Projektizam
Višemedijski umetnik Vladan Radovanović predstaviće 17. marta u Kulturnom centru Rex u Beogradu novu knjigu “Projektizam”, posvećenu delu svog opusa koji naziva mentalno stvaralaštvo, a uživo će izvesti nekoliko ranih radova sa kraja 50-ih godina. Razgovoru sa Radovanovićem u 20 sati prisustvovaće i izdavač knjige Živomir Živković i Dragan Protić iz grupe Škart. Radovanović je deo svog obimnog opusa nazvao projektizmom, određujući ga kao mentalno stvaralaštvo.
Višemedijski umetnik Vladan Radovanović predstaviće 17. marta u Kulturnom centru Rex u Beogradu novu knjigu “Projektizam”, posvećenu delu svog opusa koji naziva mentalno stvaralaštvo, a uživo će izvesti nekoliko ranih radova sa kraja 50-ih godina.
Razgovoru sa Radovanovićem u 20 sati prisustvovaće i izdavač knjige Živomir Živković i Dragan Protić iz grupe Škart.
Radovanović je deo svog obimnog opusa nazvao projektizmom, određujući ga kao mentalno stvaralaštvo.
Kako sam kaže, radi u sedam oblasti u kojima naporedo stvara, a međusobno se razlikuju medijski, stilski i na relaciji umetnost-neumetnost.
Pored projektizma, njegove ostale aktivnosti su muzika, slikarstvo, književnost, taktilizam, beleženje i crtanje snova i sintezijska umetnost.
Dok sve ostale aktivnosti pripadaju umetnosti, projektizam leži između umnike i umetnosti, a to mapiranje je izvedeno u skladu sa njegovom definicijom umetnosti.
Opus Radovanovića obuhvata više posebnih umetničkih područja (vizuelne umetnosti, književnost, muziku), kao i sintezu odnosno međusobno prožimanje ovih područja (zapisi snova, projekti, polimedij, vokovizuel).
Njegovu umetnost karakterišu najaktuelnije tendencije koje se javljaju i na svetskoj umetničkoj sceni.
Radovanović je u svojim radovima anticipirao mnoge pravce koji će se kasnije pojaviti u umetnosti.
Od 1947. godine, kao višemedijski umetnik, Radovanović stvara na polju muzike, vizuelne umetnosti i književnosti. Učestvovao je u osnivanju grupe Mediala (1958) koju je napustio godinu dana kasnije.
Inicirao je 1972. osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio do 1999. godine, a 1993. pokrenuo je projekat SINTUM.
Radio je u eksperimentalnim studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987).
Stvara na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze.
Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij i radovi sa telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988).
Napisao je više od 250 teorijskih tekstova o muzici i novim tendencijama u umetnosti.
Održao je više od 20 samostalnih izložbi i performansa (Beograd, Niš, Novi Sad, Zagreb, Amsterdam, Gent), a učestvovao je i na brojnim kolektivnim izložbama vizuelne umetnosti, poezije i mejl-arta u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je brojnih nagrada u zemlji i inostranstvu.
Od 2001. godine je profesor po pozivu na interdisciplinarnim doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu, smer višemedijska umetnost.
Sajt rexa je www.rex.b92.net, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
