• Search form

17.05.2021 | 15:22

Retrospektiva Ilije Šoškića u Podgorici

Retrospektiva Ilije Šoškića u Podgorici

Retrospektivna izložba “Mikrokozmi” Ilije Šoškića, koja obuhvata instalacije, foto-dokumentaciju i druge odabrane radove iz njegove višedecenijske multidisciplinarne prakse, otvorena je u prostoru Kolektor u Podgorici kao prvo sveobuhvatnije predstavljanje u Crnoj Gori tog istaknutog umetnika, aktivnog na jugoslovenskoj, italijanskoj i evropskoj sceni duže od pola veka.

Sloboda i različitost koncepcijski su formatirani kroz naziv retrospektivne postavke “Mikrokozmi” kao mnoštvo svetova koji upućuju na evolutivni proces mislioca Šoškića, mentalnu evoluciju individue, socijalnu i  intelektualnu snagu različitosti, promišljeno posmatranje sveta i prirode, navela je kustoskinja Nela Gligorović povodom izložbe, koja je otvorena 15. maja u produkciji Sekretarijata za kulturu i sport Podgorice.

Multidisciplinarno delovanje Šoškića, kako je istakla, aspektovano je olovnim dobom i ideološkim burama, kontemplativnim i filozofskim promišljanjem, analitičkim metodama i društvenim teoremama kroz akcionizam i strategije savremenosti. Iako su više puta pojedinačni radovi Šoškića producirani u Crnoj Gori, monumentalnost njegovog opusa stalno je izmicala tradicionalističkim normama i perspektivama konzervativne sredine, navela je Nela Gligorović.

“Imajući u vidu preko pedeset godina Šoškićevog rada i četiri učešća na Venecijanskom bijenalu, prezentacija njegovog konceptualnog opusa od velike važnosti je za crnogorsku publiku, crnogorske umetnike i savremenu institucionalnu i nezavisnu scenu. Važna je kao svedočanstvo da sloboda  i principi egzistiraju van tržišta i profita, da dostojanstvo, upornost i karakter krša grade živu sliku umetnika i umetnosti, a da apsurdne kulturne politike ne mogu izbeći nasleđe doslednih”, navela je Nela Gligorović, koja je sa Šoškićem i otvorila izložbu.

Povodom retrospektive u Podgorici, podsetio je da nije dolazio u Crnu Goru čitavu deceniju, navodeći da je shvatio da je "situacija zatvorena, nema dobre volje i interesa prema svetu i onome što se dešava u svetu, a umetnost je planetarna stvar i ne poznaje granice".

"Ovu izložbu doživljavam kao prvu svoju u Crnoj Gori i moram priznati da nisam očekivao ovaj poziv, pa ipak sve je išlo veoma lepo i ja sam ostao iznenađen", rekao je Šoškić, koji je, prema navodima medija, podsetio na konferenciji za novinare i da nije član Udruženja likovnih umetnika Crne Gore odavno, jer mu je oduzet status člana. Kada je 2000. godine odlučio da se vrati u Crnu Goru, pokušavao je da obnovi svoj status. "Tada ovde nisam mogao dobiti ni zdravstveno osiguranje, a kamoli šta drugo, pa mi je Hrvatska dala zdravstenu knjižicu, mesto boravka - dobio sam podršku Zagreba, iako ponekad imam kritički odnos prema Hrvatskoj, ali su me prihvatili. Hrvatski umetnici i kultura su vrlo interesantni, sačuvali su ljudski, emotivni odnos koji čini da se tamo dobro osećate...”, naveo je Šoškić, ističući i da se uvek klonio nacionalnog određenja i pripadnosti bilo kome ili čemu, ali je sada u Crnu Goru, kako je naveo, došao da otkrije svoj identitet.

"Uvek sam se deklarisao kao nezavisan, ali godinama je došlo i to drugo. Čuo sam da je jedna istoričarka umetnosti za mene rekla da sam rođen na Kosovu i da sada nema šta da tražim u Crnoj Gori. Ne, ja sam rođen u Metohiji koja je bila Zetska banovina sa glavnim gradom Cetinjem... Sada se odjedanput dogodilo nešto lepo, ima drugačijih stvari i ljudi. Znate, nije ovo bio lak posao, svuda u svetu je teško u umetnosti”, naveo je Šoškić, jedan od pionira video i performans umetnosti, čiji je rad uticao na generacije mlađih umetnika na prostoru nekadašnje Jugoslavije.

Retrospektiva Šoškića u Kolektoru, koja je otvorena do 15. juna, obuhvata i raznovrstan prateći program o vezama umetnosti i ideologije, uz prezentacije umetnika mlađe generacije i gostujuća predavanja nezavisnih istraživača post-jugoslovenskog prostora. 

Za 18. maj najavljen je koncert Crnogorskog orkestra mladih, dok će 26. maja biti predstavljena monografije Ilije Šoškića, a 29. maja biće izvedeno ambijentalno-instalativno delo Milice Vukadinović “Sfere mikrokozme”.

Za 2. jun najavljeno je predavanje Primoža Krašoveca “Realna subsumpcija kapitala”. Stručno vođenje kroz izložbu “Mikrokozmi” najavljeno je 7. jun, a 9. juna biće održan sa Igorom Štiksom “O kapitalizmu, novoj levici i novom romanu W”, koji će moderirati  Nela Gligorović.

Rođen 1935. godine u crnogorskoj porodici u Metohiji (Zetskoj banovini), Šoškić je pohađao Umetničku školu u Herceg Novom i Peći, te Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu i Accademia di belle arti u Bolonji.

Pripadnik je prve generacije jugoslovenskih umetnika koji su radili u duhu Novih umetničkih praksi.

Od 1969. do 1972. godine živeo je u Bolonji, a od 1972. u Rimu. Poslednjih godina živi i radi u Splitu.

Svetsku afirmaciju stekao je saradnjom sa legendarnom rimskom galerijom L’Attico, gde je izlagao sa Janisom Kunelisom, Luiđijem Ontanijem, Mikelanđelom Pistoletom i drugima. O njemu su pisali poznati kritičari poput Emilija Ville, Akila Bonita Olive, Maria Diakona

Šoškić je izlagao na najznačajnijim međunarodnim, ali i jugoslovenskim umetničkim manifestacijama (Bijenale u Veneciji, Trigon, Jugoslovenska dokumenta, Aprilski susreti, itd.). Kao predavač, gostovao je na najznačajnijim evropskim umetničkim akademijama (Dizeldorf, Rim itd.).

Početkom 2019. godine imao je prvu samostalnu izložbu u Hrvatskoj nakon 30 godina - u Institutu za savremenu umetnost u Zagrebu, a prethodno mu je krajem 2018. godine priređena velika retrospektivna izložba “Akcione forme” u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, čiji su kustosi bili Zoran Erič i Nebojša Milenković.

*Foto: Samir Lačević

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r