Retrospektive 40. FEST-a
Američki filmski reditelj, glumac, istoričar, producent i kritičar srpskog porekla Piter Bogdanovič i češki oskarovac Jirži Mencl imaće retrospektive na 40. FEST-u, kao i reditelj i producent Menahem Golan, a sva trojica odvojeno će održati i master klas studentima umetničkih akademija u Beogradu.
Bogdanovič će, kako je najavljeno, i otvoriti 40. FEST 24. februara u Sava centru, kada će biti prikazan film “Drvo života” Terensa Malika, dobitnika Zlatne palme u Kanu 2011. godine.
U okviru pratećeg programa FEST-a, koji je posvećen jubileju tog međunarodnog filmskog festivala, Bogdanovič će održati master klas 25. februara u podne na Fakultetu dramskih umetnosti, uz moderaciju Dinka Tucakovića, filmskog kritičara, reditelja i upravnika Muzeja Jugoslovenske kinoteke.
Kinoteka je, u čast Bogdanoviča, priredila ciklus filmova snimljenih 1939. godine, kada je rođen u Njujorku, u porodici emigranata iz Rume u Srbiji, a od 25. februara prikazaće i retrospektivu njegovih filmova, počev od “Poslednje bioskopske predstave” (1971).
Bogdanovičeva retrospektiva obuhvata i filmove “Mesec od papira” (1973), “Što te tata pušta samu?” (1972), “Bioskop za groš” (1976), “Dejzi Miler” (1974), “Maska” (1985), “Dan kada su se svi smejali” (1981) i “Zaljubljeni porotnik” (1988).
Bogdanovič je pripadnik talasa reditelja “novi Holivud”, kojem su pripadali i Skorseze, Spilberg, Altman, Alen, Fridkin, De Palma i Kopola.
Glumu je 50-ih učio kod Stele Adler, a ranih 60-ih je postao poznat kao programski urednik u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku (MoMA).
Bio je opsesivni posetilac bioskopa - u mladosti je gledao i po 400 naslova godišnje, pa je rezultat njegove posvećenosti prikaz rada američkih reditelja kao što su Orson Vels i Džon Ford. O Fordu je kasnije objavio i knjigu zasnovanu na beleškama nastalim tokom rediteljeve retrospektive u MoMA, kao i rada Hauarda Hoksa.
Uz ostalo, Bogdanovič je skretao pažnju na zaboravljene pionire američkog filma, uključujući Alana Dona.
Bio je pod uticajem francuskih kritičara 50-ih, koji su pisali za “Kaje di sinema” (Cahiers du cinema), naročito Fransoa Trifoa. Pre nego što je i sam postao reditelj, ugled je izgradio kao pisac članaka o filmovima u “Eskvajeru”, što mu je pomoglo da upozna reditelja Rodžera Kormana, maga produkcije niskobudžetnih filmova, koji je pružio prvu priliku i Kopoli i Skorcezeu. Korman je rešio da finansira Bogdanovičev prvi film u kojem je bio kompletan autor: režiser, scenarista, producent i glumac.
Reč je o sada već klasiku “Mete”, s Borisom Karlovom u njegovoj poslednjoj velikoj ulozi, u kojoj u stvari igra sebe. Već u to vreme Bogdanovič je zadobio veliko poštovanje i prijateljstvo velikana kao što su Vels i Ford, o kojem snimio i dokumentarni film “Režija Džon Ford” (1971).
Bogdanovič je 1971. režirao i film “Poslednja bioskopska predstava”, nakon kojeg ga je kritika nazvala “novim Velsom” i “vunderkindom”, a bio je nominovan za Oskara u osam nominacija (dobio je dva Oskara za najbolje epizodne uloge).
Bogdanovič je potom ponovo doživeo uspeh filmom “Što te tata pušta samu?” (1972), romantičnom farsom s Barbrom Strajsend i Rajanom O’Nilom, snimljenom u stilu komedije 30-ih, kao i filmom “Mesec od hartije” (1973), koje slavi kritika, ali su postigli i veliki uspeh na blagajnama.
Usledilo je više uspešnih naslova (Dejzi Miler, Sent Džek: javna kuća u Singapuru, Dan kad su se svi smejali, Maska...).
U međuvremenu, napustio je suprugu Poli Plat i njihove dve kćerke, venčao mladu zvezdu svog filma Sibil Šepard, a potom započeo i novu romantičnu vezu sa dvadesetak godina mlađom starletom i Plejbojevom zečicom Doroti Straten, koju je ubio ljubomorni muž za vreme snimanja filma “Dan kada su se svi smejali” (1981). Amerika je bila skandalizovana, a duhovi su još više uzbunjeni kada je Bogdanovič venčao njenu mlađu sestru B.P. Straten. Iako je u sledeće tri decenije usledilo još desetak filmova, Bogdanovič je postao nepoželjno ime za producente, pa se ponovo vratio glumi i pisanju o filmu. U međuvremenu je i dva puta bankrotirao.
Bogdanovič je 2002. godine ponovo osvojio kritiku i publiku filmom “The Cat’s Meow”, a dve godine kasnije na televiziji su prikazani specijal “The Mystery of Natalie Wood” i dokumentarna drama “Hustle”.
Objavio je više od 12 knjiga o različitim aspektima filma i filmskog stvaralaštva, a pojavio se i kao glumac u mnogim filmovima i TV serijama.
Mlađe generacije ga najpre poznaju kao psihijatra iz kultne TV serije “Sopranovi” (Sopranos) i kao urednika programa filmskih klasika na kablovskoj televiziji u Njujorku.
Svetska federacija filmskih arhiva (FIAF) dodelila je Bogdanoviču 2007. godine nagradu za životno delo, svrstavajući ga rame uz rame sa velikanima kao što su Bergman ili Oliveira.
U okviru FEST-a, u Kinoteci će biti priređen i omaž češkom oskarovcu Menclu, u čiju će čast biti prikazani “Strogo kontrolisani vozovi” (1966) i “Hirovito leto” (1968).
Jedan od najpoznatijih čeških filmskih i pozorišnih reditelja, ali i filmski i pozorišni glumac, Mencl je rođen u Pragu 1938, a režiju je diplomirao na Praškoj filmskoj akademiji (FAMU) u vreme kada se rađala čitava generacija stvaralaca takozvanog Novog talasa češkog filma.
Profesionalnu karijeru započeo je u praškoj filmskoj kući “Kratki film” kao pomoćnik režije Veri Hitilovoj, ali kako je njegov filmski debi bio zasnovan na pričama Bohumila Hrabala, pretežno je radio u filmskom studiju Barandov. Kao pozorišni reditelj uglavnom je radio u pozorištu Dramski klub u Pragu (ali i u drugim kućama - Pozorište na balustradama, Nacionalni teatar...). Takođe, gostovao je u brojnim zemljama, uključujući Srbiju i Beograd, gde je 2011. režirao u Narodnom pozorištu operu “Zaljubljen u tri narandže”, a 2007. Šekspirov komad “Vesele žene vindzorske”.
Glumačke uloge ostvario je u saradnji s češkim režiserima u pozorištu i na filmu, kao i sa Kostom Gavrasom i mađarskim rediteljima 70-ih.
Mencl je od 2000. do 2003. bio i umetnički direktor praškog pozorišta Divadlo na Vinohradech.
Član je Akademije filmske umetnosti i nauka i jedan od osnivača Evropske filmske akademije. Od 1990. do 1992. bio je šef odseka za režiju na FAMU. Već nekoliko godina na Vašingtonskoj filmskoj školi drži predavanja studentima koji pohađaju redovne prolećne i jesenje radionice u Pragu. Od 1991. do 1998. vodio je i Studio 89, koji je pripadao kompaniji “Kratki film”.
Autor je dve knjige (prevedene na mađarski i makedonski).
FEST će posebnu počast odati i Menahemu Golanu, pa će u Kinoteci biti prikazani filmovi “Gangster Lepke” (1975) i “Obarač” (1987), koje je on i režirao, te nekoliko ostvarenja čiji je bio izvršni producent - “Bolero” (1984) Džona Dereka, “Mata Hari” (1985) Kertisa Haringtona i “Manifesto” (1988) Dušana Makavejeva.
Rođen 1929. godine, Golan je režirao je više od 70 međunarodnih filmskih ostvarenja i producirao više od 200 američkih igranih filmova i međunarodnih produkcija u Italiji, Holandiji, Britaniji, Indiji, Rusiji i Južnoj Africi, uključujući i one koji su na blagajni ostvarili izvrsne rezultate. Među njima je i za Oskara nominovani “Pomahnitali voz” sa Džonom Vojtom i Erikom Robertsom.
Producirao je i filmove velikih zvezda kao što su Šon Koneri, Silvester Stalone, Čak Noris, Žan-Klod Van Dam i Čarls Bronson.
U određenom periodu bio je čuven po tome što je producirao filmove zasnovane na stripovima (Gospodari svemira, Supermen 4, Kapetan Amerika).
Tvorac je izraelskih pionirskih filmova (Sallah, Kazablan, Operation Thunderbolt i Lemon Popsicle).
Sedam puta je nominovan za Oskara, a osvojio ga je filmom “The Assult”. Dobitnik je i nagrada u Kanu, Berlinu i na drugim filmskim festivalima.
Izraelska filmska industrija ga je osam puta nagradila Davidovom harfom kao reditelja godine, a Filmski festival u Lokarnu mu je 2010. dodelio nagradu za životno delo. Naredne godine mu je i grad Njujork odao počast, a 2011. je osvojio i Grosmanovu nagradu.
Jubilarni, 40. FEST će, pod sloganom “XL - U svetu velikih”, prikazati od 24. februara do 4. marta oko sto filmova, uključujući 72 premijerna naslova.
Program 40. FEST-a je, kao i ranijih godina, podeljen na više programskih celina, uključujući Glavni program, Holivud, Panoramu svetskog filma, takmičarski program “Evropa van Evrope”, zatim selekciju “Evropa u Evropi” i izabrane dokumentarce, a najavljena su i dva specijalna programa “Britanika” i “Kanada”.
40. FEST će, povodom svog jubileja, prirediti u pratećem programu i dve izložbe - u prostorima Sava centra biće predstavljeno oko 60 fotografija velikih formata najistaknutijih gostiju tokom četiri decenije festivala, dok će u Domu omladine biti predstavljena izložba svih plakata sa dosadašnjih FEST-ova.
Povodom jubileja, Odbor i Direkcija FEST-a, u saradnji sa Službenim glasnikom, završavaju štampu velike, obimne i luksuzne monografije posvećene jubileju, pod naslovom “Snovi otvorenih očiju, 1971- 2011”, čiji je autor Ivan Karl.
Monografija na oko 300 strana velikog formata sadrži gotovo 500 fotografija, dvojezična je, a biće predstavljena na dan otvaranja 40. FEST-a.
Sajt FEST-a je www.fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE (pdf)
(SEEcult.org)
