Problem naučne pismenosti

Učesnici tribine Centra za promociju nauke (CPN) o teoriji evolucije, održane 23. maja u prepunoj sali Hemijskog fakulteta u Beogradu, poručili su da Čarls Darvin nije ugrožen, jer ima svoje mesto u istoriji nauke, potkrepljeno brojnim dokazima, ali da brine nedostatak naučne pismenosti u Srbiji, kojem doprinose neodgovorne izjave pojedinih nekompetentnih političara i mediji koji otvaraju prostor za šarlatantstvo.

Tribina “Borba za opstanak Čarlsa Darvina”, održana u jednoj od najvećih sala Beogradskog univerziteta (BU), nakon što je Studentski kulturni centar otkazao CPN-u gostoprimstvo, organizovana je kao “jedan od mogućih odgovora normalnosti” na spornu peticiju 166 potpisnika za reviziju teorije evolucije u školskom sistemu, koju su ranije već odbacili kao neosnovanu i Srpska akademija nauka i umetnosti, Senat BU i grupa profesora Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, ali je zbog njene javne kritike u međuvremenu pokrenuta i procedura smene direktora CPN-a Nemanje Đorđevića.

Moderator tribine Slobodan Bubnjević, glavni urednik časopisa “Elementi”, rekao je da CPN nije očekivao da će mu SKC otkazati gostoprimstvo iz “tehničkih razloga”, budući da je tribinski program tog centra godinama već mesto gde naučnici imaju priliku da objasne sve ono što je nemoguće u talk show programima.

Evolucionista dr Aleksej Tarasjev, naučni savetnik na Institutu za biološka istraživanja “Siniša Stanković” u Beogradu, rekao je da CPN zapravo treba da zahvali SKC-u, jer “ništa ne napravi takvu reklamu kao pokušaj da se nešto ne dozvoli”.

Smatrajući da se protekle dve nedelje dogodio “festival pseudonauke u medijima”, jer je preovladalo odsustvo kompetencije – šarlatanstvo, Tarasjev je više puta ponovio da stavovima protiv teorije evolucije ne treba davati prostor u medijima, niti debatovati sa njihovim zastpunicima, jer oni upravo to žele – promociju.

“U nauci nisu svi stručnjaci za sve. Zna se ko je stručan za koju oblast. Sada je preovladalo nešto iz političke sfere – da treba čuti sve strane… Kako bi to bilo kada bih ja sa svojim titulama ušao nekom od potpisnika (peticije), koji su hirurzi, u operacionu salu i počeo da operisem – ispao bih dilentant, a ono sto bih radio bilo bi šarlatanstvo”, rekao je Tarasjev, koji smatra i da o peticiji treba govoriti, ali ne i polemisati o njenom sadržaju, već o problemu na koji je ukazao taj slučaj, a to je naučna nepismenost.

“Ovo je borba za opstanak naučne pismenosti u Srbiji. Ništa ta peticija neće proizvesti, osim što će – ako neko proceni da treba jos malo rijalitija na Odboru (za nauku i obrazovanje Skupštine Srbije), onda će ga i biti”, rekao je on, ocenjujući da je “nivo nekompetentnosti strašan” i da protivnici teorije evolucije ne shvataju šta ona uopšte znači.

Tarasjev je ukratko i objasnio da evolucija u savremenoj biologiji znači pre svega tri stvari - proces promena u genetičkom sistemu populacije, koji je činjenica i može se posmatrati i u prirodi i u laboratoriji; teoriju evolucije koja se bavi proučavanjem mehanizama tih promena i u kojoj ima raznih noviteta, ali je izuzetno dobro osnovana; te evolucionu istoriju – filogeniju, koja povlači pitanje da li postoji dovoljno informacija ili fosila, ali je reč samo o primeni onoga što znamo iz evolucije, a ne o njenom dovođenju u pitanje.

“Nepoznavati to, a govoriti o savremenoj biologiji je nepristojno, pa ako hoćete i bezobrazno”, rekao je Tarasjev, podsetivši da se Darvinova knjiga “Poreklo vrsta”, koja je 1859. godine izazvala veliku revoluciju među tadašnjim duhovima u Engleskoj, ne bavi u velikoj meri čovekom, ali se čovek ispostavlja uvek kao glavna tema kada se govori o evoluciji.

Fizički antropolog dr Sofija Stefanović, vanredna profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu i saradnik Biosense instituta u Novom Sadu, ocenila je da se verovatno ne bi desila bilo kakva reakcija da je neko potpisao peticiju protiv toga da su psi nastali od vukova.

“To nas ne dotiče toliko. Ovo je ipak tema koja se tiče svih nas – ljudi, i za mene jeste prirodno što su ljudi zainteresovani”, rekla je ona, podsećajući da ni
sam Darvin nije mogao ni da sanja koje sve dokaze će nauka 20. veka i potom 21. veka imati da pokaže za ono što je on samo donekle naslučhivao.

“Nije u pitanju samo molekularna antropolgija, niti fosilni ostaci. Toliko toga danas znamo, naročito kada je u pitanju čovekovo poreklo, da se zaista nadam da više ne možemo sumnjati u čitav proces koji je doveo do pojave čoveka. U čitavom procesu koji je nas odvojio od drugih vrsta – od svih primata, jedino ljudi hodaju na dve noge i imaju veliki mozak, i svako od nas, ili svaka od žena koja se porađala, na neki način preživljava i danas posledice evolucije, a to je ono što je vezano upravo za sam dvonožni hod. Kada se on pojavio, on je promenio oblik naše karlice – pre oko 5 miliona godina, i naša karlica je postala uža, duža i nepogodnija za rađanje… Ako se neko pita za pokazatelje da li ima evolucije – kada budete išli da se porađate ili vaše žene, i kada budu vrištale – to je to”, rekla je Sofija Stefanović, koju je povodom peticije posebno dirnula reakcija profesora Bogoslovskog fakulteta, jer se od naučnika očekivala reakcija, a od njih nije.

“I mi naučnici i teolozi treba da radimo na tome da naše društvo bude bolje – da budemo naučno pismeni, a ako je u pitanju teologija, da budemo dobri ljudi. Ovo što je uradila grupa profesora pokazuje da svako treba da radi u sferi u kojoj je stručan i pokaže čitavom društvu šta je nauka”, rekla je Sofija Stefanović.

Teolog dr Andrej Jeftić, docent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu i jedan od dvanaestorice potpisnika javnog apela kojim su bogoslovi odgovorili na peticiju za reviziju izučavanja evolucije, rekao je da je njihova reakciju bila pre svega odgovor na pokušaj peticije da se u obrazovanju teorija evolucije ne predstavlja više kao teorija, već kao hipoteza podjednako valjana kao biblijska teorija stvaranja sveta.

“Hteli smo da raščistimo, makar u svoje lično ime, a ne u ime SPC ili Bogoslovskog fakulteta, da biblijska teorija stvaranja ne može da predstavlja naučnu alternativu teoriji evolucije i da se Biblija ne može koristiti kao izvor naučnih informacija”, rekao je Jeftić, dodajući da je to pogrešno i sa stanovišta prirodnih nauka i sa aspekta teologije kao jedne od humanističkih nauka.

“Hteli smo da oduzmemo argumente onima koji pokušavaju u naše ime da nas brane od nauke i teorije evolucije. Za tim zaista nema potrebe”, reči su Jeftića za koje je dobio aplauz.

Prema njegovim rečima, teolozi se ne osećaju ugroženo zbog teorije evolucije i nauke uopšte.

“Ne doživljavamo nauku i bilo koju naučnu teoriju, pa samim tim i teoriju evolucije, kao napad na hrišćansku veru. To da li je ona opravdana, da li će biti važeća - time će se baviti biolozi, a ne teolozi”, rekao je Jeftić, dodajući da se, kada je u pitanju nastanak života, ne radi ni o kakvom čudu.

“Iz hrišćanske perspektive to što je moguće objasniti rođenje ne čini ga ništa manje čudesnim. Kao ni to što smo objasnili kako dolazi do začeća čoveka – da ga ne donose rode, ništa manje ne čini čudesnom činjenicu da smo živi i da za to možemo da zahvalimo Bogu”, rekao je Jeftić, praveći analogiju sa shvatanjem magije filozofa Slavoja Žižeka: “Magija nije u tome da izvedete nešto neobjasnjivo, već da ono sasvim obično što ste izveli, učinite na neki način magičnim”.

Prema njegovim rečima, neozbiljno je da teologija produkuje bilo kakav iskaz koji neće uzeti u obzir i razmatranje dostignuća prirodnih nauka, nego će ih igrnorisati i promovisati sopstvene, kvazinaučne teorije.

Jeftić se zauzeo i za dijalog nauke i teologije, navodeći da je tribina CPN-a upravo primer takve prakse.

“Jedna stvar je domen kojim se bavi religija, a samim tim i teologija, a sasvim druga kojim se bavi prirodna nauka. Ako se razdvoje ti domeni, onda ne bi trebalo da doživljavamo problem da neko naučno saznanje može da potre neko religijsko uverenje”, dodao je Jeftić.

Povodom izjava predsednika skupštinskog Odbora za nauku i obrazovanje Muamera Zukorlića, koji je najavio da će peticija o teoriji evolucije biti razmotrena u tom telu, evolucioni biolog dr Biljana Stojković, vanredna profesorka za genetiku i evoluciju na Biološkom fakultetu u Beogradu, rekla je da je sve što se dešava tragično.

“Ta kolicicna arogancije kojom se obraćaju ljudi i to sa pozicije vlasti… Raspravljaju o tome da li je teorija evolucije nauka ili smo mi svi lažovi”, rekla je Biljana Stojković, autorka knjige “Od molekula do organizma”.

Za razliku od Tarasjeva, ona je rekla da ne misli da će ceo slučaj tek tako da prođe.

“Imamo podatak sa Univerziteta u Banjaluci da će zaista ozbiljno da uzmu u obzir peticiju. Rapravljaće i možda će je izbaciti iz kurikuluma. Stvari nisu šaljive, nije mi ništa smešno, tragično je. Mislim da idu crni dani, posebno sa ovakvim ljudima na poziciji vlasti. Nismo ništa drugačije ni očekivali kada je (Muamer Zukorlić) postavljen na to mesto, ali ovo je zaista vrhunac”, dodala je Biljana Stojković.

Za razliku od nje, Tarasjev je i u pogledu eventualne rasprave na Univerzitetu u Banjaluci o peticiji izrazio veći optimizam, uveren da i tamo ima razumnih ljudi i da samo ne treba debatovati sa šarlatanima, jer to nema efekta, a daje im se publicitet koji upravo i priželjkuju.

Budući da je na tribini prikazan i deo emisije RTS-a u kojoj je gostovao Zukorlić, koji je naučna objašnjenja sagovornika nazvao “demagoškom akrobatikom”, Tarasjev je rekao da lično ne bi ni učestvovao u takvom nekom razgovoru u studiju sa psudonaučnicima i šarlatanima.

“Molim da se ne shvati kao kritika mojih kolega koji su to radili i kojima stvarno nije bilo lako. Sve što su rekli je tačno, a u široj javnosti se stvara utisak kao da je normalno da postoje dve strane. Pre par dana stav predsednika Nacionalnog saveta bio je da neće razmtarati peticiju, a posle je naveo u pismu da je to naučna debata i upotrebljeni su termini darvinisti i kreacionisti. Radi se pritom o profesoru BU. Ako je njega ovo zbunilo, šta mislite kako je prosečnom gledaocu? Koliko god se mi smejali, zamislite koji procenat gledalaca misli da je Zukorlić odneo pobedu. Samim učestvovanjem u tim debatama oni ostvaruju prvi cilj – da ih treba shvatiti ozbiljno. To im ne smemo dopustiti”, rekao je Tarasjev.

Sofija Stefanović izrazila je nezadovoljstvo Zukorlićem na čelu skupštinskog Odbora za nauku, smatrajući da bi minimalni kriterijum za to mesto trebalo da bude naučna pismenost.

Učesnici tribine izneli su i niz naučnih objašnjenja u vezi sa pitanjima koja su se proteklih dana pojavila u javnosti povodom peticije o teoriji evolucije, između ostalog i u vezi sa navodnim problemom sa fosilnim dokazima.

Napominjući da je paleoantropologija – nauka koja izučava fosile, dinamična nauka kojoj nije problem da revidira mišljenja i da novi nalazi pruže nova saznanja, Sofija Stefanović je podsetila da se 30-ih godina 20. veka nije znalo, uključujući i Darvina, kada je počeo dvonožni hod. Kada je u Južnoj Africi otkrivena lobanja koja je bila više nalik šimpanzi nego čoveku, Rejmond Dart je uočio na njoj i nešto sumnjivo – da otvor koji vezuje kičmu nije postavlojen kao kod šimpanzi, kod primata na četiri noge, nego bukvalno na bazi lobanje. Tada je, kako je podsetila, to bila neverovatna ideja – da je reč o biću koje nije čovek, a hodalo je na dve noge. Već 70-ih godina naučnici su pronašli dokaze da su pre pet miliona godina postojala bića koja su hodala na dve noge.

“Naučnici su spremni za nove dokaze, ali osnova – srž koju znamo – šta nas čini ljudima, koliko su stari fosilni ostaci i koliko ih ima, zaista bez svake sumnje svedoči da smo se mi ljudi i nasi dvonožni preci – australopitekusi postepeno menjali. Najpre dvonožni hod i tek posle par miliona godina i veći mozak. Nekad je teško da razumemo. Ti procesi jesu spori, ali ima mnogo dokaza o dugom procesu pojave naših predaka kojima treba da budemo zahvalni, a ne da ih se stidimo – što su milione godina preživeli na demografskom minimumu. Jer, prva dva miliona godina evolucije roda homo, pa sve do neolita – do pre 8.000 godina, čitav taj dugi niz godina, naše prabake i pradeke, naše pramame su jednostavno održavale mogućnost da opstanemo kao vrsta i upravo zbog njihove želje da opstanemo bez obzira što nije bilo lako poroditi se i preživeti, prvi put u neolitu zabeležen je demografski rast – prvi put je jedna mama imala dvoje dece koja su preživela. Vrlo je teško shvatiti koliko je naša vrsta imala teškoća da preživi prva dva miliona godina, a za to ima bezbroj dokaza”, rekla je Sofija Stefanović.

I genetičke promene, kako je dodala Biljana Stojković, svedoče o toku evolucije, a za njihovo izučavanje danas postoje vrlo razvijene metode, koje pokazuju kako bi izgledale predačke forme određenih gena, određuju vreme kada su od određenog predačkog gena počele da nastaju nove varijante...

“Mnoge genetičke promene datiramo na oko pre 2,5 miliona godina, što je upravo vreme nastanka roda homo i te intenzivne ekspanzije veličine mozga. To su promene koje su uključene u gene koji su važni za razvoj mozga - za putovanje neurona važnih za razvoj mozga od začeća do sedme godine, pa i kasnije”, rekla je ona.

Biljana Stojković ocenila je i da je jedan od osnovnih problema u nerazumevanju teorije evolucije to što se ne shvata činjenica da jedinka ne evoluira.

“Mi ne evoluiramo. Genetički se ne menjamo, ako zanemarimo mutacije koje se dese i koje nam mogu doneti zlo. Ono što evoluira je populacija. Zato što se različite varijante gena u različitom procentu prenose u naredne generacije. Zbunujuća je činjenica da jedinka ne evoluira, iako je jedinka predstavnik živog. To je najveći problem za kreacioniste”, konstatovala je Biljana Stojković.

Biljana Stojković je ocenila i da je teorija evolucije nedovoljno zastupljena u obrazovanju, da se malo o njoj uči u osnovnoj školi i uglavnom van konteksta. Stoga je i postojala inicijativa da se osavremeni nastavni plan, a peticija za reviziju teorije evolucije u školstvu je, prema njenim rečima, upravo pokušaj da se to spreči.

*Foto: CPN

(SEEcult.org)