Rođendan Ateljea 212 u znaku studenata FPU
Pozorište Atelje 212 obeležilo je 66 godina rada 12. novembra otvaranjem izložbe studenata Fakulteta primenjenih umetnosti (FPU) u Beogradu, koja označava početak trajne saradnje dve kuće.
Na datum premijernog koncertnog izvođenja Geteovog “Fausta” u režiji Mire Trailović 1956. godine, direktor Ateljea 212 Novica Antić rekao je na otvaranju izložbe „Ovo je scenirano“ da to pozorište „sa svojih 66 godina ima iza sebe tradiciju, ima prošlost - burnu i slavnu, ali ima još uvek onu vitalnost i snagu, nije ostalo u prošlosti, nego ide dalje“.
Podsećajući da je Jovan Ćirilov svojevremeno definisao Atelje 212 kao „Uvek novo“, Antić je istakao da je „Atelje tako i zamišljen i uvek je nov“, te se u tom duhu ova godišnjica obeležava nečim novim, uz pomoć mladih ljudi.
„Čitava ova godina nam je u likovnom smislu u znaku studenata FPU. To je organska veza, studenti primenjenih umetnosti su scenografi, kostimografi, vajari, dizajneri, slikari i pravo mesto im je u pozorištu. Njihove starije kolege i profesori već rade ovde, a nadam se da će uskoro i neki od autora ove izložbe“, izjavio je Antić.
U ime FPU, profesorka Vesna Popović čestitala je rođendan Ateljeu 212 i zahvalila na saradnji.
„Imam veliko zadovoljstvo kao autor što sam saradnik ove kuće. Nadam se da će i naši studenti postati saradnici“, rekla je Vesna Popović, dodajući da izložba predstavlja presek radova poslednje tri generacije studenata završnih godina osnovnih akademskih studija, na odsecima scenografija i scenski kostim.
Izložbu je proglasila otvorenom Gorica Popović, podsetivši da je Atelje 212 sklopio sporazum o trajnoj saradnji sa FPU.
„Ova divna izložba označava početak naše saradnje. Pozorište ne može bez mladih, bez nove energije i novih ideja. Na sreću, poslednjih godina smo osvežili ansambl, primili smo mnogo divnih mladih glumaca, koji već i nose repertoar. Naravno da su i ovi mladi ljudi koji se tek spremaju da zakorače u teatar dobrodošli“, istakla je Gorica Popović.
Pominjući izreku da su za pozorište nužni samo glumci i publika, izjavila je da to nije tačno: „Pozorište ne može bez svih onih zanesenjaka koji stoje iza scene i koji svojom energijom i kreativnošću doprinose da jedna predstava zaživi na sceni. Tu su scenografi, kostimografi, majstori svetla, tona, šminkeri... Svi oni su kockice u jednom divnom mozaiku koji se zove pozorište“.
Atelje 212 započelo je život 12. novembra 1956. godine premijernim koncertnim izvođenjem Geteovog “Fausta” u režiji Mire Trailović, u kojem su igrali Marija Crnobori, Mata Milošević, Viktor Starčić i Ljubiša Jovanović, i to u maloj sali stare zgrade “Borbe” u kojoj je bilo samo 212 stolica u gledalištu.
Pojava Ateljea 212, kako je istaknuto u saopštenju povodom rođendana, značila je prekretnicu u pozorišnom životu ne samo Beograda, već i ovog dela Evrope. Osnovano je kao pozorište u kojem bi se igrala nova avangardna drama, od velikog uticaja u Evropi u to vreme. Osim toga, želeli su da osnuju pozorište koje će se i organizaciono razlikovati od postojećih, koje pre svega neće biti institucija. U traganju za pogodnim prostorom u kojem bi realizovali svoju ideju, otkrili su čitaonicu novinske kuće „Borba“, a Borislav Mihajlović Mihiz nazvao je novo pozorište: Atelje 212. Publika je tog 12. novembra 1956. aplaudirala, a javnost je bila blagonaklona prema ovom neobičnom pozorištu s neobično izvođenim predstavama.
Atelje 212 je vremenom kroz svoje predstave, pisce i reditelje, a naročito kroz velike glumce, izraslo u jedno od najznačajnijih pozorišta sa ovih prostora.
Izložba u foajeu Ateljea 212 otvorena je do 2. decembra.
(SEEcult.org)
