Preminuo Stiven Hoking
Čuveni fizičar i kosmolog Stiven Hoking (Stephen Hawking), koji je decenijama bio nepokretan, a vremenom izgubio i sposobnost govora, ali je deo nemerljiv doprinos nauci, preminuo je u u 77. godini u svom domu u Kembridžu.
Hokingova porodica objavila je 14. marta saopštenje o njegovoj smrti, navodeći da je bio “veliki naučnik i izuzetan čovek čiji će rezultati rada zauvek živeti”. “Njegova hrabrost i upornost, uz njegovu brilijantnost i humor, inspirisali su ljude širom sveta”, navela su Hokingova deca Lusi, Robert i Tim, preneo je BiBiSi.
Hoking se proslavio delom “Kratka istorija vremena” (A Brief History of Time), koje je bilo rekordnih 237 nedelja na prvom mestu bestselera na listi “Sandej tajmsa”, a prodato je u više od deset miliona primeraka i prevdeno na 40 jezika. Opisujući crne rupe, daleke galaksije i paralelne dimenzije, Hoking je u toj knjizi izneo razmišljanja i zabeleške o napretku u nauci u prethodnih nekoliko decenija, koja u velikoj meri potvrđuju njegove naučne pretpostavke i promenila su način na koji posmatramo univerzum. Ujedno, “Kratka istorija vremena” smatrana je i jednom od najnečitanijih velikih knjiga u istoriji.
Na osnovu Hokingove biografije, koja govori o snazi ljubavi da pomeri granice u medicini i nauci uopšte, snimljen je film “Teorija svega” reditelja Džejmsa Marša (James Marsh), sa Edijem Redmejnom (Eddie Redmayne) u ulozi čuvenog astrofizičara.
Hoking je od mladosti imao dijagnozu amiotrofične lateralne skleroze (ALS), ali je uprkos tome što je bio nepokretan, i što je sa okolinom komunicirao uz pomoć kompjuterskog sintetizatora glasa, decenijama davao doprinos fizici i matematici.
Lekari su mu davali male šanse da preživi, smatrajući da je pravo čudo što je dočekao svoje sedamdesete godine. Samo pet odsto obolelih preživi 20 godina sa ALS koja počinje slabljenjem mišića, a zatim dolazi do paralize, gubljenja sposobnosti govora, gutanja, pa čak i disanja.
(SEEcult.org)
