Rihterov pogled
Multimedijalni projekat “Rihterov pogled” čine fotografije Tomislava Šmidera nastale dokumentovanjem radova Zbirke Vjenceslava Rihtera i Nade Kareš Rihter, u kojoj će i biti predstavljen od 26. septembra, uz video i audiovizuelni performans Bojana Gagića na otvaranju izložbe.
Šmider je, prema vlastitim rečima, bio fasciniran načinom na koji je Rihter organizirao prostor svojih skulptura i objekata. Posmatrajući radove kroz objektiv foto-aparata, pred njim su se otvarali novi svetovi: međuigre punog i praznog prostora, pomičnih elemenata, te svetla i senke. Možda i zbog činjenice da izvanredni dosezi i učinci Rihterovih radova neretko ostaju skriveni površnom posmatraču, Šmider je želeo da procesima solarizacije naglasi pojedine detalje Rihterovih radova, navedeno je u najavi izložbe koju organizuju Muzej savremene umetnosti u Zagrebu i Zbirka Rihter.
Proces solarizacije, prema autorovim rečima, dodatno ističe elemente koji grade elastičnu formu, na primer, Rihterovih sistemskih skulptura.
Solarizacijski učinak, koji naglašava kontrast svetlih i tamnih delova fotografije, dobija se propuštanjem svetlosti tokom razvijanja filma.
To je bilo poznato već i Dageru, pa se i smatra jednim od najranijih fotografskih efekata. Ipak, upravo su Man Rej (Man Ray) i Li Miler (Lee Miller) usavršili i popularizovali taj postupak premda je, prema fotografskim publikacijama iz 19. veka, otkriven mnogo puta iznova - kad god bi rani fotografi nehotice pripustili svetlost u mračnu komoru radeći na filmu ili fotografskim pločama.
Danas se solarizacijski procesi mogu uspešno oponašati korišćenjem efekata digitalnih foto-aparata, odnosno kompjuterskih programa. Šmider stoga, koristeći “povesne” postupke, istražuje pukotine između “stare” hemijske tehnologije i nove digitalne, tražeći odgovor na pitanje kako i zašto koristiti tamnu komoru u vreme vladavine digitalne fotografije.
Šmider tim ciklusom ujedno potkrepljuje svoj stav da je razlika između analogne i digitalne fotografije tek jedan od faktora u mnogo širem kontekstu kontinuiteta i razvoja fotografskog medija.
Na otvaranju izložbe predstaviće se i multimedijalni umetnik Bojan Gagić koji takođe istražuje upotrebu tehnologija, ali ga više zanima hibridizacija i prožimanje optičkih i vizuelnih fenomena. Tako se Gagić u video radu “Rihterov pogled” bavi perspektivama i detaljima vrta sa skulpturama ispred porodične kuće Rihter.
Gagićev rad karakteriše kompleksno sagledavanje plastično-prostorne stvarnosti, gde odlučujuću ulogu igra odnos zvuka, svetlosti i tela. Stoga je vrt Zbirke Rihter prikazan kroz poziciju međuprostora, odnosno kao prvi prostor u kojem posetilac percipira koncept privatne i javne sfere, prostor gde se događa promena u vizuelnoj percepciji, u ritmu hoda, odnosno zvučnom registru.
Uz video rad, Gagić će u vrtu Zbirke Rihter, povodom otvaranja izložbe, realizovati i audio-vizuelni performans kombinujući zvuk, muziku i obojenu svetlost.
Kustoskinja izložbe je Leila Topić, a biće otvorena do 23. novembra.
(SEEcult.org)
