Razmišljanja o kapitalizmu

Institut za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT) i Francuski institut u Srbiji organizuju od 22. do 27. juna međunarodni program “Razmišljanja o kapitalizmu” (Reflections on Capitalism) koji obuhvata predavanja, okrugle stolove i seminare, kao i konferenciju “Misliti sa onu stranu kapitalizma” (Thinking Beyond Capitalism), a okupiće na desetine vodećih svetskih stručnjaka i više od 70 domaćih i stranih izlagača.

Prema navodima organizatora, često čujemo stav kako je ekonomija stvar stručnjaka, te da njenim društvenim uticajem ne bi trebalo da se bave oni koji među te stručnjake ne spadaju. Međutim, nakon izbijanja krize 2008. godine, postaje jasno da se funkcionisanje svetske ekonomije tiče svih zajedno, a da društvene analize i teorije krize moraju takođe biti od izuzetnog javnog značaja.

IFDT je stoga odlučio da kroz javnu raspravu i uz vodeće svetske filozofe, sociologe i ekonomiste, postavi niz ključnih pitanja: pre svega, kako je uopšte moguće govoriti o savremenom kapitalizmu? Kako uopšte razumeti današnju ekonomsku situaciju, kada ne postoji slaganje čak ni oko toga da li je finansijska kriza samo prolazna stvar ili simptom dublje krize samog kapitalizma. Štaviše, čak je i sama reč “kriza” dvosmislenog karaktera: ona sugeriše da je postojalo nekakvo bolje stanje pre krize u kojem je sistem normalno funkcionisao, i gde je sve bilo u redu, i da je sadašnje stanje nešto što ne pripada racionalnosti kapitalističkog sistema.

Kapitalizam se, međutim, pokazao tokom istorije kao i te kako sklon krizama - samo u poslednjih sto godina, početkom 20-ih, sredinom 70-ih, pa onda krajem 2000-ih, prošao je kroz tri velike krize koje su uticale na ljude širom sveta. Šta će se onda desiti sa ovom trenutnom krizom?

Karl Marks u Komunističkom manifestu kaže da je kapitalizam društveni sistem koji nastaje i opstaje pobijajući druge društvene sisteme.

Kapitalizam je nadmašio sve svoje protivnike: uništio je stari poredak, ancien régime, društvene veze je učinio labavim i neprekidno je vršio revoluciju sredstava za proizvodnju: to je sistem u kojem “sve što je čvrsto i ustaljeno pretvara se u dim, sve što je sveto skrnavi se”. U kojoj meri je onda moguće kritikovati jedan takav sistem, sistem koji je uslovio i samu kritiku? Ukoliko se kapitalizam nameće kao nužan okvir našeg mišljenja, kako onda misliti izvan kapitalizma? To su neka od pitanja na koja će pokušati da odgovore učesnici programa, kojim organizatori žele da ukažu i da krize možda nisu situacije koje koče mišljenje, već ga upravo čine nužnim.

U okviru programa, predavanja će održati: Anselm Jappe (Collège international de philosophie, Pariz), Alex Demirovic (Universität Frankfurt am Main), Catherine Samary (Université Paris Dauphine), Claus Offe (Hertie School of Governance, Berlin), G. M. Tamás (CEU, Budimpešta), Gérard Duménil (Université Paris 10, Pariz), Kristen Ghodsee (Bowdoin College, Brunsvik), Laurence Fontaine (CNRS, Pariz), Maeve Cooke (University College, Dablin), Mladen Lazić (Univerzitet u Beogradu), Simon Susen (City University, London), Toni Prug (Queen Mary University of London), Ugo Mattei (University of California, Hastings College of the Law / Università di Torino), Wolfgang Merkel (WZB, Berlin Social Science Centre), Rastko Močnik (Univerzitet u Ljubljani), Yann Moulier-Boutang (Université Technologique de Compiègne) i drugi.

Program počinje 22. juna u IFDT-u predavanjem Kristen Godsi sa Baudoin koledža u Bransviku u SAD “Leva strana istorije: pamćenje žrtava komunizma posle krize kapitalizma”, koja će ukazati na specifičan oblik istorijske amnezije koji je prisutan u raznim zemljama bivšeg Istočnog bloka.

Od početka globalne finansijske krize 2008. godine, konzervativni političari u Poljskoj, Mađarskoj, Češkoj i Bugarskoj insistiraju na Praškoj deklaraciji, smelom programu koji izjednačava nacističke i komunističke zločine, predstavljajući istočnoevropske zemlje kao nesrećne žrtve udvojenog totalitarizma.

U novija vremena, komemoracije i spomenici odaju počast žrtvama komunizma – čak i onima koji su i sami činili gnusne zločine. Trenutak u kojem se odigravaju te inicijative koje doprinose stvaranju novog javnog pamćenja nije slučajan. Sada, kada kapitalizam doživljava najgore globalne šokove od doba Velike depresije, čini se da političke i ekonomske elite veruju da je više nego ikada pre važno propovedati o zalima levih alternativa.

Kristen Godsi je profesorka studija roda i ženskih studija na Koledžu Baudoin i viši saradnik na Frajburškom institutu za napredne studije (FINS), a jedna je i od učesnica okruglog stola “Politika istorije u Istočnoj Evropi” koji će 22. juna u Kulturnom centru Beograda biti usredsređen na odnos istorije socijalizma i zamišljanja budućnosti u Istočnoj Evropi i posebno na prostoru nekadašnje Jugoslavije.

Kristen Godsi, Kjara Bonfiljoli (Univerzitet Jurja Dobrile u Puli), Danijela Majstorović (Univerzitet u Banjaluci), Tanja Petrović (Slovenačka akademija nauka i umetnosti, Ljubljana) i Ljubica Spaskovska (Univerzitet u Egziteru), uz moderiranje Adriane Zaharijević sa IFDT-a, obratiće pažnju na odnos različito pisanih istorija i življenog iskustva, čemu će pristupiti iz više perspektiva – afektivne, muzeološke, akademske i aktivističke.

Učesnice će na dva načina razmotriti ono što je Ketrin Verderi 1999. godine opisala kao “istinsku orgiju istorijskog revizionizma, kada je komunistički period izbrisan iz prošlosti”.

Šta fenomeni poput zakonā o lustraciji, otvaranja muzeja posvećenih žrtvama komunizma, uništavanja modernističkog arhitektonskog nasleđa ili pragmatičkog ponovnog prisvajanja globalnog prestiža Jugoslavije, govore o ovdašnjoj (ne)sposobnosti da se razume svoja prošlost? Iz drugog ugla, razumevanju prošlosti prići će se i posredstvom istorijskog revizionizma u kontekstu feminističke istorije 20. veka, s pitanjem kako se danas, u istočnoevropskom postsocijalizmu, razumeju levičarski ženski pokreti nastali u periodu hladnog rata.

Za 23. jun u IFDT-u najavljeno je predavanje Zorana Jankovića (Cégep de Saint-Laurent, Montreal) “Emanuel Levinas. Novac i zajednica: merenje nemerljivog. Novac kao pravda, vreme i lihvarenje”.

Potom od 24. do 26. juna sledi međunarodna konferencija, koja je i centralni deo programa “Razmišljanje o kapitalizmu”, dok je za 27. jun najavljen seminar “Politika, sloboda i istina: o odnosu političkog autoriteta i autonomije”, koji će održati Maeve Cooke sa Univerzitetskog koledža u Dablinu.

Program “Razmišljanja o kapitalizmu” biće održan na više lokacija: u Kući kulture FMK (Terazije 34), IFDT (Kraljice Natalije 45), KCB-u (Trg republike 5), Francuskom institutu (Knez Mihailova 31), Zadužbini  Ilije M. Kolarca (Studentski trg 5), Rektoratu Univerziteta u Beogradu (Studentski trg 1) i Gete institutu (Knez Mihailova 50).

Ulaz na sve događaje je besplatan i otvoren za sve.

IFDT i Francuski institut organizuju program “Razmišljanja o kapitalizmu” u saradnji s Centrom za pravo, etiku i primenjenu filozofiju (CELAP) iz Beograda i Centrom za napredne studije (CAS) Univerziteta u Rijeci.

Program su podržali Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, Fakultet za medije i komunikacije, Gete institut u Srbiji, Fondacija Heinrich  Böll, Rosa Luxemburg Foundation for Eastern Europe, Fondacija Friedrich Ebert, ERSTE Stiftung, Kulturni centar Beograda, Balkan Trust for Democracy i Fond za otvoreno društvo.

Sajt konferencije je http://capitalism.instifdt.bg.ac.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)