Putujući... Bojana Lukić
Beogradska umetnica Bojana Lukić, dobitnica stipendije KulturKontakta za 2010. godinu, predstaviće se 5. marta u galeriji Blok u Beogradu izložbom “Putujući...” kojom podstiče na razmišljanje o promenama, putovanjima, zapisima/dokazima tih promena i uopšte smislu kretanja kroz život. Bojana Lukić bavi se idejom pokreta kako u fizičkom, tako i u mentalnom prostoru, ispitujući univerzalnost bilo kakvog kretanja.
Beogradska umetnica Bojana Lukić, dobitnica stipendije KulturKontakta za 2010. godinu, predstaviće se 5. marta u galeriji Blok u Beogradu izložbom “Putujući...” kojom podstiče na razmišljanje o promenama, putovanjima, zapisima/dokazima tih promena i uopšte smislu kretanja kroz život.
Bojana Lukić bavi se idejom pokreta kako u fizičkom, tako i u mentalnom prostoru, ispitujući univerzalnost bilo kakvog kretanja.
Koliko smo spremni da se pomeramo/menjamo, da li ako se i pomeramo ipak ostajemo u istom ćošku, koliko smo svesni sebe tokom tih promena i da li putujući kroz život dovoljno osluškujemo zvuke koji nas prate, a koji će u jednom trenutku nestati i nastaće tišina, neka su od pitanja koja postavlja novim radovima, navela je Ivana Lukić povodom izložbe.
U ćošku je skulptura koja se sastoji od dve bele drvene kocke, postavljene jedna iznad druge. Unutar donje kocke nalazi se crtež koji svedoči o prelasku iz gornjeg prostora u donji i ukazuje na mogućnost (makar i minimalnih) kretanja u svakom trenutku, na svakom mestu i u svakakvim uslovima.
Umetnica tim radom poziva na zavirivanje u unutrašnjost nas samih, naše letargije i apatičnosti, ali i slobode, ljubavi, nade i otvorenosti.
Rad “Ko je ubio pismo?” sastoji se od velikog broja pisama koja je umetnica dobila tokom višegodišnjeg boravka u inostranstvu.
Pisma dobijena poštom su zapravo svedoci jednog vremenskog perioda i materijalni dokaz putovanja, kretanja i menjanja. Lična pisma ostaju nedokučiva za slučajne posmatrače ističući tako da je svako putovanje neodvojivo individualno iskustvo. Naslov rada inspiriše na razmišljanje i o još jednoj promeni - o nestajanju ručno pisanih pisama, koja putuju poštom i nestrpljivo se očekuju, prodoru novih bržih vidova komunikacije (e-mail, sms, ćat...) koji nameću novo prilagođavanje i nove promene.
Rad “Sound of silence” govori o poslednjem čovekom putovanju - smrti.
Pesma “La ballata del Miće“ od Fabrizia de Andrea inspirisala je umetnicu da kroz devet crteža prikaže trenutak smrti i tišinu koja tada nastaje kao suprotnost svemu što je doživljeno, što je ispunjavalo višedecenijisko putovanje jedne individue u traganju za raznoraznim odgovorima otvara pitanje bes/ konačnosti menjanja.
Rođena 1979. godine u Beogradu, Bojana Lukić diplomirala je slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti Brera u Milanu 2005.
Članica je ULUS-a od 2009. godine, a na osnovu stipendije KulturKontakta, 2010. biće na rezidencijalnom boravku u Beču.
Više o Bojani Lukić na www.wix.com/bl1979/bojanalukic
Izložba će biti otvorena do 17. marta.
(SEEcult.org)