Raskršće

Izložba “Raskršće: Između intimnosti i spektakla” predstavlja od 27. januara u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda video radove Haruna Farockog, Ule fon Bradenburg (Ulla von Brandenburg) i Dejana Kaludjerovića, koji na različite načine istražuju prostor, odnos publike/posmatrača i vizuelnih/izvođačkih umetnosti, fokusirajući se na problem intimnosti u spektakularizovanom društvu.

Kustoskinja izložbe, Sođa Lotker, umetnička direktorka Praškog kvadrijenala (PQ), ujedno je i autor koncepta međunarodnog projekta “Intersection” u okviru kojeg se realizuje izložba “Raskršće” o scenskom dizajnu kao interdisciplinarnoj umetnosti.

Kustoskinja istražuje ulogu i značaj scenografije u potpuno različitim koncepcijama i umetničkim formama u radovima Farockog, Ule fon Brandenburg i Kaludjerovića. Scenografija su priče koje pričamo, arhitektura u kojoj živimo i umiremo, ali i ljudi sa kojima živimo, kao u radu Ule fon Brandenburg, nešto što je skučeno, što moramo da savladamo kao u video-instalaciji Kaludjerovića. Scenografija je i mesto bitke lečenja, u video-radu Farockog, u isto vreme stvarno, lažno i virtuelno.

Farocki u video instalaciji “Serious Games III: Immersion” dokumentuje proces terapije koja koristi svet virtuelne realnosti, a koju primenjuje američka vojska u lečenju posttraumatskih sindroma vojnika koji su učestvovali u ratu u Iraku.

Sniman u Korbizjeovoj Vili Savoj, novi film Ule fon Brandenburg nastavlja njeno istraživanje mehanizama teatra, performansa kao i smisla pokreta/gesta, sa posebnim naglaskom na formalnim aspektima režije/postavke kao i o nelagodnim ili potisnutim psihičkim stanjima. Umetnica u filmu stvara serije evokativnih epizoda koje se tiču grupe ljudi - verovatno jedne porodice, kao i niz susreta čija su značenja simbolično kodirana, pomalo apsurdnim pokretima, gestovima. Film “Singspiel” se odnosi na manje poznatu istoriju vile, nagoveštavajući ljudske pukotine koje nastanjuju taj naizgled savršen prostor. Savoja porodica i njihovo iskustvo u vili nije u skladu sa onim iskustvom koje je Korbizje predvideo, u skladu sa mašinom za idealni život”. U filmu se, umesto doživljaja potpune senzacije koja je bila cilj arhitekture, oseća anksioznost i neizvesnost. Naslov "Singspiel” se odnosi na formu muzičke drame i na pesmu koju porodica peva u sceni kada se njeni članovi skupe oko stola kako bi popili kafu - pesma naglašava pomalo tragičan ton i osećaj bizarnosti.

Kaludjerović u serijalu “Can I Change My Career for a Little Fun?” (Mogu li da promenim karijeru zarad malo zabave?) (2006/2009) predstavlja simulaciju različitih heroja i dečjih idola zapadne kulture, koristeći slike preuzete iz savremenih modnih časopisa, poput “Vogue Bambini”, i animacije iz nasilnog internet crtaća “Happy Tree Friends”. Rad razotkriva dvosmislenost u kojoj se očekivanja odraslih (društva) suočavaju sa nasilnim svetom fantazije, čiji prostor sve više zauzimaju dečije televizijske i medija igrice. Pravo deteta da bude detinjasto (impulsivno, nepredvidivo, slobodno, razigrano), oduzeto mu je, a zatim se ovo neprirodno, prerano odraslo dete, umeće u pejzaž crtaća.

Poziranje dečaka kao kauboja u video radu “Are You Ready for a Ride?” (2006), putem animacije crtanih likova, oslanja se na filmsku i televizijsku medijsku stvarnost. U kombinaciji found footage i animacije, crtani junak, koji se kao neko dete prvenstveno zabavlja, na kraju gine u eksploziji bombe, čime se početna bezbrižnost scene munjevitom brzinom pretvara u smrtnu suprotnost. Samo dečak sa kaubojskim šeširom, koji se za to vreme ljulja na stablu drveta, deluje netaknut ovom scenom. Na taj način nastaje simultanost informacija sa različitim konotacijama, koja u formi televizijske slike ne pravi nikakvu moralnu diferencijaciju između izveštaja sa ratišta i scena iz akcionih filmova, ali odlučujuće utiče na formiranje obrazaca ponašanja u ranom stadijumu detinjstva. U prvoj verziji, crtanog lika ubija kiša meteorita, a u drugoj (Beket verziji), iščekivanje i tenzija rastu uz zvuke ptičjeg cvrkutanja - ali ništa se ne dešava, naveo je Valter Sajdl (Walter Seidl) u tekstu “Dejan Kaluđerović Stvarnosti detinje svesti”.

Uoči otvaranja izložbe "Raskršće" u Likovnoj galeriji KCB-a, u 17.30 sati u galeriji Artget biće održana panel diskusija na temu: “Praško kvadrijenale: Između izložbe i pokreta”, a učesnici su Sođa Lotker, arhitekta Radivoje Dinulović, predsednik SCen-a (OISTAT Centar Srbija) i Aleksandar Brkić, producent nastupa Srbije na Praškom kvadrijenalu 2011.

Projekat “Intersection” podržan je od programa "Kultura 2007-2013" Evropske komisije i Ministarstva kulture Srbije, a realizovan je u saradnji sa PQ i Kulturnim centrom Beograda.

Producenti izložbe su Kiosk - Platforma za savremenu umetnost i 80|10 iz Beograda.

Praško kvadrijenale održano je od 16. do 26. juna 2011. godine, a na centralnoj izložbi predstavilo se više od 60 zemalja, koje su privukle više od 40.000 ljudi, što je rekordna posetu u dosadašnjoj istoriji PQ.

M. Marjanović / SEEcult.org