Preminuo prof. Herb Stovel
Profesor Herb Stovel, jedan od najvećih svetskih stručnjaka u oblasti konzervacije kulturnog nasleđa i posebno urbane konzervacije, preminuo je 14. marta u Otavi. Arhitekta po obrazovanju, opredeljen za konzervaciju kulturnog nasleđa, Stovel je najveći deo profesionalne karijere proveo na Univerzitetu. Više od tri decenije rada u međunarodnim institucijama u delatnosti očuvanja i zaštite kulturnog i prirodnog nasleđa: UNESKO, IKOMOS Kanada, Sekretarijat IKOMOS-a i ICCROM-u, učinile su ga nezaobilaznom ekspertskom figurom u ključnim pitanjima struke.
Profesor Herb Stovel, jedan od najvećih svetskih stručnjaka u oblasti konzervacije kulturnog nasleđa i posebno urbane konzervacije, preminuo je 14. marta u Otavi.
Arhitekta po obrazovanju, opredeljen za konzervaciju kulturnog nasleđa, Stovel je najveći deo profesionalne karijere proveo na Univerzitetu.
Više od tri decenije rada u međunarodnim institucijama u delatnosti očuvanja i zaštite kulturnog i prirodnog nasleđa: UNESKO, IKOMOS Kanada, Sekretarijat IKOMOS-a i ICCROM-u, učinile su ga nezaobilaznom ekspertskom figurom u ključnim pitanjima struke.
Kao naučnik i predavač izuzetnih profesionalnih potencijala, sa istim entuzijazmom posvećivao se unapređenju urbane konzervacije, kao i obrazovanju profesionalaca u toj materiji, širom sveta.
Autor je brojnih knjiga i publikacija u oblasti konzervacije. Učestvovao je u oblikovanju velikog broja doktrinalnih tekstova, povelja i smernica u različitim oblastima konzervacije, od prevencije rizika, urbane konzervacije do vernakularne arhitekture, a najpoznatije njegovo učešće je u izradi Dokumenta o autentičnosti iz Nare (1994) sa Raymondom Lemaireom.
U ICCROM-u, u periodu od 1998. do 2004, na položaju šefa Heritage Setlement Programme, rukovodio je programom Integrated Teritorial and Urban Conservation (ITUC) i započeo je sprovođenje programa Living Heritage. U okviru tih programa, koji se smatraju prekretnicama u shvatanjima urbane konzervacije, obrazovalo se više od stotinu profesionalaca koji su znanja stečena na ICCROM-u prenosili u svoje sredine.
Kao član Savetodavnog tela UNESKO-vog Komiteta za svetsku baštinu, doprineo je širenju politike i prakse Konvencije za zaštitu svetske kulturne i prirodne baštine kroz razvoj Globalne strategije obuke, kao autor dve poznate publikacije o prevenciji rizika svetske kulturne baštine i konzervaciji živog religioznog nasleđa. Takođe, bio je aktivan član brojnih misija o stanju konzervacije i upravljanju nasleđem upisanog na Listu svetske baštine.
Stovel je ostao zapamćen i na ovim prostorima - pre svega kao autor četiri značajna teksta koja je objavio u Glasniku Društva konzervatora Srbije u periodu između 2001. i 2004. godine, koji su uveli neke nove metodološke koncepte i bitno uticali na nova shvatanja u toj disciplini.
Stovel je bio, između ostalog, i predsednik IKOMOS-a Kanada, kao i generalni sekretar međunarodnog IKOMOS-a, a 2011. godine dobio je prestižnu nagradu ICCROM.
Povodom smrti Stovela, UNESKO je saopštio da će ga se svi, a posebno njegove kolege u Centru za svetsku baštinu, sećati kao izuzetne ličnosti. Stovela je, kako je istaknuto, odlikovala strast za životom, entuzijazam i posvećenost poslu, uz duboku angažovanost u konatktima sa ljudima koje je upoznavao.
Centar za svetsku baštinu izrazio je duboko saučešće Stovelovoj porodici, studentima i prijateljima širom sveta.
Branka Šekarić & SEEcult.org
