Razapeti između rodnog kraja i tuđine

Beogradski reditelj Mladen Đorđević učestvuje u Glavnom takmičarskom programu 48. Festa crnohumornim filmom “Sumrak u bečkom haustoru” o životu gastarbajtera u Austriji, koji je na granici igranog i dokumentarnog, a sniman je čak četiri godine, uporedo sa TV serijom. Novi film Đorđevića, poznatog po provokativnom igranom prvencu “Život i smrt porno bande” i dokumentarcu “Made in Serbia”, inspirisan je romanom “Sumrak u bečkom haustoru” Darka Markova, koji je i jedan od glavnih aktera, a poznat je i po monodrami koju je napisao i režirao u Beču, gde inače radi kao taksista.

“Pročitao sam 2014. roman Darka Markova, a zatim gledao i monodramu po tom romanu, u jednoj kafani kod Crepaje. Markov je pisac, pesnik, glumac, ali radi kao taksista da bi izdržavao porodicu. Odmah me je zainteresovao taj svet. Prepoznao sam temu tragične razapetosti života između rodnog kraja i tuđine”, rekao je Đorđević 4. marta na konferenciji za novinare, napominjući da film nije snimljen prema tom romanu, već mu je samo poslužio kao inspiracija, isto kao i nekadašnji sjajni jugoslovenski dokumentarci o gastarbajterima, kao što su “Specijalni vlakovi” Krste Papića i “Druga generacija” Želimira Žilnika.

Prema navodima Đorđevića, film je snimao čak četiri godine, jer je radio uporedo i seriju, a često je morao i da čeka junake filma – mahom naturščike, kada imaju vremena da snimaju. “Radili smo i u Srbiji i u Beču, tako da smo i mi bili između tuđine i zavičaja, kao neki filmski gastarbajteri”, dodao je Đorđević.

Đorđevića je, na "Sumrak u bečkom haustoru", kako je ranije izjavio, podstakla tragična razapetost između tuđine i zavičaja koja je uočljiva među ljudima sa ovih prostora u Beču. “Zbog blizine Srbije, ti ljudi u petak nakon posla mogu da se vrate u zavičaj, a već u ponedeljak ujutru da budu na poslu u Austriji. Zbog toga se oni ne prilagođavaju i ne uklapaju tamo gde su otišli da žive i rade, a vremenom se otuđuju od života svojih komšija i bližnjih u zavičaju. Stranci su u tuđini i u zavičaju”, naveo je Đorđević, koji je napisao i scenario novog filma sa taksistima kao glavnim junacima.

U vreme kada Beč nizom kulturnih manifestacija obeležava 50 godina od dolaska gastarbajtera iz socijalističke Jugoslavije u Austriju, koji je bio regulisan posebnim međudržavnim ugovorom o radu, nova austrijska vlast u isto vreme, u skladu sa politikom povećanja poreza i smanjenjem socijalnih davanja, uvodi nove poreze taksistima. Nameti su veliki, pa je mnogima od njih budućnost ugrožena, a to naročito pogađa ljude sa Balkana, jer veliki broj njih živi od taksiranja. Sa tim problemom suočavaju se i tri glavna junaka Đorđevićevog filma - Darko, Milenko i Goran, koji već dvadesetak godina taksiraju po Beču. Njih trojicu povezuje vračara Vladica iz istočne Srbije, kod koje redovno dolaze da im pročita budućnost iz karata ili ih zaštiti od negativnih sila. Iza raskošnih bečkih fasada krije se zapravo svet sujeverja i očajnika, koji pokušavaju da reše svoje probleme. Mnogi od njih vezu sa zavičajem održavaju tako što posećuju vračare, koje i utiču na njihove odluke, a značajan deo filma posvećen je tom fenomenu.

Povodom pojedinih utisaka da je film stilizovan, te da deluje i realno i izmišljeno, Đorđević je rekao da “ima dosta nadogradnje”.

“Prvo sam kroz razgovore sa tim ljudima saznavao o njihovim životima, a onda sam odabrane scene nadograđivao. U nekim delovima je totalna fikcija, na primer to što jedan od likova postaje vrač ili kada lik u očajanju, posle povratka iz rodnog kraja u Beč, poprima izgled Roberta de Nira iz filma ‘Taksista’. To je konstantna igra između fikcije i stvarnosti”, rekao je Đorđević i istakao da voli da radi sa naturščicima.

“Uvek su dobri kada igraju sami sebe. Ne valja kada im staviš gotove replike u usta. Zato sam im davao samo teme za određene scene”, naveo je Đorđević, koji Beč nije prikazao glamurozno, već više u stilu Urliha Zajdla. Đorđević je rekao da misli da se i u njegovom filmu osećaju sirovost i oporost.

Producentkinja Nevena Savić dodala je da je snimanje filma “Sumrak u bečkom haustoru” bio dug i složen proces zbog rada sa naturščicima, i to u dve države.

“Bilo je teško, oni svi rade kao taksisti i druge poslove, pa je planiranje snimanja bilo komplikovano. Bili su saradljivi kada su tu, ali nekad, iako smo se dogovorili, dođu na snimanje, pa za dva sata moraju da idu, a mi onda samo čekamo sledeću priliku. Imali smo stotinak snimajućih dana i jako mnogo vremena proveli u kombiju, na putu, kao i oni”, rekla je ona. “Ali, bili smo složna ekipa i mislim da su svi zadovoljni rezultatom”, dodala je Nevena Savić.

Direktor fotografije Dalibor Tonković rekao je da je izazov bio uklopiti igrani i dokumentarni pristup.

“Rad je olakšalo to što je Mladen u startu imao jasnu viziju. Aktere je tretirao kao glumce”, dodao je Tonković.

Film “Sumrak u bečkom haustoru” biće u bopskopskoj distribuciji u Srbiji krajem marta, a serija od 12 jednosatnih epizoda biće prikazana tokom godine.

Đorđevićev film je na 48. Festu deo Glavnog takmičarskog programa sa još dvadesetak ostvarenja iz zemlje i sveta, a premijerno će biti prikazan 5. marta u Kombank dvorani, a reprizno 6. i 7. marta.

Sajt Festa je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilogu (pdf).

*Foto: Fest

(SEEcult.org)