Preminula Olga Jevrić
Istaknuta srpska vajarka i akademik Olga Jevrić preminula je 10. februara u Beogradu u 92. godini, preneo je Studio B.
Olga Jevrić se još 50-ih godina 20. veka otrgla od vladajuće struje umetnosti posleratnog socrealizma, okrenuvši se likovnim elementima u skulpturi, materijalu i apstraktnom izrazu. U početku se bavila figurativnom skulpturom, a potom se jače okrenula problemu forme, prostora, materijala i mase.
Vredan deo opusa poklonila je Kući legata u Beogradu i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), čiji je dopisni član postala 1974. godine, a redovni 1983.
Rođena 29. septembra 1922. u Beogradu, Olga Jevrić diplomirala je 1946. na Muzičkoj akademiji u klasi profesora Ćirila Ličara, a 1948. na Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Sretena Stojanovića kod koga je 1949. završila i postdiplomske studije. Studirala je i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a studijski je boravila u zemljama širom Evrope i 1966. u SAD.
Prvi put je izlagala u Beogradu 1948. na studentskoj izložbi, a samostalno 1957. u Galeriji ULUS. Ta izložba, koja je snažno odjeknula na domaćoj likovnoj sceni, okarakterisala je Olgu Jevrić kao vajarku koja je smelo i radikalno, prva među jugoslovenskim i srpskim skulptorima, prekinula tradiciju interpretiranja stvarnosti, okrenuvši se samom biću skulpture.
Olga Jevrić se 1958. predstavila i u jugoslovenskom paviljonu na 29. Bijenalu u Veneciji, skrenuvši na sebe pažnju međunarodne umetničke javnosti kao jedan od najoriginalnijih protagonista mlade evropske skulpture i jedan od autora koji rečito izražava duh vremena u umetnosti posleratnog razdoblja.
Komplementarna forma, 1956/57, MSUB
U njenu fazu pune umetničke zrelosti spadaju dve stilski izdvojene i vezane celine. Prvu čine memorijalni projekti, a drugu slobodne kompozicije u kojima se u višem smislu ta memorijalna komponenta razvija do stava, doživljaja i viđenja sveta i do definicije stanja u kojem je njena skulptura ostvarena.
Olga Jevrić je 2006. godine poklonila Kući legata u Beogradu 44 svoje skulpture, izvedene u feri-oksidu, gvožđu, cementu, terakoti i patiniranom gipsu. Nakon požara u njenom ateljeu na Starom sajmištu, rekla je da je najnormalnije da pred kraj života razmišlja o sudbini svojih dela, a najlogičnije je bilo da ih ostavi gradu da bi mogla da žive posle nje.
Jezgro tog legata, osim nekoliko ranih portreta i nekoliko radova iz poznijih faza stvaralaštva, čine skulpture sa prve samostalne izložbe Olge Jevrić u Galeriji ULUS 1957.
U Kući legata Olga Jevrić je imala i poslednju veliku samostalnu izložbu "Materija duha" 2012. godine, kojom je obeleženo 55 godina od njene prve samostalne izložbe, a obuhvatila je radove nastale u rasponu od početka 50-ih do kraja 90-ih.
Legat Olge Jevrić nalazi se i u SANU, a čini ga 147 skulptura malog i srednjeg formata. Deo tog legata, primljenog na osnovu Ugovora o poklonu iz 2007. godine, čine takođe skulpture sa njene prve samostalne izložbe, a stalna postavka obuhvata skulpture malog i srednjeg formata nastale od 1956. do 1998. Neizložene skulpture čuvaju se u depou.
Pored izložbene aktivnosti, u Legatu Olge Jevrić obavlja se i naučnoistraživačka delatnost koja se odnosi na autorkin rad i stvaralaštvo, kao i na period u kojem je živela i stvarala. Dokumentacija o delu, objavljena građa, digitalna građa, fotografije, katalozi, hemeroteka i naučni prilozi koji su rezultat naučnoistraživačkog rada na raspolaganju su istraživačima i zainteresovanoj publici.
Olga Jevrić autorka je i niza javnih spomenika u Beogradu (Nikola Grujić, Dušan Popović, Boris Kidrič), Ivanjici (Milenko Kušić), Erdeviku (Otpor), Pančevu (Narodni heroj), Užicu (Dušan Popović, Lune Milovanović), parku Bukovičke banje u Aranđelovcu (Rađanje ruže)…
Olga Jevrić dobitnica je niza priznanja i nagrada, među kojima su Sedmojulska nagrada 1978, nagrada Jesenje izložbe ULUS-a 1990, Vukova nagrada 2001. za izložbu u SANU, nagrada Grada Beograda za 2012, nagrada “Sava Šumanović”, koju je dobila sa profesorom Jerkom Denegrijem 2013. godine… Bila je i dobitnica posebnog priznanja za doprinos nacionalnoj kulturi.
(SEEcult.org)
