• Search form

25.03.2011 | 14:35

Razgovor s Marinom Marković

Beogradska umetnica Marina Marković predstaviće 28. marta u Salonu Muzeja savremene umetnosti, na izložbi “Idealne individue” holandskih umetnica L.A. Raven, sopstvene radove koji se bave sličnom problematikom, odnosno ukazuju na posledice patoloških ponašanja u vezi sa konzumacijom hrane, prevashodno anoreksije i bulimije.

Razgovor sa Marinom Marković vodiće u 18 sati kustoskinja Salona MSUB Una Popović, a biće reči o iskustvu te umetnice s problemom anoreksije.

Razgovor s Marinom Marković

Beogradska umetnica Marina Marković predstaviće 28. marta u Salonu Muzeja savremene umetnosti, na izložbi “Idealne individue” holandskih umetnica L.A. Raven, sopstvene radove koji se bave sličnom problematikom, odnosno ukazuju na posledice patoloških ponašanja u vezi sa konzumacijom hrane, prevashodno anoreksije i bulimije.

Razgovor sa Marinom Marković vodiće u 18 sati kustoskinja Salona MSUB Una Popović, a biće reči o iskustvu te umetnice s problemom anoreksije.

Marina Marković govoriće o introspekciji sopstvenog tela kroz medij fotografije kao “zdravog/nezdravog” tela, o crtežima, o takozvanom samo - performansu koji je u periodu anoreksije nastao iz potrebe savladavanja, ali i eksperimenta i sagledavanja datih psiho-fizičkih mogućnosti.

Takođe, govoriće o utiscima sa izložbe L.A. Raven “Idealne individue” i pitanju da li se savremeni svet sve više susreće sa tim problemom i da li ga na pravi način definiše.

Rođena 1983. u Beogradu, Marina Marković je diplomirala slikarstvo 2008. na Fakultetu likovnih umetnosti, a izlagala na brojnim grupnim izložbama i festivalima u zemlji i u inostranstvu. Samostalno je izlagala prvi put u okviru Pančevačkog bijenala (Holy Liposuction, 2008), a potom u galeriji Studentskog grada (Opake tulumbe i dalje žele moju smrt, 2008 ), Domu omladine (Neću da progutam, 2009), u UBSM-u (+-, 2009) i u Parobrodu (Chewing and Spitting, 2011). Više puta je bila finalistkinja domaćih, a višestruka je dobitnica inostranih nagrada.

Njeni radovi predstavljeni su i u Galeriji umetnika Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, kao i na www.serbiancontemporaryart.info

Izložba holandskih umetnica Lizbet i Anželik Raven (Lisbeth and Angelique Raeven), bliznakinja poznatih kao L.A. Raven, otvara i potencira dva osnovna pitanja - jedno je vezano za problem ideala tela, thininspiration i surove mršavosti, kroz nametanje odgovarajućih fizičkih obrazaca ali kao i posledice emotivno-psihološke prirode (ne)konzumiranja hrane, a drrugo pitanje je u vezi sa temom blizanaštva, mogućih prednosti i mana njihovog odnosa, kao i potreba i potraga za identitetom i dominantnom individualizacijom.

L.A. Raven su prisustvovale otvaranju izložbe u Salonu MSUB, koja je nazvana prema njihovom ličnom oglasu koji su 2001. godine predale “Gardijanu” pozivajući zainteresovane da se prijave za učešće u istraživanju “budućih stilova života, promena u društvu i trenutnih trendova u modi i reklamiranju”.

Taj čin mogao je biti shvaćen kao uobičajena strategija u praksi participatorne i relacione umetnosti, kada umetnici pokušavaju da pronađu “glumce” za svoj rad. Projekat potrage za “idealnim individuama” je, međutim, izazvao potpuno drugačiju reakciju javnosti, jer su novine odbile da objave oglas. Ono što je u oglasu bilo toliko “nastrano” da isprovocira cenzuru su fizički uslovi koje je kandidati za “idealnu individuu” trebalo da ispunjavaju: obim struka od 43 cm, nepotpuno razvijene grudi, nepotpuno razvijena sekundarna seksualna obeležja, neobične navike ishrane, određen dnevni raspored, bar jedan praktičan hendikep...

Na izložbi je predstavljen izbor od šest radova L.A. Raven u medijima video-instalacija, crteža, kolaža i fotografija od 2000. do danas.

Izložba je otvorena do 11. aprila.

Sajt MSUB je www.msub.org.rs, a umetnica L.A. Raven www.laraeven.nl

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r