Ružni, prljavi, zli premijerno u BDP-u

Predstava “Ružni, prljavi, zli” Slobodana Obradovića, zasnovana na motivima istoimenog filma Etorea Skole, u režiji Lenke Udovički, biće premijerno izvedena 8. oktobra u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP), sedam meseci nakon prvobitnog plana, prekinutog pandemijom korona virusa.

Najavljujući začudnu, duhovitu, grotesknu predstavu, koja pripada fizičkom teatru, Lenka Udovički podseća da su u martu već bili ušli u generalne probe i ističe da su se sada sa velikom radošću našli ponovo, sa gostom iz Zagreba Ozrenom Grabarićem u glavnoj ulozi.

“Kompletna ekipa se sa toliko žara i posvećenosti i ljubavi vratila ovom, ne znam kako da nazovem, da li obnavljanju ili završavanju predstave, da je ta eneregija ponela i mene”, rekla je rediteljka 6. oktobra na konferenciji za novinare u BDP-u, dodajući da, nažalost, ovoga puta zbog karantina nije mogao da dođe i i njen autorski tim – kompozitor Najdžel Ozborn je u Engleskoj, kostimografkinja Bjanka Adžić Ursulov u Sloveniji, a koreograf Staša Zurovac u Austriji. Napoomenula je da su u januaru i februaru “toliko predano i lepo radili, da je sve što je u tu predstavu uloženo sada krenulo da se vraća”.

Lenka Udovički naglasila je da je izuzetno vazno da pozorišta rade, uz mere opreza.

“Nastavili smo lakše nego što sam mislila da će biti. Glavno je bilo resetovati mozak nakon ovih sedam meseci i vratiti se onome što živimo, što volimo, kreativnosti, onome što je svima toliko falilo. Zato mislim da je ova premijera posebnija nego da se desila u martu. Jako je bitno da kreativnost nastavi da živi, da pozorišta rade uprkos svim okolnostima, naravno uz mere opreza, sa svešću da moramo da se pazimo, a da nam ipak ova situacija sa koronom ne uništi potpuno živote i da umetnost nastavi da živi”, navela je ona.

Istakla je i da je i publika željna teatra - prema njenom iskustvu iz Hrvatske, gde proteklog leta brojni festivali nisu održani, ali je Teatar Ulisis, koji vodi sa Radetom Šerbedžijom na Brionima, uspeo da opstane, da organizuje koncerte i predstave.

“I glumci i publika su na poseban način bili predani i svesni značaja, vrednosti i onoga što umetnost jeste u našim životima i koliko je važno da nastavimo da je živimo, da to jeste ono što nas čini ljudskim bićima, što nas oplemenjuje i izvlači iz nas onaj bolji deo nas. A živimo u trenutku kada su mračne strane i društva i ljudske prirode ojačale i prete da promene svet u kojem živimo”, rekla je Lenka Udovički, koja je u dosadašnjoj karijeri sarađivala sa nizom renomiranih svetskih umetnika i kulturnih institucija, a  umetnički je rukovodilac Kazališta Ulysses.

Što se tiče komada “Ružni, prljavi zli”, izjavila je da odavno voli kultni film Etorea Skole.

“Kada mi se pružila prilika da ovde napravim predstavu inspirisanu tim filmom, zajedno sa Slobodanom Obradovićem, upustili smo se u kreiranje. Velika je sreća što je Ozren Grabarić, sa kojim imam dugogodišnju saradnju i prijateljstvo, mogao da dođe u Beograd, kao i moj autorski tim i tako smo krenuli u avanturu”, navela je Lenka Udovički, koja prvi put posle više od 20 godina radi u Beogradu.

Kao najveći doživljaj iz tog procesa navela je priliku da upozna novu generaciju glumaca koji su “divni, talentovani, vredni“.

“Ovo je predstava fizičkog teatra sa puno pokreta, muzike, koja zahteva intenzivniji rad nego što je uobičajeno. Nije bilo lako, puno sam zahtevala. Međutim, ti zahtevi su imali svoje razloge, a ljudi su bili spremni, otvoreni i dali maksimum”, navela je ona i ocenila da su “napravili neobičnu predstavu, začudnu, duhovitu, grotesknu i koja će da korespondira sa ovim nekakvim vremenom u kojem živimo”.

Ozren Grabarić je pomenuo čudan osećaj - kao da je od marta prošlo mnogo vremena i kao da je samo minuta.

“Imali smo predstavu i taman kada je trebalo da uzleti - dogodilo se sve ovo na svetskom nivou. Prekinuti smo, ja sam se vratio u Zagreb. Svašta se dogodilo od tada – potres u Zagrebu, poplava, lokdaun. Ali na neki čudan način predstave se ne upisuju u mozak nego u telo. Toliko smo puno radili početkom godine i kada smo sada krenuli, mnoge stvari su se same vratile”, dodao je on.

Grabarić je naveo i da je ovo jedna od komplikovanijih partitura koje je radio, puna je malih detalja, rada ansambla.

“Ona živi od tih pokreta, koreografije, a opet u toj ‘matematici’ naći neku slobodu vrlo je zanimljivo. Zahteva tehničku veštinu, na koju je ovaj fantastični ansambl odgovorio. Bilo je teško kroz tu tehniku zapravo naći slobodu. Ali ta tehnika i režijski okvir, i tekst, i ta disciplina koreografije je nešto što nam zapravo daje onoliko slobode koliko nam treba. Jer da imamo preveliku slobodu, mi smo izgubljeni kao umetnici, a ako je imamo premalo ljutimo se što i mi glumci nismo autori predstave”, naveo je Grabarić i dodao da se u umetnosti “uvek radi o tome da nađeš svoju slobodu, da se izraziš kao autor, ali da usvojiš neke okvire”.

Prema njegovim rečima, prinudna pauza im je dala prostor za tu slobodu.

“Čini mi se da nekad prebrzo radimo predstave, da je dva meseca malo, jer čak i onih dana kada ne radimo predstavu taj materijal leži negde u nama, taloži se, smešta. I tako pronalazimo nove prostore vlastite slobode i vlastitog izraza unutar jednog zadanog okvira”, dodao je Grabarić.

Na pitanje o motivima da prihvati ovaj angažman, odgovorio je da se, kada ga je Lenka pozvala, najpre uplašio.

“Kako da dođem u Beograd, kako će me prihvatiti ljudi tamo? Bilo je puno dvojbi oko dolaska, oko igranja u potpuno novoj sredini. I da me dva meseca nema u Zagrebu, da ostavim sve poslove koje tamo imam. Ali bilo mi je bitno da dođem jer je za svakog umetnika važno da promeni prostor gde se oseća sigurnim. To što sam skupio hrabrost da dođem višestruko mi se vratilo”, istakao je Grabarić.

Pominjući da je već sarađivao sa nekim srpskim glumcima u predstavama Teatra “Ulisis”, Grabarić je konstatovao da dele mnogo toga zajedničkog, ali da su im ipak malo različiti pogledi na glumu, na glumački proces, na pozorište, a to ga uzbuđuje.

“Susret sa ljudima koji drugačije razmišljaju - to mi je bio izazov”, rekao je Grabarić, dodajući da mu je motiv bio i sam komad “Ružni, prljavi, zli”.

“Taj film, kao i Skolin ‘Le Bal’, gledao sam još kao student i bio potpuno oduševljen. To mi je bio još jedan izazov, da radim na tom materijalu koji mi se strašno dopada, jer u tim filmovima ima ono što mi nedostaje u današnjoj kinematogafiji, a to je teatar na filmu, ono čega ima kod Felinija, a bilo ga je i u jugoslovenskim filmovima. Ideja i način na koji su tretirali film, tu je bilo puno teatra. Onda mi je Lenka dala tekst Slobe Obradovića. Na prvo čitanje jednog monologa, i to u kafiću u Zagrebu, rekao sam: ‘Može’. Dalje je proces tekao lako, kao iz igre smo sve napravili. Onda je pitanje samo osluškivanja svega oko sebe na sceni. Rano sam shvatio da je jedino što kao glumac treba da radim - da primećujem sve oko mene i postajem samim tim deo te strukture i kao glumac postojim. I već je to puno, umesto da se nametnem sa nekom svojom koncepcijom. Posle to je prostor igre”, naveo je Grabarić.

Istakao je i da su ga u BDP-u divno ugostili i da se oseća kao kod kuće.

“Beograd je za mene poseban grad, pogotovo što se tiče pozorišta. Mislim da tu postoji takva ljubav ljudi prema glumcima, prema teatru. Zaista mi je bilo lepo, uživao sam, kao i u saradnji sa celim ansamblom i autorskim timom”, dodao je Grabarić.

Mlada glumica Iva Ilinčić, koja igra Izidu, ljubavnicu glavnog lika Đaćinta, rekla je da joj je čast da bude sa Grabarićem na sceni.

“Spoj muzike, pokreta, koreografije i glume za mene je bio jako zanimljiv poduhvat. Najviše sam se brinula da li ćemo uspeti svi to timski da izguramo, jer mora čitav mehanizam da funkcioniše. Da ni jedna stvar ne trokira. Mislim da smo to uspeli. Kada smo došli na probe posle pauze, neverovatno, ali sve je ostalo. Mislim da je to rezultat rada, jer smo baš puno truda uložili. Ceo proces bio je divno iskustvo”, rekla je Iva Ilinčić.

“Ružni, prljavi, zli” je crnohumorna priča o ljudima sa margine, o ogromnoj porodici koja živi u pretrpanoj straćari, u nehigijenskom naselju na obodu Rima. Glavni junak, jednooki Đakinto je i glava porodice sastavljene od četiri generacije, koje se izdržavaju uglavnom krađama i prostitucijom, ali i radeći sve druge poslove; poštene ili nepoštene, bez razlike. Đakinto je za gubitak oka od osiguranja dobio popriličnu sumu, koju odbija da deli sa njima. Novac troši na sebe i krije ga od ostalih članova porodice, koji neprekidno pokušavaju da mu ga ukradu, a on ih neprekidno zlostavlja verbalno i psihički. Materijalna nemaština uvod je u emotivnu, moralnu bedu, svodi ljude na puku egzistenciju i instinkte.

U pitanju je italijanska crna komedija, zasnovana na elementima neorealizma, premijerno prikazana 1976. Iste godine, film je osvojio nagradu za najbolju režiju na Kanskom filmskom festivalu.

Predstava se igra na velikoj sceni “Olivera i Rade Marković”, sa proredom u gledalištu.

Prve reprize su 9, 10. i 11. oktobra.

*Foto: BDP (promo)

(SEEcult.org)