Restaurisana Sezona mira u Parizu

Jugoslovenska kinoteka i kompanija A1 (bivši Vip mobile) nastavljaju projekat digitalne restauracije srpskih klasika, a 21. naslov sačuvan od propadanja je film “Sezona mira u Parizu” (1981) Predraga Golubovića, koji će biti svečano prikazan sa nove kopije 19. septembra ispred Silosa u Luci Beograd.

Posle 20 digitalno restaurisanih filmova, nedavno je potpisan ugovor za sledećih deset ostvarenja.

To je proces koji će trajati dve godine, a kao i do sada radiće ga Odeljenje za digitalizaciju i digitalnu restauraciju pri Arhivu Kinoteke, rekla je 17. septembra novinarima Ksenija Zelenović iz Jugoslovenske kinoteke, dodavši da se konkretni naslovi čuvaju kao iznenađenje sve do premijere, ali je svakako reč o bitnim filmovima autora kao što su Goran Marković, Goran Paskaljević, Srđan Karanović, Živojin Pavlović...

Tokom leta, kako je podsetila, održane su premijere dva digitalno restaurisana filma koje krasi atmosfera letnjih hitova – “Bal na vodi” Jovana Aćina i “Leto je krivo za sve” Puriše Đorđevića.

Generalni direkor kompanije A1 Dejan Turk podsetio je da je saradnja Jugoslovenske kinoteke i A1 (bivši Vip mobile) na restauraciji srpskih i jugoslovenskih filmskih klasika počela pre četiri godine.

“Krenuli smo sa entuzijazmom u digitalizaciju starih srpskih i jugoslovenskih filmova. Mislili smo da će to biti projekat za nekoliko filmova. Ali dosta brzo smo uvideli da je to zaista sjajna priča, da imamo nešto što može da bude jedna od većih stvari na kojima mi radimo u području sponzorstava i marketinga”, izjavio je Turk, dodajući da se ispostavilo da taj projekat, koji je važan za kulturnu baštinu, u čitavu firmu unosi dobru energiju. “Ekrani u A1 su u kontekstu filmova, imamo i makete, dolaze nam glumci, organizujemo diskusije s njima, imamo božićne partije na temu odabranih filmova, snimamo i neke svoje motivacijske filmove unutar ekipe, zabavljamo se. I tako ova priča traje već četiri godine”, dodao je on.

Podsetivši da se premijere digitalno restaurisanih filmova uvek organizuju na poseban način, pomenuo je kako u proteklih godinu i po dana to nije bilo lako, zbog pandemije. Zato su neke premijere išle samo onlajn, ali neke i uživo, uključujući film “Majstori, majstori” Gorana Markovića na Tašmajdanu, uz nastup Radeta Šerbedžije.

Turk je izrazio zadovoljstvo otvaranjem novog ciklusa “ozbiljnijim filmom, koji tretira kompleksnu, univerzalnu temu, koja bi trebalo svih nas da se tiče”.

“Ovaj film snimljen pre 40 godina je još jedan način da ukažemo da se mnoge stvari, nažalost, nisu promenile, jer je te 1981. na neki način anticipirao ružne događaje koji će se samo deset godina kasnije desiti na našim prostorima”, rekla je Ksenija Zelenović.

Film je snimljen u srpsko-francuskoj koprodukciji. Domaći producent je bio “Centar film” iz Beograda, a okupio je impresivnu glumačku ekipu. Pored Dragana Nikolića i Predraga Mikija Manojlovića, tu su i Marija Šnajder, Raf Valone, Alida Vali, Erland Jozefson, Daniejl Želan i drugi.

U autorskoj ekipi bili su kompozitor Kornelije Kovač, scenograf Milenko Jeremić, direktor fotografije Milivoje Milivojević.

“Sezona mira u Parizu” dobila je specijalnu nagradu na međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi.

Reditelj Srdan Golubović izjavio je da je srećan i dirnut što su kompanija A1 i Jugoslovenska kinoteka odlučili da restaurišu film njegovog oca Predraga Golubovića (1935-1994).

“Hvala im za to, ali i za ceo projekat koji je kulturološki podvig. Digitalnom restauracijom ovi filmovi se spasavaju od zaborava. To su filmovi koje mi danas manje-više znamo, ali je misija ovog projekta da i naša deca i unuci jednog dana mogu da ih gledaju. Već 21 film je na ovaj način otrgnut od propadanja. Znamo da filmska traka ima rok trajanja koji je vrlo limitiran i da bi baština jugoslovenske i srpske kinematografije mogla u jednom trenutku da nestane. Zato je velika stvar što je Kinoteka to pokrenula i što je kompanija A1 to prepoznala. To je izuzetno važna stvar ne samo za ljude iz filmskog sveta nego za celu kulturnu scenu”, naglasio je Golubović.

Na dosadašnjem spisku, kako je ocenio, našli su se filmovi koji su zaista najznačajniji za jugoslovensku i srpsku kinematografiju, ali je takođe značajno što se sada izborom “Sezone mira u Parizu” ide na “jedno novo otkrivanje nekih pomalo zaboravljenih i možda nedovoljno priznatih dela, koja imaju svoju specifičnu vrednost”.

Skrenuvšu pažnju na velika glumačka imena u tom filmu, Golubović je rekao da “činjenica da je jedan jugoslovenski film mogao da okupi takvu glumačku ekipu govori koliko je ta kinematografija bila značajna i priznata u svetu”. S druge strane, “ovaj film je specifičan po tome što je anticipirao našu stvarnost i strašne ratove, ali mislim da se pojavio prerano”, rekao je Golubović.  

“Ne samo u našoj sredini, nego u Evropi i svetu uopšte, malo ko je te 1981. godine verovao da se duhovi fašizma vraćaju, a film o tome govori. Mi smo samo deset godina kasnije doživeli strašni rat i pokazalo se da su strahovi i sumnje koje je moj otac imao bili opravdani. Čini mi se da je i cela planeta krajem 80-ih i početkom 90-ih ušla u zonu nesigurnosti koja se nastavila u novom veku, u svetu koji više nije siguran u svoju stabilnost”, dodao je Golubović.

Srdan Golubović je, inače, pratio oca na snimanju “Sezone mira u Parizu”, kada je imao sedam-osam godina. Za njega je to bilo prvo upoznavanje sa onim čime se njegov otac bavi, a kako je naveo, nekako i prvo upoznavanje sa sopstvenom željom da se time bavi. “Za mene je snimanje tog filma bilo izuzetno značajno”, naglasio je Golubović.

*Naslovna fotografija: Centar film

(SEEcult.org)