Preminuo Vaclav Havel

Češki političar i nekadašnji disident Vaclav Havel, heroj Plišane revolucije, koji je bio i priznati dramski autor, preminuo je 18. decembra u svojoj vikendici u severnoj Češkoj.

Češki političar i nekadašnji disident Vaclav Havel, heroj Plišane revolucije, koji je bio i priznati dramski autor, preminuo je 18. decembra u svojoj vikendici u severnoj Češkoj.

Počast prvom demokratski izabranom predsedniku Čehoslovačke, a potom i samostalne Češke, odali su mnogobrojni intelektualci, kao i svetski lideri, ističući ga kao inspiraciju za borbu protiv tiranije.

Havel je, prema navodima čeških medija, preminuo u prisustvu supruge Dagmar koja je sa stručnim medicinskim osobljem brinula o njemu poslednjih nekoliko meseci.

Američki predsednik Barak Obama saopštio je da je Havelov miran otpor uzdrmao osnove jedne imperije, pokazao prazninu represivne ideologije i dokazao da je moralno vođstvo jače od bilo kojeg oružja.

Ističući da je i sam bio inspirisan Havelovom političkom borbom, Obama je naglasio i zasluge Havela za pad takozvane Gvozdene zavese i istorijski tok koji je vodio do ujedinjene i demokratske Evrope.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da će se sećati Havelove posvećenosti slobodi i demokratiji, kao i njegove velike humanosti.

“Mi, Nemci, posebno imamo toliko toga zbog čega smo mu zahvalni”, navela je Angela Merkel u telegramu saučešća češkom predsedniku Vaclavu Klausu, ističući da je Havel bio “veliki Evropljanin”.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je da je njegova zemlja izgubila prijatelja, a Evropa jednog od svojih mudrih ljudi, dok je britanski premijer Dejvid Kameron izjavio da niko iz njegove generacije neće zaboraviti upečatljive scene Plišane revolucije iz centra Praga pre dve decenije.

Bivši poljski predsednik i lider Solidarnosti Leh Valensa, dobitnik Nobelove nagrade za mir, izjavio je da je i Havel trebalo da dobije to priznanje, dodajući da u današnjem svetu, međutim, nije sve pravedno.

Zvaničnici Nobelovog komiteta potvrdili su da je Havel više puta nominovan za nagradu za mir.

Havelova uloga u češkoj i evropskoj istoriji, kako su istakli mnogobrojni intelektualci i predstavnici kulturnog života, ne bi trebalo ipak da zaseni njegov književni doprinos, počev od drama apsurda koje je pisao 60-ih do najnovijih dela iz poslednjih godina, kada se ponovo vratio pisanju .

Na pozorišnu scenu se vratio posle duže pauze dramom “Odlaženje” (The Meaving), čija je svetska premijera bila 2008. godine u Pragu.

Među mnogobrojnim priznanjima koja je dobio je švedska nagrada Ulof Palme, kao i Predsednička medalja slobode, najviše civilno priznanje u SAD, koje mu je dodelio bivši predsednik Džordž Buš.

Dobitnik je, između ostalog, i prestižne češke književne nagrade “Franc Kafka” za 2010. godinu, koja mu je dodeljena za drame i eseje kojima je, kako je tada istaknuto, mnogostruko je uticao na češku, evropsku i svetsku književnost.

Havel je bio zvezda obeležavanja 20-godišnjice Plišane revolucije pre dve godine, kada je pozvao na međunarodnu solidarnost sa svima koji žive pod represijom širom sveta - od Severne Koreje do Venecuele.

Navodeći da era diktature i totalitarnih sistema nije završena, Havel je rekao da su možda nestale njihove tradicionalne forme, kakve su bile poznate u 20. veku, ali da su rođeni novi, mnogo sofisticaraniji načini kontrole društva. Posebno je u tom smislu kritikovao Rusiju.

Havel je podsetio i na reči koje je izgovorio pre 20 godina tokom demonstracija u centru Praga: “Istina i ljubav moraju pobediti laž i mržnju”. Dodao je da je to prvi put izgovarao posle 20 godina, ali da je suština te poruke još živa.

Havel je proveo nekoliko godina u komunističkim zatvorima pre nego što je postao prvi čehoslovački predsednik posle mirne revolucije 1989. godine.

Čehoslovačka se raspala 1993. godine, a Havel je potom bio predsednik Češke do 2003.

Od kada je napustio predsedničku funkciju, Havel se pre svega fokusirao na monitoring poštovanja ljudskih prava u svetu, a između ostalog, na njegovu inicijativu osnovan je 2003. godine Međunarodni komitet za demokratiju na Kubi.

Rođen je 5. oktobra 1936. godine u Pragu, u bogatoj porodici koja je izgubila veliki deo imetka komunističkom nacionalizacijom 1948. godine.

Političkim aktivizmom počeo je da se bavi 1977. godine, kao koautor manifesta o ljudskim pravima Povelja 77, koja je izazvala veliku pažnju Zapada.

Zatvaran je gotovo bezbroj puta, a ukupno je proveo četiri godine u zatvoru za vreme komunizma.

Njegova pisma supruzi iz zatvora postala su i njegova najpoznatija dela.

Obeležavanje 20-godišnjice Varšavskog pakta 1988. godine prvi put je pokazalo da bi Havel i njegovi istomišljenici mogli da zamene jednog dana apartčike koji su ih zatvarali. Hiljade ljudi, uglavnom mladih, skandiralo je tada Havelovo ime.

Havelovo hapšenje u januaru 1989. godine, takođe na jednom uličnom protestu, kao i suđenja koja su vođena protiv njega, izazvali su burne reakcije i u Čehoslovačkoj i van nje. Pritisak je bio toliko jak da su ga komunističke vlasti oslobodile u maju iste godine.

Jesen 1989. godine obeležena je padom Berlinskog zida, a svega osam dana kasnije policija u Pragu je brutalno rasterala na hiljade studenata okupljenih na centralnom gradskom trgu. To je bio signal koji su Havel i njegovi istomišljenici čekali. Za svega dva dana stvoren je novi opozicioni pokret, a dan kasnije na stotine hiljada Čeha i Slovaka našlo se na ulicama.

Komunistički režim ubrzo je srušen, a odlazak sovjetskih tenkova pratio je dolazak Mika Džegera i Roling Stonsa.

Havel je krajem decembra 1989. godine izabran za predsednika Čehoslovačke odlukom tada još uvek komunističkog parlamenta.

Kada je u julu 1992. godine postalo jasno da će se Čehoslovačka raspasti, Havel je dao ostavku. Ubrzo je izabran za predsednika novoosnovane Češke, a taj posao je napustio 2003. godine, deset godina nakon raspada Čehoslovačke i svega nekoliko meseci pre ulaska obe zemlje u Evropsku uniju.

Havel je privlačio pažnju i privatnim životom, posebno nakon ženidbe sa gotovo 20 godina mlađom glumicom Dagmar Veskrnovom.

Njegova prva supruga, Olga Havlova, preminula je 1996. godine, a iste godine je i sam imao operaciju na plućima, nakon što mu je otkriven maligni tumor.

O Havelovom životu snimljen je i dokumentarni film “Građanin Havel” (Citizen Vaclav Havel Goes on Vacation, 2008) Pavela Kouteckog, koji prati njegovu političku karijeru i predstavlja svojevrsni odgovor na to kako je 90-ih godina u Istočnoj Evropi nastajala demokratija.

Film je nastao od materijala koje je Koutecki snimao prateći Havela širom sveta tokom 13 godina, počev od 1992.

Između ostalog, film prikazuje Havelovu nervozu u političkom okruženju u Vašingtonu, kako je kružio oko Bila Klintona u jednom džez klubu ili kako je pokazivao praški zamak članovima grupe Roling Stons.

I lider Roling Stonsa, Mik Džeger, svojevremeno je izjavio da razmišlja o snimanju filma o životu Havela, koji mu je bliski prijatelj.

Havel je svojevremeno izjavio da su priče o filmu o njegovom životu postojale i početkom 90-ih godina, kada mu je holivudska zvezda Džejn Fonda predložila sličnu ideju, a nameravala je i da igra lik njegove tadašnje supruge Olge.

Sajt Havela je www.vaclavhavel.cz

(SEEcult.org)