Predanost popularizaciji nauke
Svečana akademija posvećena Stanku M. Stojiljkoviću, novinaru, uredniku i publicisti, koji malo duže od 35 godina opisuje naučna zbivanja u Srbiji i svetu, održana je 14. novembra u Svečanoj sali Rektorata Beogradskog univerziteta, a slavljenika je, uz istaknute zvanice naučnog, kulturnog i političkog života Srbije, pozdravio preko video veze i prof. dr Vlatko Vedral, sa Univerziteta Oksford, jedan od najboljih kvantnih fizičara u sveta, s kojim je Stojiljković 2011. napravio zapežni razgovor za “Politiku”.
Pod sloganom “35 plus godina s naučnicima”, skupom povodom jubileja Stojiljkovića predsedavao je prof. dr Miodrag Popović, prorektor BU.
Predsednik Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS) prof. dr Branko Kovačević, bivši rektor BU, podsetio je u pozdravnoj poruci Stojiljkoviću na revolucionarni naučni uzlet 60-ih i letnje škole robotike u Dubrovniku, ocenjujući da mladi danas neće da studiraju prirodno-tehničke nauke kako zbog težine njihovog izučavanja, tako i zbog problema zapošljavanja.
U pročitanom pismu akademika Nikole Hajdina, predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), istaknuto je da su zapise Stojiljkovića u listu “Politika” mnogi čitali sa velikim uvažavanjem, bilo da su kritički pozitivni ili negativni.
Nadahnuto i obimno umetničko, filosofsko i prijateljsko viđenje Stojiljkovića dao je i prof. dr Dragan Radenović, vajar i jedini član Ruske akademije umetnosti iz Srbije, koji je nazvao Stojiljkovića istinskim gigantom današnjeg novinarstva.
Radenović je istakao i da je Stojiljković kao urednik naučne rubrike u “Politici”, ramenom podupro imperiju svih “Politikinih” izdanja i još uvek stoji ispod te građevine, a kažu otišao je u mirovinu. Greše, jer ne znaju da se na prošlom skupu povodom predstavljanja njegove knjige “Mozak na čipu” rodila ideja o školi naučnog novinarstva, koju bi trebalo da organizuje i vodi Stojiljković, dodao je Radenović, koji je otkrio svoju bronzanu bistu Stojiljkovića, prvog novinara na ovim prostorima kome je za života izvajana i iskazana takva počast.
Prof. dr Božidar Radenković, vrhunski znalac informatičkih tehnologija i jedan od najzaslužnijih za uvođenje interneta u Srbiju, predstavio je trominutnim filmom novinarsko-publicistički rad Stojiljkovića, dobitnika
niza priznanja, među kojima je i Zlatna značka KPZ Srbije za 2013.
Prof. dr Časlav Ocić, dopisni član SANU, nazvao je Stojiljkovića u pogovoru njegove najnovije knjige “Alhemija nauke” (susreti i razgovori s nobelovcima i vodećim stranim i domaćim naučnicima) prvim srpskim paradoksologom. Ocić je zaključio da to Stojiljkovićevo delo čeka nagradu za najbolju knjigu iz oblasti popularizacije nauke, a ako se to priznanje kojim slučajem još ne dodeljuje, izrazio je uverenje da će ga Ministarstvo prosvete i nauke (i tehnološkog razvoja) u bliskoj budućnosti ustanoviti.
Doskorašnji državni sekretar, nekadašnji ministar i zamenik ministra za nauku, prof. dr Radivoje Mitrović, govorio je zbog čega je važna knjiga Stojiljkovića “Srbija do Šangaja”, ukazujući da neki novinari pišu o događajima koji su se desili, dok drugi iniciraju nova događanja.
Nedavno je u prepunoj sali Kolarčeve zadužbine prof. dr Vladimir Glišin, molekularni biolog i genetičar, svrstao Stojiljkovića u još jednu dimenziju stvarnosti, a njegov kraći esej o tome pročitala je novinarka Zorica Panić.
Stojiljković priznaje da i dalje uči i od starijih i od mlađih poslenika javne reči u nauci i visokom obrazovanju. Odlučio je da u znak uvažavanja daruje šestoro kolega bronzanom medaljom koju je osmislio i uradio prof. dr Dragan Radenović.
Stojiljkovićev portret i medalje izlila je Umetnička livnica “Stanišić”, a dobitnici su Borislava Nikolić, Raša Popov, prof. dr Vladimir Ajdačić, Petar Živadinović, Vladimir Jelenković i Vojislav Laletin. U njihovo ime zahvalio je direktor Muzeja Nikole Tesle i dugogodišnji glavni urednik Naučnog programa RTS-a Vladimir Jelenković.
Stojiljković je, zahvaljujući učesnicima svečane akademije, podsetio na reči Petra Petrovića Njegoša iz “Gorskog vijenca”: “Čašu meda još niko ne popi, dok je čašim žuči ne zag(o)rči”.
“Ko zna koliko sam ih pomešanih ispio? Nećete mi verovati, u duši jedino osećam ukus slasti. Kada bih se ponovo rodio, još jednom bih zalutao u novinarske vode i družio se s naučnicima. Ali zakoni fizike su neumoljivi, čak i u mom slučaju”, naveo je Stojiljković.
Prof. dr Milan Raspopović, višedecenijski direktor Matematičke gimanzije u Beogradu i univerzitetski profesor, predložio je u završnici svečanosti da se Stojiljkoviću dodeli počasni doktorat Univerziteta u Beogradu za sve što je učinio na promociji srpske nauke i naučnika u zemlji i rasejanju, što je gromkim pljeskom prihvaćeno.
Stanko M. Stojiljković (solo Ostrovica, Vladičin Han, 1948), diplomirao je žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka i po završetku jednogodišnjeg studija s najvišom ocenom odbranio specijalistički rad “Mediji i elektronsko poslovanje” na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. Objavio je i knjige “Kung fu – kineski karate” (s Branimirom Šegvićem) i “Mozak na čipu – hoće li mašine iskoreniti ljude”, pisao u “Politici”, “Ekspres Politici”, magazinu “Politikin svet”, časopisu “Svet kompjutera”, bio glavni urednik časopisa “Galaksija” i “Novog Ekspresa”, te osmislio i uređivao mesečni dodatak “NIT” (nauka/informatika/tehnologija), koji je posle godinu dana prestao da izlazi zbog mera štednje u kompaniji “Politika”.
Dimitrije Stefanović
