Revolt zbog Odmazde

Performans “Odmazda” (Retribution) beogradsko-njujorškog umetnika Dragana Ilića u Hajd parku u Londonu - simbolično kažnjavanje političkih, finansijskih i medijskih moćnika iz celog sveta, izazvao je 26. februara revolt grupe građana albanskog porekla, pa je morala da se umeša i policija kako bi bio sprečen veći sukob.

Ilić je izjavio za portal SEEcult.org da su revolt nekoliko Albanaca, verovatno poreklom sa Kosova, izazvali portreti Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija, koje je zakovao za zemlju drvenim zašiljenim olovkama, pored niza drugih fotografija političara, biznismena i medijsikih mogula.

Prema rečima Ilića, zamalo je došlo do tuče, a bila je u opasnosti i kamera kojom je sniman performans, koji je ranije izvodio i u Beogradu, Istanbulu, Skoplju, Čačku i Briselu.

Došla je i policija, koja je uzela Ilićeve podatke, a nakon konsultacija sa nadređenima, dozvoljeno mu je da nastavi performans kojem je prisustvovao i čuveni australijski umetnik Stelark (Stelarc), kao i još neki umetnici i deo publike sa prezentacije koju je prethodne večeri održao na Univerzitetu Vestminster.

Grupa Albanaca uzela je probodene fotografije Haradinaja i Tačija, zgužvala ih i odnela.

Umetnici u Ilićevom društvu bili su zapanjeni reakcijom dela publike.

Drugi deo publike je i sam učestvovao u performansu, zabadajući zašiljene olovke u fotografije omraženih moćnika, među kojima je i srpski tajkun Miroslav Mišković, iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad, sirijski presednik Bašar al Asad, francuska ultradesničarka Marin Le Pen, medijski mogul Rupert Mardok, mađarski premijer Viktor Orban, venecuelanski predsednik Ugo Čavez, ali i umetnici Džef Kuns i Demijen Herst.

Do fizičkog nasilja umalo nije došlo i između grupe Iračana i Iranaca, pa je ponovo intervenisala policija. Dok je jedna grupa zakivala Al Asadov portret, druga je vadila zašiljene olovke iz probijenog papira.

U performansu je učestvovao i Stelark, dugogodišnji Ilićev prijatelj, koji je gostovao prošlog leta u njegovom umetničkom i izlagačkom prostoru ITS-Z1 u Ritopeku. Stelark je prikucao za zemlju fotografiju Marin Le Pen.

S obzirom da je po zakonu bilo potrebno da performans bude završen u 18 sati po lokalnom vremenu, Ilić se kasnije vratio na mesto instalacije, ali nije bilo više ni jedne fotografije. Ostale su samo olovke, a prema rečima grupe ljudi koju je zatekao, policija je uklonila ceo rad da bi sprečila mogućnost novih sukoba.

Ilić kaže da je, uprkos neprijatnostima, jako zadovoljan reakcijom londonske publike, ali i policije, s obzirom da je ipak omogućila slobodu izražavanja.

U dvosatnom performansu učestvovalo je oko 60 ljudi, a instalaciju je videlo nekoliko stotina osoba, medju kojima je bilo i onih koji su nastavili “zakucavanje” moćnika i po odlasku umetnika. Mnogi su se zadržavali i da bi videli kako je ko od moćnika prošao, odnosno ko je proboden sa najviše olovaka. Jednom takvom prilikom je i izbila svadja u vezi sa Al Asadom, što se vidi i na snimku koji će Ilić montirati po povratku u Njujork i postaviti na  YouTube i Vimeo.

Ilić je seriju performansa “Odmazda” započeo prošle jeseni u Beogradu i nastavio u Istanbulu, Skoplju, Čačku i u Briselu, sedištu Evropske unije i NATO. U Beogradu je izveo "Odmazdu" i na prvom okupljanju lokalnih aktivista globalnog pokreta "Occupy Wall Street".

Performans “Odmazda” podrazumeva intervenciju umetnika na printovima portreta odabranih omraženih ličnosti iz sveta politike, ekonomije i medija, odnosno njihovo zakivanje zašiljenim drvenim olovkama za zemlju, drvo ili neku drugu površinu.

Nastalu site specific instalaciju Ilić potom prepušta prolaznicima, koji mogu da nastave započeti rad, izražavajući i sami kritički stav prema moćnicima na fotografijama i uzrocima globalne disproporcije super-bogatih i siromašnih u svetu.

Ilić je predstavio taj rad i na dvočasovnom predavanju na Univerzitetu Vestminster 24. februara, koje je izazvalo veliko interesovanje i profesora i studenata, a tom prilikom je i najavio londonsku verziju “Odmazde” u Hajd parku.

Ilićeva prezentacija na Odseku za arhitekturu Univerziteta Vestminster odnosila se na celokupan njegov opus od 1974. godine do danas, uz fokus na aspekat transdisciplinarnosti prakse tog srpskog, australijskog i američkog umetnika koji živi i radi na relaciji Njujork - Beograd.

Ilićeva prezentacija bila je fokusirana na intersekciju umetnosti i nauke, odnosno na istraživanja u sferi robotike i kombinovanja kompjuterske tehnologije sa performativnim mogućnostima robotizovanih mašina koje koristi sa izvođenje crteža velikih dimenzija putem moždanih senzora. Takođe, predstavio je i serijale performansa kojima se bavi već nekoliko decenija, uključujući ciklus “Ljudi koje ne volim” (People I Don’t Like).

Više o Ilićevom radu na: www.draganilic.org, a njegovi radovi, uključujući fotografije sa performansa u Hajd parku, predstavljeni su i u Galeriji umetnika portala SEEcult.org

(SEEcult.org)