Priznanje Bredi Kalef

Operska primadona Breda Kalef Simonović, koja je ovih dana napunila 80 godina, a ostvarila je značajne uloge i u Beogradu i na inostranoj sceni, dobila je Pečat Narodnog pozorišta za poseban doprinos životu i radu te kuće.

Operska primadona Breda Kalef Simonović, koja je ovih dana napunila 80 godina, a ostvarila je značajne uloge i u Beogradu i na inostranoj sceni, dobila je Pečat Narodnog pozorišta za poseban doprinos životu i radu te kuće.

Na svečanosti 8. decembra, uoči operske predstave “Adrijana Lekuvrer”,
upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović je, uručujući Bredi Kalef to priznanje, istakao da je reč o “dami koje dugo nije bilo na sceni, ali koja je ostavila neizbrisiv trag ne samo u operi Narodnog pozorišta, već u operskoj umetnosti uopšte”.

“Opera Narodnog pozorišta bila bi drugačija bez naše Brede. Ovde piše: ‘Ovo pozorište je vaš dom’. Ovo pozorište je oduvek bilo i biće vaš dom. Ja vam, u ime Narodnog pozorišta, darujem Pečat Narodnog pozorišta, a naši sjajni umetnici predstavu ‘Adrijana Lekuvrer’ posvećuju vama. Ja im na tome zahvaljujem, a vama zahvaljujem što postojite i što ste još uvek sa nama”, rekao je Đurović.

Breda Kalef, koju je publika pozdravila dugotrajnim i srdačnim aplauzom, uz uzvike “bravo”, zahvalila je na priznanju kome se, kako je navela, nije nadala.

“Bila sam uvek sa vama i biću uvek sa vama. Uvek sam pomagala svojim mladim koleginicama. I danas sam otvorena za svaku koja traži savet”, rekla je Breda Kalef koja je 7. decembra napunila 80 godina.

Povodom te svečanosti, u nedavno otvorenom Muzeju Narodnog pozorišta, u okviru ciklusa “Susreti”, održano je i veče sa tom umetnicom, a domaćin je bio zamenik direktora opere Dragan Stevović.

Prema rečima Brede Kalef, pevala je od kad zna za sebe.

“Dok sam živela u Jovanovoj ulici, pevala sam pored otvorenog prozora od jutra do mraka. Zbog toga su me zvali ‘Slavuj Jovanove ulice’”, rekla je ona.

Breda Kalef je u rodnom Beogradu završila Muzičku akademiju, u klasi Zlate Đunđenac, a postdiplomske studije u Veneciji u klasi proslavljene profesorke Marije Karbone.

“Moja generacija iz tog, kako ga zovu, zlatnog doba, bila je vrlo kompaktna. Mi nismo odbijali ništa, sve smo pevali. Svi pevači, i u najmanjoj ulozi, bili su sjajni. Imali smo sreće da su, u ono vreme, dolazili i najveći svetski pevači, pa nam se tako dešavalo da budemo ravnopravni partneri sa jednim Mariom del Monakom, Korelijem, Plasidom Domingom”, rekla je Breda Kalef, koja je 1960. postala članica Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, a dve godine kasnije, već je dobila prvi veliki inostrani angažman u Tel Avivu.

Sa Domingom je, kako je navela, otpevala više od 50 predstava, a debitovala je ulogom Mercedes u operi Žorža Bizea “Karmen”, koju je kasnije uspešno pevala i u Beogradu.

“Gostovala sam na svim kontinentima, osim u Australiji. Što se tiče karijere, jako sam zadovoljna... Volela sam da igram i bridž. Ta misaona igra, u kojoj morate da budete logični, mi je jako pomagala kod učenja uloga. Ja sam svaku, pa i onu najveću ulogu, učila za sedam dana. Nije bilo problema, zahvaljujući upravo bridžu. Takođe, nikad nisam htela da mi sufliraju, jer mi je to smetalo”, dodala je ona, otkrivajući i da je strastveni zaljubljenik i u enigmatiku i stoni tenis.

Mladim umetnicima je savetovala da je veoma važno, da pre nego što počnu da uče ulogu, pročitaju kompletan sadržaj opere kako bi se upoznali sa svim rolama, a ne samo sa svojom.

“Jako je važno da znate šta pevate... Nemojte da imitirate, ostvarite svoje likove”, poručila je Breda Kalef koja je, kao članica Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, pevala više od 50 vodećih mecosopranskih uloga.

Posebno se, pored Karmen (“Karmen”), izdvajaju Dalila (“Samson i Dalila”), Azučena (“Trubadur”), Končakovna (“Knez Igor”), Marina (“Boris Godunov”), Olga (“Evgenije Onjegin”), Lukrecija (“Lukrecija”), Đokonda (“Đokonda”), Šarlota (“Verter”).

U znak zahvalnosti prema svojoj nekadašnjoj kući, Breda Kalef Simonović je novoosnovanom Muzeju Narodnog pozorišta poklonila kostim Karmen sa mantiljom (španska čipka) iz istoimene predstave iz 1964. godine, kao i rekvizite iz te opere - češalj od kornjačine kosti i lepezu sa vezom.

Sajt Narodnog pozorišta je www.narodnopozoriste.rs

(SEEcult.org)