Retrospektiva Magneta
Retrospektivna izložba Nuneta Popovića i grupe “Magnet” "Živela sloboda!" biće otvorena 18. novembra u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu, 15 godina nakon osnivanja te grupe čiji je cilj bio da pronađe i predstavi kreativni i nenasilni način za masovnu borbu protiv totalitarnog režima Slobodana Miloševića u Srbiji 90-ih godina.
Kroz printove velikog formata, fotografije, video zapise, faksimile medijskih izvestaja, artefakte i brojna dokumenta, kao i prezentaciju monografije i sajta (magnet.nune.biz), izložba "Živela sloboda!" prvi put predstavlja javnosti ukupnu sliku o grupi “Magnet” koja je delovala od 1996. do 1998. godine.
Monografija sadrži mnoštvo fotografija o street-art projektima grupe “Magnet” i drugim svedočanstavima o reakcijama javnosti i analizama njihovog delovanja.
U predgovoru za monografiju, istoričar umetnosti Jovan Despotović naveo je, između ostalog, da dela “Magneta” sadrže “dve važne karakteristike: poznatu formu javne (ulične) protestne aktivnosti koja se danas uobičajeno naziva performans i koja objedinjava iskustva vizuelnih umetnosti, pozorišta i literature, ali koja je po prvi put 'formatirana' za masmedije kao sredstvo uz pomoć koga je 'Magnet' efektno dopreo do najšire javnosti, što pre toga nije pošlo za rukom niti jednoj umetničkoj, ni mnogim drugačijim institucijama i organizacijama”.
Performansi “Magneta”, istakao je Despotović, “podsticali su osećanja pobune i izazivali potrebe za aktivnim, kreativnim i nenasilnim otporom protiv krvavog režima”.
Rekvijem za Srbiju, 1997.
Svaka akcija "Magneta" je uvek u fokusu imala jedan ili više centara moći totalitarnog režima: predsednika Srbije Slobodana Miloševića, policiju, Radio-televiziju Srbije, Srpsku akademiju nauka i umetnosti, Udruženje književnika Srbije, Srpsku pravoslavnu crkvu, Narodnu banku Srbije, političku opoziciju koja se dolaskom na vlast kvarila...
Akcije su izvođene gerilski, kao iznenađenje za režim i javnost, kreativno, direktno i isključivo nenasilno, sa jasnom vizuelnom i jezičkom porukom, prilagođeno za masmedije. O datumu i mestu izvođenja akcija konspirativno su obaveštavali medije koji su im pridavali veliki značaj i prostor, izveštavajući o radu grupe Magnet, ali i o policijskim hapšenjima i suđenjima umetnicima, koja su usledila posle akcija. Na taj način je angažman "Magneta", kako je napomenuo Despotović, dopirao do široke domaće i međunarodne javnosti, a umetnici nisu mogli da budu neprimećeno hapšeni, osuđivani ili uklonjeni.
"Magnetove" ulične akcije masmedijskog karaktera bile su svojevrsna platforma za najveći studentski i građanski protest, koji je trajao tri meseca 1996/97. i sprečio Miloševićev režim da lažira rezultate na lokalnim izborima. Kasnije je značajan deo načina i strategije "Magnetovog" rada mogao da se prepozna o u delovanju Otpora, koji je prerastao u masovni pokret za svrgavanje diktatora, a posle obaranja Miloševića s vlasti 2000. godine i u nenasilnim pobunama širom sveta.
Među izloženim i publikovanim radovima grupe "Magnet" su: “FaluSerbia” (Knez Mihailova, Beograd, 29. april 1996.), “Poslednja Tajna večera” (Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 13. maj 1996.), “Otkrovenje” (Radio-televizija Srbije, Beograd, 27. maj 1996.), “Isterivanje đavola” (Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 10. jun 1996.), “Zlatna poluga” (Narodna banka Srbije, Beograd, 24. jun 1996.), “Rekvijem za Srbiju” (Predsedništvo Srbije, Beograd, 16. jun 1997.), “88 jaja za novu opozicionu vlast” (Skupština grada Beograda, Beograd, 25. jun 1997.), “Zaklani ste. Naše saučešće” (Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 2. jul 1997. ), “Srpska noćna mora” (Beograd, 27. maj 1996. - 27. avgust 1998.)....
Nune Popović, Anarchy, 1997.
“FaluSerbia” bio je prvi “Magnetov” ulični hepening, izveden 29. aprila 1996. godine, a ujedno i prilika da mediji naprave senzacionalni izveštaj kako su zatečeni prolaznici u centralnoj beogradskoj ulici mogli da "osete i pomiluju stvaralačku moć Srbije", simbolizovanu crvenim falusom sa zakačenom fotografijom Miloševića.
Projekat tog ulično-pozorišnog performansa bio je, kako je “Magnet” saopštio, “prva manifestacija otpora mladih stvaralaca” prema zatečenom kulturnom i umetničkom stanju društva, lišenog bilo kakve pozitivne idejnosti, u vremenu embarga svetske zajednice, neposredno nakon okončanja jugoslovenskog rata i masovnog egzodusa. Miloševića, kao potpisnika Dejtonskog sporazuma, međunarodna zajednica proglasila je bila "faktorom mira i stabilnosti na Balkanu", a u Srbiji je izgledalo kao da njegova diktatura ne može biti ugrožena.
FaluSerbia, april 1996.
“Magnet” je potom izveo i akciju “Poslednja Tajna večera” ispred SANU, a dok je policija pokušala da je spreči, Nune Popović je, potpomognut novinarima i okupljenim građanima, iskoristio priliku da u program Radija B92, koji je prenosio događaj, pošalje poruku kako se država represivnim sredstvima meša u umetničke radove, što je nedopustivo po svim konvencijama o ljudskim pravima, da policija nije kvalifikovana da sudi o umetničkim projektima. Kao i u prethodnoj akciji, građani su izviždali policiju, ovog puta joj ne dozvolivši da uhapsi umetnike i spreči akciju.
Usledila je ulična protestna akcija “Otkrovenje” ispred zgrade TV Beograd, u vreme početka emitovanja Dnevnika 2. Akcija se sastojala u razbijanju novog televizora i "ispitivanju njegovih mogućih estetskih formi kao skulpture", čime je ta grupa angažovanih umetnika, kako je naveo Despotović, snažno iskazala ne samo revolt zbog pogubne propagande centralne režimske televizije u vreme opšteg jugoslovenskog rata i razaranja države, već i na neophodnost okončavanja informativno obmanjivačke službe masmedija koji su odigrali jednu od ključnih i najsramnijih uloga u tom ratu.
Otkrovenje, maj 1996.
Od ostataka uništenog televizora Nune Popović je dve godine kasnije načinio još jedan rad-objekat koji je nazvao “Srpska noćna mora”, koji je godinama stajao u Medija centru, kao simbol otpora Zakonu o informisanju, kojim je režim nastojao da uguši nezavisne medije drakonskim novčanim kaznama i suđenjima novinarima, a potom i u sedištu Liberalno-demokratske partije (LDP).
Javno napadanje institucija režima: predsednika republike, članova SANU i uređivačke politike, pre svega, informativnog programa TV Beograd, nastavljeno je 10. juna 1996. performansom “Isterivanje đavola” ispred Narodne biblioteke Srbije, a serija je završena 24. juna u Narodnoj banci Jugoslavije događajem koji je nazvan “Zlatna poluga”.
Posle jednogodišnje pauze “Magnetovih” akcija, kada je već bilo očigledno raspadanje opozicione koalicije Zajedno, kada se slutila eskalacija Miloševićeve diktature i novog rata, ovog puta na Kosovu, Nune Popović nastavio je aktivnost 16. juna 1997. godine projektom “Rekvijem za Srbiju”. Akcija je održana pred kancelarijom predsednika Miloševića. Nune Popović je nameravao da Miloševiću preda veliku, sveže zaklanu svinju na kojoj je pisalo “Srbija” i koja je u ustima imala pismo o njegovoj pogubnoj politici.
“Magnet” se nije osvrtao samo na Miloševićevu vlast, pa je krajem juna 1997. izvedena i akcija “88 jaja za novu opozicionu vlast”, kada su članovi te grupe sa 88 pokvarenih jaja, koliko je trajao građanski i studentski protest zbog krađe izbora, gađali Skupštinu Beograda, u kojoj je na vlasti bila koalicija Zajedno.
88 jaja za novu opozicionu vlast, jun 1997.
Bilo je očigledno, kako je istakao Despotović, da “Magnet” u suštini ne pravi ustupke, a to je veoma bitna činjenica u njihovom delovanju, kada su u pitanju osnovne slobode i prava - od političkih i individualnih do umetničkih, bilo da je u pitanju totalitarni režim i njegove nakaradne institucije, bilo da je u pitanju "nova opoziciona vlast", koja je malo toga promenila u svom radu sve više ličeći na one na čija su mesta došli.
Izmedju ostalog, Nune Popović je u oktobru 1997. godine objavio zbirku “Anarchy” (edicija Magnet), u izdanju Kulturnog centra Novog Sada, čije je predstavljanje na Sajmu knjiga u Beogradu prekinulo obezbeđenje kada je, tokom muzičkog preformansa sa bendom Plavi dečaci, Popović gazio uramljene slike Miloševića.
Nune Popović je ovako okarakterisao osnovnu premisu svoga rada: “Za mediokritete na vlasti kvalitet u umetnosti je tzv. umetnička estetika... To je jedna velika zabluda da će neko u 21. veku da se bavi umetničkom estetikom. Naš glavni problem je estetika čovekove svesti”.
Grupu "Magnet" su 1996. godine osnovali stipendisti Književne škole Tradicija avangarde, koju je pokrenuo i vodio Vujica Rešin Tucić od 1993. do 1995. u Beogradu, Paliću i Ečki. Škola je u svom sastavu imala i odel Kontradiktorij koji je vodio Ostoja Kisić.
Jezgro grupe "Magnet" su činili: Nune Popović, Ivan Pravdić i Jelena Marjanov, a u radu su učestvovali: Siniša Tucić, Nikola Popović, Marija Lončar, Vladimir Acan i Mina Vuletić, kao i drugi saradnici različitih profesija i starosti.
Protiv Nuneta Popovića je, zbog angažmana sa grupom "Magnet", od 1997. godine vođen montirani sudski proces, koji je nastavljen i posle demokratskih promena u Srbiji, sve do zastarevanja optužnice krajem 2003.
Rođen 1974. godine u Beogradu, Nune Popović je živeo i radio u Ljubljani od 2000. do 2010. godine, kada se preselio u Novi Sad. U Sloveniji je kreirao vizuelni identitet i vodio produkciju zaštitnika ljudskih prava od 2001. do 2006. godine, a 2003. godine je osnovao nezavisni studio "Nune produkcija" za dizajn, internet i kreativnu gerilu.
Popović je i autor izložbe “Živela sloboda!”, a inicijator projekta je Jovan Jakšić, dok dizajn izložbe i monografije potpisuje Tamara Ćetković.
Izložba u MSUV biće otvorena do 15. decembra.
(SEEcult.org)
