Preminuo Đorđe Marjanović

Legendarni pevač zabavne muzike Đorđe Marjanović, posebno popularan 60-ih i 70-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije, preminuo je 15. maja u 90. godini u Beogradu.

Marjanović je, prema navodima medija, preminuo od posledica korona virusa, nakon što je bio priključen na respirator.

Rođen u Kučevu 30. oktobra 1931. godine, Marjanović je svojevremeno bio jedna od najvećih jugoslovenskih pevačkih zvezda, zahvaljujući pesmama kao što su Zvižduk u osam, Romana, Moje ludo srce, Nikad nije kasno, Lazarela, Stidljiva serenada, Plavo u plavom...

Đorđe Marjanović, Podmoskovske večeri, screenshot

Povodom smrti Marjanovića, ministarka kulture i informisanja i potpredsednica Vlade Srbije Maja Gojković istakla je u telegramu saučešća da je "sa velikom tugom primila vest o smrti legende naše muzičke scene".

"Pamtićemo ga kao velikog muzičara, koji je uvek plenio pozitivnom energijom, osmehom i vedrinom na sceni. Tokom svoje karijere, duge više od pola veka ostavio je brojne hitove koji će ostati u sećanju generacijama koje su sa njima odrastale. 'Zvižduk u osam', 'Plavo u plavom', 'Stidljiva serenada', su samo neke od bezvremenih pesama po kojima cemo ga večno pamtiti", navela je Maja Gojković, saoštilo je MKI.

Marjanović je završio gimnaziju u Požarevcu, a potom je studirao farmaciju u Beogradu, ali je napustio fakultet i ubrzo počeo da radi kao statista.

Prvi put je nastupio kao pevač na audiciji koju je organizovalo Udruženje džezista Srbije, posle čega je počeo da peva na brojnim gradskim zabavama.

Prvu ploču "Muzika za igru", objavio je 1959. godine za PGP-RTB, a prodata je u 11.000 primeraka.

Pesmama Pesma raznosača mleka i Prodavač novina učestvovao je na Festivalu u Opatiji 1960. godine, i osvojio tri nagrade. 

Drugu LP ploču "Mustafa" objavio je 1962. godine, a potom je počeo da razvija karijeru i u tadašnjem Sovjetskom Savezu, gde je takođe ostvario veliku popularnost i često nastupao pred mnogobrojnom obožavaocima.

Učestvovao je na gotovo svim jugoslovenskim festivalima zabavne muzike, uključujući Beogradsko proleće, Pesma leta, Splitski festival, Zagrebački festival...

Status zvezde dokazao je i brojnim klubovima obožavalaca, đokista, koji su 1961. godine čak održali i demonstracije, nezadovoljni time što nije pobedio na takmičenju za Zlatni mikrofon u Domu sindikata, pa je intervenisala i policija.

Marjanović je doživeo moždani udar u aprilu 1990. godine u Melburnu, gde je bio gost na koncertu Lepe Brene. Pozlilo mu je na samoj sceni, dok je izvodio pesmu "Mene nema ko da žali", a nakon toga je jedno vreme izgubio moć govora. Oporavio se, ali je otežano pričao, ali je uprkos bolesti, priređivao koncerte na insistiranje obožavalaca, pevajući uglavnom na plejbek i sa gostima.

Od publike se oprostio u maju 2004. godine koncertom u Sava centru, ali je 2009. godine nastupio na Beoviziji sa Oskarom i sastavom Bjuti kvins, sa kojima je izveo pesmu Superstar. 

Povodom 75. rođendana Marjanovića, Kulturno-obrazovni program RTS-a napravio je seriju "K'o nekad u osam" od pet epizoda o njegovom životu i karijeri.

(SEEcult.org)