Rečnik izvođenja i savremenog pozorišta

Knjiga “Rečnik izvođenja i savremenog pozorišta” francuskog teatrologa Patrisa Pavisa (Patrice), u izdanju IP Klio i Bitef teatra, u prevodu Milice Šešić, predstavlja platformu za komunikaciju u savremenoj scenskoj praksi, nudeći stručnjacima, ali i zainteresovanoj publici oko 200 alfabetskih jedinica i kros reference bitnih pojmova i termina u ovoj oblasti.

Direktor IP Klio Zoran Hamović izrazio je uverenje da će ta knjiga vremenom postajati sve važnija, jer je jedna od onih koje vrednost stiču upotrebom, kroz svakodnevnu proveru.

“Ovo je rečnik, ali i studija kulture, zanimljiva i istorijski opsežna, koja daje jednu vrstu globalne primene određenih termina i stvaranje nečega što je leksika o pozorištu i u pozorištu. Taj susret između lingvistike i umetnosti je susret onoga ko pokušava da kanališe pobunu, da je ukroti, da je imenuje. A kada govorimo o umetnosti ne možemo da ne govorimo o pobuni, to je njena dužnost”, rekao je Hamović 27. aprila na promociji u Bitef teatru, navodeći da je ta knjiga dugo i temeljno rađena. Zahvalio je prevoditeljki Milici Šešić na izuzetnom poslu, kao i saradnicima i konsultantima, među kojima su bili Milena Dragićević Šešić, Ivan Milenković, Darko Lukić i drugi, zatim uredniku edicije “Ars scena”, reditelju Nebojši Bradiću, a posebno redaktoru i recenzentu Ivanu Medenici, umetničkom direktoru Bitefa i profesoru Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, koji su uložili veliki napor da “tekst učine ne samo upotrebljivim nego i srodljivim s našom kulturom”.

Pavis se, kako je istakao Hamović, poduhvatio nečega što je od izuzetne važnosti, a to je da uhvati neuhvatljivo. Njegov talenat i skrupuloznost zaslužni su što je taj poduhvat uspeo.

Navodeći da je “Rečnik izvođenja i savremenog pozorišta” knjiga pre svega za studente i izučavaoce koji se bave pozorištem, ali ne samo pozorištem, Hamović je dodao da je istovremeno namenjena i onim “ljubiteljima pozorišta koji su dovoljno radoznali i žele da razumeju šta je ono što se u scenskoj praksi danas događa, u izvođenju, a ne u predstavi”.

“Reč izvođenje je ovde ključna, ona je temelj onoga što je radio Pavis, a što je izazvalo veliku diskusiju stručnjaka koji se time bave. To što je bilo neuhvatljivo pokušali smo da prevedemo na naš jezik, da budemo u stanju da razumemo ono što se dešava u Francuskoj i globalno. Mislim da možemo da govorimo o jednoj osvojenoj platformi za komunikaciju u savremenoj scenskoj praksi”, ocenio je Hamović i najavio da je u planu je razgovor sa autorom, verovatno na sledećem Bitefu.

Nebojša Bradić je istakao da je “Rečnik izvođenja i savremenog pozorišta” veoma potreban, jer se promenila pozorišna paradigma. Podsetio je da je tokom većeg dela 20. veka u centru evropskog pozorišta bio dramski tekst, zatim od 80-ih godina reditelj kao autor, a poslednjih decenija u fokusu je - kulturno izvođenje.     

“Knjiga uvodi neke pojmove koji se, sem u usko-stručnom krugu, retko koriste, ali su vrlo važni i za naše kulturne prilike, a pogotovo za teatarsku scenu. Namenjena je stručnjacima i stvaraocima, ali i svima zainteresovanima da se dublje i šire kreću sa umetnošću i da s njom rastu. Ona uvodi oko 200 alfabetskih jedinica i kros-reference. Te jedinice su različite – od a do z – od antropološkog pozorišta i pozorišta akrobatike, do vokalne tehnike i zabave”, dodao je Bradić.

Kao ilustraciju, Bradić je pomenuo pojam “in-jer-fejs pozorište” (in-yer-face theatre), za koji Pavis navodi da je termin engleskih kritičara uveden pojavom dramskih pisaca Sare Kejn i Marka Rejvenhila, ali da to nije novina, jer se ta vrsta brutalizma javlja još kod Zole u 19. veku, kasnije kao art brut u likovnoj umetnosti...

“Svaka jedinica u ovom rečniku podstiče na zanimljivo putovanje, a knjiga je vodič na tom putovanju. Ona je i istorija savremenog pozorišta i rezervoar znanja – od onih filozofskih, do krajnje praktičnih. Objašnjava termine, a takođe i kako su i zašto uvedeni”, izjavio je Bradić, ističući i izvanredan prevod.

Pominjući interaktivno, imerzivno, iskustveno pozorište, termine koji se odnose na pomeranje gledalačkog iskustva, Bradić je istakao da je dobro što je Bitef suizdavač, jer je upravo taj festival u proteklih 50 i nešto godina “vodio ka nečemu što je pomeranje granica, što je iskustvo rizika, ponekad i neprihvatljivog, ali smo svakako bili podstaknuti”.

Ivan Medenica je izjavio da mu je redaktura prevoda Pavisove knjige bila “najteži posao u životu”, ali da nije mogao da ga odbije.

“Moja najuža naučna oblast je studije pozorišta i izvođenja, objavljuje se rečnik jednog od vodećih svetskih teatrologa i ja znam francuski jezik. Za tako male naučne oblasti ni u većim kulturama nema puno stručnjaka, još onih koji tečno govore i prevode određeni jezik. Tako da nisam imao izbor. Takve situacije mogu da deluju laskavo, ali svaljuju na pleđa ogromnu odgovornost”, rekao je Medenica, dodajući da je odgovornost delio pre svega s Milicom Šešić, koja je sjajno obavila svoj posao, ali da u razvijenim svetskim kulturama na ovakvim projektima rade timovi prevodilaca i recenzenata.

Kod nas, kako je napomenuo, Hamović jedva uspeva da opstane sa svojom značajnom izdavačkom kućom i kapitalnim delima koja objavljuje.

“Moja obaveza je bila da garantujem preciznost pojmova i prevoda pojmova. Ključni pojam ovde je izvođenje, kako  se prevodi engleska reč performans. Sinonim je izvedba. To su krovni pojmovi za dve povezane naučne discipline – za studije pozorišta i studije izvođenja. Pojam izvođenja je širi jer podrazumeva ne samo umetničko već i takozvano kulturno ili kulturalno izvođenje – ritual, predavanja, sahrane, promocije... Ono što na srpskom zovemo performans to je na engleskom art of performance – čitaj Raša Todosijević ili Marina Abramović, dakle jedan žanr izvođačkih umetnosti”, rekao je Medenica.

“Pojam izvođenje je kod nas uvela moja profesorka Aleksandra Jovićević, ali nije dovoljno zaživeo. Ova knjiga je na neki način i omaž njoj, kao i profesorki Ognjenki Milićević”, dodao je Medenica.

Medenica je naglasio da se “Rečnikom izvođenja i savremenog pozorišta” uvodi “pojmovni standard za celu jednu nauku”.

“To je strašno odgovoran posao. Uspostavlja se terminologija za studije pozorišta i studije izvođenja. Ali to je i materija koja je u stalnom preispitivanju”, rekao je Medenica, podsetivši da su studije izvođenja konstituisane 60-ih godina u Americi od strane Ričarda Šeknera, dobro poznatog sa Bitefa.

“Cela ta nauka i aparatura ulazi u svetsku nauku kroz engleski jezik. Izazovi prevođenja su bili svuda. Mi ovde imamo dupli izazov jer jedan Francuz na francuskom jeziku pozicionira te pojmove. Ni Pavis nije bio u lakoj situaciji da definiše terminologiju koja je anglosaksonska i koja je kolonizovala druge kulture”, rekao je Medenica i dodao da su se velikim trudom izborili sa izazovima.

Medenica je izrazio uverenje da će “Rečnik izvođenja i savremenog pozorišta” biti od velike koristi ljudima na doktorskim studijama, ali i svima koji prate savremene izvođačke prakse, uključujući novinare. “Na primer, poslednji Bitef obeležilo je imerzivno pozorište, prethodni je bio u znaku instalacija. Evo, sada možete čitati šta znače ti pojmovi”, naveo je Medenica.

“Ovo jeste rečnik, a zapravo se vidi jak autorski pečat Pavisa, čak i polemički ton. Poseban žulj mu je postdramsko pozorište Hans-Tisa Lemana”, rekao je Medenica, napominjući da je “mirenju njih dvojice kumovao” na Bitefu 2010. godine, na konferenciji povodom desete godišnjice izdanja čuvene Lemanove knjige “Postdramsko pozorište”. Na skupu na FDU, u saradnji s Bitefom, bili su i Pavis i Leman, i došlo je do izvesnog približavanja teorijskih koncepata, mada se u knjizi vidi da Pavis i dalje ima rezerve prema postdramskom pozorištu, rekao je Medenica, dodajući da se dijalog o jednoj nauci i njenom rečniku, aparaturi, nastavlja.

Direktor Bitef teatra i Bitef festivala Miloš Latinović izrazio je zadovoljstvo što je ta institucija učesnik ovog važnog projekta. Podsetio je da se Bitef povremeno bavi i izdavaštvom, birajući seriozne i važne naslove, poput prošlogodišnjeg izdanja knjige “Čekajući Bitef” Vere Konjović.

“Ova knjiga nam je posebno značajna. Ona pokazuje neke važne smernice ka onome što jeste nauka, ali i zainteresovani čitalac može u njoj da nađe odgovore na neka pitanja koja postavlja današnja izvođačka umetnost”, istakao je Latinović.

Čitalac “Rečnika izvođenja i savremenog pozorišta”, kako su naveli izdavači, nije pasivan recipijent normativnih definicija, već aktivan učesnik pozvan da pronađe vlastiti put kroz razgranat lavirint termina podložnih raspravi. Otkrivajući nejasne i kontradiktorne pojmove povezane sa produkcijom savremenog pozorišta, autor ukazuje na njihovo preklapanje i međusobne razmene. Vodeći se čuvenom Spinozinom distinkcijom, on nastoji da bolje objasni “prirodu stvari” nego da definiše “smisao reči”, budeći kod čitaoca intelektualnu smelost i radoznalost.

Čitalac, kako to kaže autor, treba da bude slobodan da skače sa jednog pojma na drugi, a u ovoj knjizi imaće priliku da se upozna ili produbi svoje znanje o bodi-artu, drami života, kat-ap tehnici, lajv-artu, pozorištu zajednice, primenjenom pozorištu itd.

Patris Pavis profesor je Pozorišnih studija na Univerzitetu Kent u Kenterberiju. Oblasti interesovanja su mu performans, semiologija i interkulturalnost u pozorištu. Tvorac je verbo corps teorije koja se odnosi na nov način prevođenja dela dramske umetnosti, a podrazumeva da u svakoj kulturi postoji jedinstvo jezika i pokreta i da se svaki dramski pisac podsvesno oslanja na njega. Prema Pavisu, prevodilac bi trebalo da uoči to jedinstvo u originalu i da ga rekonstruiše u prevodu.

Pavis je objavio dela: Problèmes de sémiologie théâtrale (1976), Languages of the Stage: Essays in the Semiology of Theatre (1982), Voix et images de la scène: vers une sémiologie de la réception (1985), Marivaux à l’épreuve de la scène (1986), Dictionnaire du Theatre (1987), Le théâtre au croisement des cultures (1990), The Intercultural Performance Reader (1996), L’analyse des spectacles: théâtre, mime, danse, danse-théâtre, cinéma (2005), La mise en scène contemporaine: origines, tendances, perspectives (2007), Dictionnaire de la performance et du théâtre contemporain (2014).

(SEEcult.org)