Preminuo Pjer Bulez
Čuveni francuski kompozitor i dirigent Pjer Bulez (Pierre Boulez), jedan od najznačajnijih stvaralaca umetničke muzike 20. veka, preminuo je u 91. godini u Baden-Badenu.
Bulez je preminuo 5. januara u svom domu, saopštila je njegova porodica, ističući da će za sve oni koji su imali priliku da ga upoznaju i koji su poštovali njegovu kreativnu energiju i umetnički stil ostati živ i snažan.
Počast Bulezu odali su i najviši francuski zvaničnici – premijer Manuel Vals istakao je na Tviteru njegovu hrabrost, inovativnost i kreativnost, a predsednik Fransoa Oland naveo je u saopštenju da je Bulez učinio da francuska muzika zasija širom sveta.
Bulez je smatran jednim od najuticajnijih glasova savremene muzičke scene druge polovine 20. veka, a kao dirigent, bio je podjednako tražen sa obe strane Atlantika.
Jedna od njegovih karakteristika je bila to što je odbacio palicu za dirigovanje, pa je dirigovao samo rukama.
Njegovo kompozitorsko delo karakterišu stroga disciplina i kreativnost. Inspiraciju je nalazio u književnosti i umetnosti, posebno u spoju muzike i poezije, kao i muzike i slikarstva. Bio je poznat po kompleksnim delima. Jedna od njegovih najpoznatijih kompozicija, “Le Marteau Sans Maitre”, bila je i inspirisana kompleksnošću i odsustvom formalne umetničke strukture nadrealističke poezije.
Rođen 1925. u Monbriosnu na Loari, Bulez je studirao matematiku, a potom muziku na Pariskom konzervatorijumu. Kao kompozitor je stupio na scenu 1945. godine, a već 1952. je dospeo u vrh muzičke scene studijom Strukture za dva klavira.
Bio je strog, besprekorno organizovan i matematički tačan, ali je zagovarao i “ostvarivanje prava na lično osećanje”, kombinujući principe discipline i kreativnosti.
Smatrao je da treba neprestano posmatrati svet oko sebe, jer “sve može da postane muzika”.
Bulez je bio šef-dirigent Simfonijskog orkestra Bi-Bi-Si-ja u Londonu (1971-1975) i Njujorške filharmonije (1971-1977). Bio je i osnivač Festivalske akademije u Lucernu 2004.
Gušio ga je konzervativizam francuskog muzičkog sveta, zbog čega se i preselio u Baden-Baden.
Bio je na čelu dvorane Pariske filharmonije, a u njenom modernom zdanju, u čijem je projektovanju i sam učestvovao, obeležen je i njegov 90. rođendan izložbom posvećenom muzici, stavovima i poznanstvima sa brojnim umetnicima koji su uticali na njegovo delo. Takođe, u Parizu je osnovao i vodio eksperimentalni muzički studio IRCAM (Institut de Recherche et Coordination Acoustique/Musique), koji je radio sa najnaprednijom kompjuterskom tehnologijom. Poziciju direktora IRCAM-a napustio je 1991. godine kako bi imao više vremena za dirigovanje.
Ostalo je nezaboravno njegovo izvođenje Vagnerovog Nibelungškog prstena 1976. u Bajrojtu, zajedno sa režiserom Patrisom Šeroom. Između ostalog, 2009. godine je sa Danijelom Barenbojmom dirigovao izvođenjem kompletnih simfonija Gustava Malera u Karnegi holu u Njujorku.
Bulez se bavio i pedagoškim radom - predavao je na akademijama u Bazelu, na Harvardu i u Darmštatu.
Buntovnička priroda dovela ga je 2001. godine i do kraćeg hapšenja u Švajcarskoj zbog sumnje da je povezan sa terorističkim napadom 11. septembra u SAD. Po dolasku u Švajcarsku, gde je trebalo da nastupi na jednom festivalu, policija mu je oduzela pasoš, nakon što je otkrila da je još 60-ih izjavio da bi operske kuće trebalo razneti.
Bulez je dobitnik mnogobrojnih nagrada i priznanja, među kojima su čak 26 nagrade Gremi, švedska muzička nagrada Polar, japanska Premijum Imperiale, francuski Orden umetnosti i književnosti…
(SEEcult.org)
