Rasulo porodice, kao 90-ih
Predstava “Urnebesna tragedija” prema tekstu Dušana Kovačevića, u adaptaciji i režiji Jagoša Markovića, biće premijerno izvedena 15. maja u Narodnom pozorištu u Beogradu, a prema rečima autora, priča o destrukciji u jednoj porodici i danas je ista, kao i početkom 90-ih, kada je praizvedena.
Kovačević u tom komadu, praizvedenom 1991. godine, preispituje porodične i lične tragedije, male i velike katastrofe koje se dešavaju u naoko običnim ljudskim životima.
“To je, u osnovi, i danas, kao i tada kad sam je pisao, priča o destrukciji u jednoj porodici. Postoji definicija, u koju duboko verujem, da je porodica nešto što je epicentar našeg života i jedan od najznačajnijih činilaca u našem postojanju. Naša deca se uče na postulatima odnosa u okviru porodice. Porodica je najbitnija i najvažnija škola u životu jednog čoveka. U kakvoj porodici odraste, takav će biti čovek. Komad se, između ostalog, bavi i pitanjem potrage za izgubljenim identitetom, porekla, krivice...”, naveo je Kovačević povodom premijere.
Reditelj Jagoš Marković ističe da je Kovačević uspeo da “skroji” nešto što nigde nije sreo - urnebesno i tragično.
“Veoma volim ovaj komad; gust je. Obilje je u pitanju, i tema i prepoznavanja. Ono što fascinira, i kod njega i kod nas, to je što uvek nađemo izlaz i preživimo. Rezilijentnost nam je velika. To poštujem. U fokusu predstave je porodica. Jer, ona je svet u malom. I tu vam je i društvo i pojedinac i sve generacije i sva vremena. Kroz nju se sve prelama”, smatra Marković.
Prema njegovim rečima, uvek se trudi da stavi pojedinca i njegovu ljudskost u fokus, jer to je osnova i boljeg društva.
“Svako gradi svoj identitet, tu se pitaš sam. Ja se uvek borim za taj deo slobode i prostora – gde si sam odgovoran. Da probamo da u centar stavimo ne to neko društvo, nego sebe, svoje sopstvo, to jest nas i našu ljudskost i našu daljinu od ljudskosti. Možda postanemo bolji i mi i to društvo koje mene zanima budući da ga vidim kao, skoro, ruševinu svih vrednosti, i to odavno. Mi smo gori i luđi, dramatično. Al’ opstajemo od onomad, pa za vazda, izgleda… Mutirali smo, pa oguglali i navikli se. Prilagodili”, naveo je Marković u intervjuima za “Blic” i “Pozorišne novine”.
Reditelj je posebno naglasio značaj smeha.
“Taj smeh u ‘Urnebesnoj komediji’ je čudesan…U smehu je pobuna, u smehu je sloboda, u smehu je uteha, u smehu je i otpor, u smehu je bunt. I put… Tu vrstu lekovitosti koju daje dobra komedija to nikada niko ne može, Ja sam posle dosta godina u komediji ukoliko je ovo komedija, a jeste zbog prvog dela naslova i teme. I silno uživam u tome. I jedva čekam da to podelim s publikom. Baš nam treba”, konstatovao je Marković.
Marković potpisuje i izbor muzike, a dramaturg je Molina Udovički Fotez, vizuelni identitet predstave kreirali su scenograf Matija Vučićević i kostimograf Bojana Nikitović, dok je Ljiljana Mrkić Popović oblikovala scenski govor.
Živopisnu galeriju likova dočaraće: Nikolina Friganović (Ruža), Željko Erkić (Milan), Petar Vasiljević (Neven), Nela Mihailović (Julka), Aleksandar Vučković (Kosta), Sandra Bugarski (Rajna), Branko Vidaković (Vasilije), Ljubiša Savanović (Doktor) i Marija Nedeljkov (Milicionerka).
Narodno pozorište u Beogradu realizovalo je “Urnebesnu tragediju” u koprodukciji sa Narodnim pozorištem Republike Srpske u Banjaluci.
*Foto: Nebojša Babić
(SEEcult.org)
