Sahranjen Sergej Mihalkov
Pesnik Sergej Vladimirovič Mihalkov, autor sovjetske i aktuelne ruske himne, sahranjen je 29. avgusta na Novodevičjem groblju u Moskvi, u prisustvu mnogobrojne rodbine, prijatelja, visokog sveštenstva i predstavnika društvenih organizacija i kulturnih institucija.
Pesnik Sergej Vladimirovič Mihalkov, autor sovjetske i aktuelne ruske himne, sahranjen je 29. avgusta na Novodevičjem groblju u Moskvi, u prisustvu mnogobrojne rodbine, prijatelja, visokog sveštenstva i predstavnika društvenih organizacija i kulturnih institucija.
Velikom poeti, koji je bio vernik od detinjstva, održano je pre sahrane opelo u hramu Hrista Spasitelja, ispred kojeg je lider Komunističke partije i poslanik Državne dume Genadij Zjuganov podsetio u razgovoru s novinarima da “bez Sergeja Vladiniroiviča nije mogla da prođe nijedna komsomolska akcija”, pozivajući zatim javnost da zahvali velikom pesniku za njegovu odvažnost i građansku poziciju.
Na opelu je bila komplentna pesnikova rodbina: udovica Julija Subotin, sinovi, slavni filmski reditelji Nikita Mihalkov i Andrej Končalovski sa suprugama Tatjanom i Julijom, unukama i unucima, zatim Jegor Končalovski s majkom Arinbasarovom i suprugom Ljubom Tolkalinom...
Poslednju počast ruskom pesniku nacionalnog značaja, koji je umro 27. avgusta u bolnici u 97. godini, dali su i predsednik administracije Kremlja Sergej Nariškin, sekretar savezne države Pavel Borodin i grupa deputata Državne dume, među kojima je bio i Vladimir Žironovski, zatim general Aleksandar Ruckoj, glumci Jevgenij Stjeblov i Sergej Makoveckij...
Na opelu je pročitana specijalna poslanica patrijarha Moskovskog i cele Rusije Kirila, koji je nazvao Mihalkova “velikim sinom zemlje ruske”.
Kako su preneli ruski nmediji, posetioci hrama, dok su slušali episkopa Merkurija, bili su razočarani što opelo nije držao sam partijarh. Ali, patrijarh se ipak pojavio pri kraju opela da bi izgovorio jasnu i prostu reč kojom je priznao da je “uvek kod Sergeja Vladimiroviča smatrao najvažnijom osobinom njegovu dobrotu i privrženost ljudima”.
Da bi potkrepio tu tvrdnju, ruski patrijarh ispričao je da je prvi put susreo Sergeja Mihalkova “još dok je bio rektor u Duhovnoj akademiji u Lenjingradu”. “On mi je prišao po zahtevu nekih ljudi koji su sarađivali sa Akademijom da bi nešto za nekoga molio. U to vreme je riskantno bilo prići jerarhu crkve sa nekim konkretnim poslovnim predlogom”.
Ta dobrota, prema mišljenju patrijarha Kirila, i jeste najvažnijo čovekov kvalitet.
“Bog će suditi njemu i nama ne u vezi sa uspehom našeg profesionalnog rada, ne u skaldu sa tim koliko su nas ljudi priznavali ili ne priznvali. Gospod će nas pitati o tome da li smo pomogli našim bližnjima, nahranili gladnog, posetili nekog u tamnici... I onaj ko je u stanju da odgovori: ‘Da, mi smo to uradili, tome će on kazati: ‘Uđite, blagosloveni budite, vi ćete naslediti carstvo, koje vam pripada od kad je sveta i veka”, rekao je patrijarh.
Upravo sa tim prtljagom, kako je dodao, “danas se i predstavlja Bogu Seregej Vladimirovič. Baš s tim, a ne s nekim drugim!”
Završivši slovo, patrijarh je odslužio nedeljni moliben, posle čega su sanduk, pokriven trobojkom, dovezli na Novodevičje groblje.
Na centralnoj aleji bila je postrojena počasna četa, a uz zvuke vojnog orkestra, koji je odsvirano himnu Rusije, i plotunima počasne paljbe, posmrtne ostatke pesnika, prekrivene nacionalnom zastavom, spustili u grob.
Dok je vojni hor pevao treću verziju državne himne Rusije, čak izdaleka se moglo videti kako pesnikov sin Nikita peva s horom.
Pošto je rodbina položila vence na pesnikov grob, Nikita Mihalkov izjavio je novinarima: “Postoji takva značajna misao - tuga moja je svetla. Očeva smrt je gubitak na koji smo svi njegovi bližnji bili spremni, s obzirom na poodmakle godine, ali ipak, to se nikada ne dešava na vreme, nego uvek iznenada”.
Njegova supruga je primetila da je Sergej Vladimirovič za mnoge postao čovek-epoha i veliki dečji pesnik. “Za našu porodicu on je uvek bio jdnostavno deduška, rođeni, pažljiv, svetao, lak čovek. Za nas će uvek biti živ”, dodala je ona.
Klasik ruske dečje poezije sahranjen je pored grobova Ljudmile Zikine, Jurija Nikulina i Igora Mojsijeva.
B. Rakočević
