Preminuo Ljuba Popović
Srpski slikar Ljubomir Ljuba Popović, koji je od 60-ih živeo i radio u Parizu, preminuo je u Beogradu posle duge i teške bolesti u 82. godini. Popović je nedavno, kako je preneo Blic, morao da prekine odmor u Grčkoj zbog lošeg zdravstvenog stanja, a preminuo je u noći između 11. i 12. avgusta u bolnici u Beogradu. Rođen 14. oktobra 1934. godine u Tuzli, Popović je osnovnu školu i gimnaziju završio u Valјevu, a završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1959. godine i specijalni tečaj kod Mila Milunovića 1962.
Srpski slikar Ljubomir Ljuba Popović, koji je od 60-ih živeo i radio u Parizu, preminuo je u Beogradu posle duge i teške bolesti u 82. godini.
Popović je nedavno, kako je preneo Blic, morao da prekine odmor u Grčkoj zbog lošeg zdravstvenog stanja, a preminuo je u noći između 11. i 12. avgusta u bolnici u Beogradu.
Rođen 14. oktobra 1934. godine u Tuzli, Popović je osnovnu školu i gimnaziju završio u Valјevu, a završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1959. godine i specijalni tečaj kod Mila Milunovića 1962.
Od 1963. godine živeo je u Parizu, a 1991. postao je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) van radnog sastava. Bio je bio dobitnik priznanja za doprinos nacionalnoj kulturi.
Bio je jedan od članova umetničke grupe Mediala, u kojoj su bili i Leonid Šejka, Vladimir Veličković, Dado Đurić, Olja Ivanjicki, Miro Glavurtić, Milić od Mačve...
Popović je imao retrospektivnu izložbu krajem 2015. godine u Galeriji RTS-a, povodom 80. rođendana i desetogodišnjice rada tog izlagačkog prostora.
Plavi manastiri, detalj, 1989.
Na toj izložbi bilo je predstavljeno 13 velikih slika iz privatnih kolekcija, nastalih između 1975. i 2008. godine. To je ujedno bila i prva Popovićeva izložba većeg obima u Beogradu.
U tekstu za katalog te izložbe, koji je preuzet iz knjige “Ljuba” (2014), autor Milan Komnenić (1940-2015) naveo je da se Popović u godinama u kojima su druga stremlјenja davala pečat likovnim umetnostima odlučio za osoben vid figuracije - prišao je “nadomak nadrealizmu, ali nikada nije sledio njegovu poetiku; umeo je da ceni iskustva apstraktne umetnosti, ali je ostao po strani od nje; uronio je u mistiku i imaginarno, ali sa oprezom i razboritošću; istrajno je istraživao duh tradicije, osobito postignuća renesansnih, a gdekad i vizantijskih majstora; disciplinovao je maštu;
zasnivajući sliku na ‘unutrašnjoj geometriji’, u prožimanju imaginacije i razuma, uspevao je da održava saglasje i meru, što je njegovom delu dalo klasično obeležje”.
Vremenske grobnice, detalj, 1998/99.
Povodom svojevremenog pisanja pojedinih srpskih medija da spada među najplaćenije domaće slikare, Popović je izjavio da u tom pogledu ima “jedna prilično mutna stvar”.
“Biti na svetskom tržištu i imati cenu, to smo prvi put sa ovih prostora, od kralja Aleksandra pa naovamo, postigli Dado Đurić, Vlada Veličković i ja, kad smo se našli na takozvanoj međunarodnoj koti. Naravno, mi nismo u vrhu gde se nalaze Šagal, Miro, Pikaso i drugi. Mi smo u drugoj ili trećoj ligi. Znači nas trojica imamo cenu, a to znači da kada ja vama na brzinu napravim neki crtež na papiru, vi za to možete da dobijete 300 evra. Odnosno taj crtež na tržištu vredi nešto, to nije velika cifra iako je i to neka vrsta uspeha. Takođe, moja slika ‘Mesečarka’ nalazi se u najvećoj svetskoj kolekciji u Njujorku kod Filipakija i ja sam prvi Srbin koji se našao tamo, kao što je Veličković u nekim velikim kolekcijama, i to znači nešto”, rekao je Popović za Blic 2013. godine, povodom izložbe koju je imao u galeriji “Pariski krug” u Beogradu.
Popović je često kritikovao kulturnu politiku u Srbiji, kao i poteze vlasti dosadašnjih i sadašnjih vlasti, posebno u pogledu procesa evropskih integracija.
“Ne može Brisel da nam kroji spoljnu politiku. Srbija je bila carstvo. U srednjem veku smo bili vrlo moćna imperija. Jaka je bila i predratna Jugoslavija, pa čak, docnije, i Brozova tvorevina. Iz Kraljevine Jugoslavije, iz te moćne zemlje, nije se bežalo. U nju su dolazili Nemci, Rusi, Francuzi, Česi… Ne ide se u EU na način na koji je to pokušavao Boris Tadić, ili kao što to sada pokušavaju ‘Toma Vučić Nikolić’. Razlika između prošle vlasti i ove nije mnogo velika. Prošla vlast je potpuno zanemarivala kulturu. U ministarstvo i muzeje se ulazilo po rodbinskoj i partijskoj liniji. Moj odnos prema vlasti, onoj prošloj, i ovoj sadašnjoj, isključivo je vezan za to koliko doprinose kulturi. Ukoliko nju vlast ignoriše, normalno je da ću i ja da ignorišem tu vlast”, izjavio je Popović 2015. u intervjuu za “Novosti”, u kojem je ocenio da je Rusija danas moćna zemlja i da ima ogromne potencijale, te da bi saradnja Srbije sa njom bila prirodna, jer su Rusi pravoslavan, blizak narod.
(SEEcult.org)
