Rad, kapital i klasna borba

Centar za politike emancipacije organizuje od 3. do 5. aprila u Domu omladine u Beogradu konferenciju “Rad, kapital i klasna borba – rad u periodu neoliberalne transformacije", koja je posvećena teorijskim i praktično-političkim aspektima transformacije procesa rada i proizvodnih odnosa koja se postepeno odvijala u poslednje četiri decenije.

Te promene su, kako navodi CPE, oblikovale svet kakav danas poznajemo, zbog čega je njihova kritička analiza nužna radi shvatanja ekonomskih i ideoloških temelje kapitalističkog sistema u kojem živimo.

Artikulacija pitanja kojima će se baviti učesnici na konferenciji čini se i kao važan korak ka izgradnji levih političkih strategija u Srbiji i na Balkanu.

Koji su nas strukturni uslovi i istorijska kretanja doveli do ovakakve situacije? Šta je uzrok promene ravnoteže odnosa snaga između rada i kapitala i kakve je to posledice imalo na promene u procesu proizvodnje?
Šta zapravo znači fleksibilizacija rada i kome idu u korist predložene izmene radnog zakonodavstva? Koja je pozicija Srbije i zemalja u regionu u globalnoj podeli rada? Koliko je drugačija pozicija rada na evropskoj periferiji u odnosu na evropski centar? Na koji način predložene reforme specifično pogađaju ženski deo populacije i koje su konkretne posledice predloga izmena Zakona o radu koje će se naročito reflektovati na
položaj žene? Na koji način funkcioniše evropsko tržište radne snage, koliko je ono “otvoreno” i za koga? Kuda vodi podređivanje obrazovanja tržištu i njegovim principima? Kako se ono reflektuje na pitanje dostupnosti obrazovanja? Šta nam govore iskustva zemalja u regionu koja su već uveliko sprovela zahtevane reforme? Kako su i zašto izmene radnog zakonodavstva u Makedoniji dovele do povećanja, a ne do smanjenja nezaposlenosti? Koji je položaj sindikata danas, koja je njihova uloga i kakve su perspektive sindikalnog organizovanja? Čemu služi i kuda nas vodi “socijalni dijalog”? Šta je alternativa postojećem stanju i gde leže potencijali organizovanog delovanja u smeru izmene date situacije?

To su neka od pitanja na koja će pokušati da odgovore učesnici konferencije, među kojima su najavljeni: Darko Vesić, Andrea Jovanović, Kire Vasilev, Marija Radoman, Ankica Čakardić, Maja Breznik, Marija Jakovljević, Julija Kranjec, Teodor Celakoski, Mijat Stanić, Ivan Radenković, Boško Petrov i Stefani Hüertgen.

Prema navodima organizatora, direktne strane investicije već dugi niz godina predstavljene su kao jedini lek za oporavak domaće ekonomije.

Sve političke partije u Srbiji postavljale su pred sebe kao važan zadatak “kreiranja povoljne poslovne klime” za dolazak investitora. “Povoljna poslovna klima” reflektovala se u subvencionisanju privatnog kapitala novcem iz javnog budžeta i kontinuiranom urušavanju radničkih prava u cilju pojeftinjenja radne snage za kapital. Efekata gotovo da nije bilo, čemu svedoči i više od 25% nezaposlenih, kao i više od 700.000 ljudi koji žive ispod granice siromaštva. Te poražavajuće brojke pritom se svakodnevno uvećavaju.

Ocenjujući da se od takve politike, međutim, i dalje ne odustaje, organizatori su naveli da je odlazeća Vlada Srbije dodatno zaoštrila situaciju insistirajući na merama štednje i implementaciji izmena radnog zakonodavstva. Ideja koja stoji iza te dve stavke je da će se kroz štednju smanjiti budžetski deficit, dok će fleksibilizacija tržišta rada konačno omogućiti dolazak stranih investitora i otvaranje radnih mesta.

“Naravno, ono što se prećutkuje je da će se sve prelomiti preko leđa radništva: različitim porezima smanjuju se plate, a fleksibilizacija tržišta rada i olakšano otpuštanje dovode do još veće konkurencije oko ionako oskudnog broja radnih mesta. Takođe, dodatno se vrši pritisak na javni sektor koji se posmatra kao jedna celina, pa se tako zanemaruje da u njega ulaze i zdravstvo, školstvo, elektroprivreda, vodovod i ostala javna dobra čijim bi uskraćivanjem ili privatizacijom život ionako osiromašenog stanovništva bio još teži”, naveli su organizatori konferencije, ukazujući da bi te mere trebalo posmatrati i u regionalnom kontekstu, budući da se pretvaraju u specifičnu trku do dna u kojoj najviše ispaštaju najsiromašniji. Takođe, treba ih posmatrati i u širem, evropskom kontekstu, u kojem ovdašnja jeftina radna snaga omogućava snižavanje cene rada u zemljama kapitalističkog centra.

Na otvaranju konferencije biće prikazan film “O solidarnosti” (2013) beogradske organizacije Kontekst kolektiv koja bazira svoj rad na procesu povezivanja kritičke teorije i prakse, polja umetnosti i kulture sa širim društvenim delovanjem.

Konferencija je organizovana u saradnji CPE sa DOB-om, uz podršku fondacije Rosa Luxemburg Stiftung, a program se nalazi u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)