postavlja u lajt boksove, a neke štampa direktno na medijapanu od kojeg pravi jednostavne geometrijske trodimenzionalne oblike (u ovom slučaju kocke).
Andro Banovac, Veze VI, akvatinta, 41 x 64,5 cm, 2007.
Grafike Andra Banovca nastale su pod uticajem podsvesti; predstavljaju mikrokosmos, umetnikov lični mikrosvet. Boja na Banovčevim kompozicijama ima ulogu oslikavanja stanja duha (povezanost, usamljenost, gubitak, smrtnost, misterija života), dok apstraktnost prikaza usmerava posmatrača da zađe dublje u promišljanje nego kad bi posmatrao neki realistički prikaz. Umetnik kaže da naziv “Veze” ima dvojako značenje, jer upućuje na formalne odnose unutar kompozicije, pitanje harmonije i ravnoteže, ali i potrebe za narušavanjem te ravnoteže. Veze predstavljaju povezanost duhovnog i materijalnog; one ukazuje na sociološke relacije, ali i na formalnu povezanost elemenata kompozicije. Kao metafora društva, grafike predstavljaju umetnikov socijalni milje, izolaciju ili povezanost, navedeno je u pratećem tekstu.
Slavko Luković, Po gradini mesečina sija meka / U nebu se čuje melodija zore, 100x70 cm, digitalni print, 2017.
Pejsaži Slavka Lukovića sastoje se od obojenih polja, linija i geometrijskih oblika kojima dočarava svoju viziju ruralnih predela. Sa veoma malo referenci na tradicionalni pejsaž, umetnik predstavlja apstrahovane slike svog okruženja. Nebo predstavlja isprepletanim geometrijskim oblicima različitih nijansi plave boje, dok tlo definiše nekolicinom linija koje odvajaju zelene, žute i zemljane obojene površine. Pastelni kolorit i ravnomerna, ujednačena obojenost smiruju razigranost linija i oblika kompozicije i doprinose harmoničnosti vizuelne celine. Prisutna je tematska i poetska povezanost sa opusom Stojana Ćelića.
Luković kaže da je njegov cilj ostvarivanje lične vizije modernog pejzaža.
Duhoviti nazivi Lukovićevih grafika potiču iz starih izvornih narodnih pesama i iz opisa prirode pesničkih velikana sa ovih prostora - Jovana Dučića, Alekse Šantića i Jovana Jovanovića Zmaja.
Izložba će biti otvorena u Galeriji Lucida do 19. jula.
(SEEcult.org)