Preminuo Vladeta Jerotić
Akademik Vladeta Jerotić, uticajni psihoterapeut, neuropsihijatar, pisac i erudita, preminuo je u Beogradu u 95. godini.
Zadužbina Vladeta Jerotića kratko je objavila na Fejsbuk strani da je njen osnivač preminuo 4. septembra ujutro.
Jerotić je bio redovan član Srpske akademije nauka i umetnosti (Odeljenje jezika i književnosti) od 2000. godine (dopisni od 1994).
Akademik Jerotić, kako je istakla SANU povodom njegove smrti, stvorio je obimno i složeno delo iz oblasti psihoanalize, psihoterapije, filozofije, religije i književnosti. Pored toga, održao je i niz predavanja i učestvovao na niz diskusionih tribina u zemlji i inostranstvu.
Rođen 2. avgusta 1924. godine u Beogradu, gde je završio osnovno obrazovanje i pohađao Drugu mušku gimnaziju, te stekao diplomu psihijatra na Medicinskom fakultetu, Jerotić je specijalizovao neuropsihijatriju i psihoterapiju u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj.
Radio je najpre kao asistent na Nervnoj klinici Univerziteta u Beogradu, a zatim kao primarijus i načelnik psihoterapeutskog odeljenja bolnice “Dr Dragiša Mišović” (1963-1985).
Više od dve decenije (1984-2005) predavao je po pozivu Pastirsku psihologiju na Teološkom fakultetu u Beogradu.
Učestvovao je na mnogim evropskim i svetskim kongresima psihijatrije i psihoterapije, a nekoliko meseci je proveo u Jungovom institutu u Cirihu u svojstvu lekara i praktičara.
Foto: SANU
Bio je poznat i po televizijskim gostovanjima u kojima je tumačio ljudsku prirodu, ali i društvene odnose iz specifičnog psihološko-teološkog ugla.
Zadužbina Vladete Jerotića objavila je ove godine njegovu knjigu “Čovek na putu zrelosti” u kojoj navodi da, iako je sklon da deli ljude na ateiste, agnostike i teiste, smatra da je u osnovi svaki čovek – sve.
“U jednom delu svoga života on je ubeđeni ateista, u drugom nekom periodu ovakav ateista počinje, najpre površno, a onda sve dublje da sumnja, a u nekom trećem odseku ličnog života, ukoliko takav čovek ne ostane trajni skeptik, on postaje teista. Ovo moje razdvajanje tri perioda čovekovog života (mladost, srednje doba, starost), ma koliko se činilo logično i prirodno, ne mora tako da bude. Psihološki posmatrajući, čovek može samo u toku jednog dana da promeni sva tri takva životna opredeljenja i da ni sa jednim ne bude zadovoljan. Jer, zar može neko ko je naučio da misli, ne samo razumom, već i umom, da ostane zadovoljan i miran, i to celog života – kao ateista, agnostik ili teista?”, naveo je Jerotić.
U izdanju Partenona, objavljena su Jerotićeva Izabrana dela u 16 knjiga (Mudri kao zmije, bezazleni kao gloubovi; Povratak Ocima; Hrišćanstvo i psihološki problemi čoveka; Psihološko i religiozno biće ćoveka; Vera i nacija; Duhovni razgovori; Izazovi hriscanstvu u 21. veku; Mrvice iz pravoslavnih manastira; Premudrosti Solomonove; Približavanje Bogu; Preteče hriscanstva; Božanska i ljudska mudrost u Davidovim psalmima; Samo dela ljubavi ostaju; Savremenost ruske religiozne filosofije; Individuacija i (ili) oboženje i 120 pitanja i 120 odgovora).
U knjizi “120 pitanja i odgovora” (2017) iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse, koja je rezultat njegovih višegodišnjih nastupanja kao psihijatra i hrišćanskog psihoterapeuta na tribinama širom zemlje, odabrao je teme na osnovu interesovanja publike, ali, kako je naveo u predgovoru, i ona pitanja koja su ga samog najviše mučila i oduzela mu godine razmišljanja.
Bio je član Srpskog lekarskog društva, Psihoterapeutskog društva Jugoslavije, Jungovog udruženja u Beogradu, Udruženja književnika Srbije...
Dobitnik je velikog broja nagrada i javnih priznanja, između ostalog i Zahvalnice Matice srpske (1982); Povelje bolnice “Dr Dragiša Mišović” (1983); Povelje Srpskog lekarskog društva (1993); Nagrade “Đorđe Jovanović” (1994); Nagrade “Laza Kostić” (1997); Ordena Svetog Save I stepena (2001); Nagrade “Isidora Sekulić” (2003); Nagrade “Dositej Obradović” (2014) i Velike povelje Brankovog kola (2017).
(SEEcult.org)
