• Search form

16.03.2011 | 10:15

Projektizam

Višemedijski umetnik Vladan Radovanović predstaviće 17. marta u Kulturnom centru Rex u Beogradu novu knjigu “Projektizam”, posvećenu delu svog opusa koji naziva mentalno stvaralaštvo, a uživo će izvesti nekoliko ranih radova sa kraja 50-ih godina.

Razgovoru sa Radovanovićem u 20 sati prisustvovaće i izdavač knjige Živomir Živković i Dragan Protić iz grupe Škart.

Radovanović je deo svog obimnog opusa nazvao projektizmom, određujući ga kao mentalno stvaralaštvo.

Projektizam

Višemedijski umetnik Vladan Radovanović predstaviće 17. marta u Kulturnom centru Rex u Beogradu novu knjigu “Projektizam”, posvećenu delu svog opusa koji naziva mentalno stvaralaštvo, a uživo će izvesti nekoliko ranih radova sa kraja 50-ih godina.

Razgovoru sa Radovanovićem u 20 sati prisustvovaće i izdavač knjige Živomir Živković i Dragan Protić iz grupe Škart.

Radovanović je deo svog obimnog opusa nazvao projektizmom, određujući ga kao mentalno stvaralaštvo.

Kako sam kaže, radi u sedam oblasti u kojima naporedo stvara, a međusobno se razlikuju medijski, stilski i na relaciji umetnost-neumetnost.

Pored projektizma, njegove ostale aktivnosti su muzika, slikarstvo, književnost, taktilizam, beleženje i crtanje snova i sintezijska umetnost.

Dok sve ostale aktivnosti pripadaju umetnosti, projektizam leži između umnike i umetnosti, a to mapiranje je izvedeno u skladu sa njegovom definicijom umetnosti.

Opus Radovanovića obuhvata više posebnih umetničkih područja (vizuelne umetnosti, književnost, muziku), kao i sintezu odnosno međusobno prožimanje ovih područja (zapisi snova, projekti, polimedij, vokovizuel).

Njegovu umetnost karakterišu najaktuelnije tendencije koje se javljaju i na svetskoj umetničkoj sceni.

Radovanović je u svojim radovima anticipirao mnoge pravce koji će se kasnije pojaviti u umetnosti.

Od 1947. godine, kao višemedijski umetnik, Radovanović stvara na polju muzike, vizuelne umetnosti i književnosti. Učestvovao je u osnivanju grupe Mediala (1958) koju je napustio godinu dana kasnije.

Inicirao je 1972. osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio do 1999. godine, a 1993. pokrenuo je projekat SINTUM.

Radio je u eksperimentalnim studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987).

Stvara na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze.

Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij i radovi sa telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988).

Napisao je više od 250 teorijskih tekstova o muzici i novim tendencijama u umetnosti.

Održao je više od 20 samostalnih izložbi i performansa (Beograd, Niš, Novi Sad, Zagreb, Amsterdam, Gent), a učestvovao je i na brojnim kolektivnim izložbama vizuelne umetnosti, poezije i mejl-arta u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je brojnih nagrada u zemlji i inostranstvu.

Od 2001. godine je profesor po pozivu na interdisciplinarnim doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu, smer višemedijska umetnost.

Sajt rexa je www.rex.b92.net, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r