(Pra)Faust sve aktuelniji kako se svet ubrzava
Predstava "(Pra)Faust", prema Geteovom prvobitnom tekstu čuvene drame, biće premijerno izvedena 25. juna u Beogradskom dramskom pozorištu, u režiji Borisa Liješevića, koji kaže da je taj komad ne samo aktuelan, nego će vremenom postajati sve aktuelniji - kako se svet razvija i ubrzava sve više će se prepoznavati u tome što je Gete pisao.
“Imamo čoveka, a to znači i čovečanstvo koje stalno hoće još, stalno je nezadovoljno, hoće van granica onoga što mu je dato. Kad ne može da izađe van tih granica, onda se ljuti, pribegava alternativnim putevima. Kod Fausta je to magija da bi otkrio ‘šta je to u srži što na okupu vasionu drži’. To je taj svet koji stalno ide napred, sve brže i brže, hoće sve da razloži, u sve da pronikne. Svaka tajna se mora razotkriti, sve se mora prigrabiti za sebe. A na kraju tog puta nastupa neko ništavilo. Taj čovek se osvrne i vidi da je stigao nigde, shvati: ‘Znam samo ono što sam znao i pre’. Onda nastupa kriza, osećanje kao da je život promašen, kao da je uludo proveo sve te godine obrazovanja, traganja. Svega ima, sve je probao, sve saznao, a jedina stvar koju nije iskusio je ljubav”, rekao je Liješević 22. juna na konferenciji za novinare.
Prema njegovom mišljenju, to je “nešto što je karakteristično i za čoveka i za čovečanstvo i za svet danas, za život koji nas gura napred – ’ajde moraš, od malih nogu, ajde sad francuski, ajde engleski, nemački, ajde ples... Svega ima, samo ono pored čega prođemo, a ne prepoznamo - to je ljubav”, dodao je Liješević povodom “Pra(Fausta)”, u kojem igraju: Svetozar Cvetković, Ozren Grabarić, Ivan Tomić, Daniel Sič, Ivan Zarić, Mirjana Karanović, Iva Ilinčić i Stanislava Staša Nikolić.
Liješević se osvrnuo i na večnu borbu dobra i zla.
“Kada čovek dođe do ništavila, kada se suoči sa sobom i kada mu se učini da nema ništa - postaje teren za đavola. Onda mu đavo kuca na vrata i kaže: ‘Ajde da ti ja nešto pokažem’. Faust kaže: ‘Ne bojim se đavola niti pakla’. To je čovek koji se ne boji zla, ali iskustvo nas uči da se zla treba bojati. On ulazi u borbu sa đavolom. To baš i nje prodaja duše đavolu, nije ni pakt, to je opklada. Ali ulazak u opkladu ili bilo kakav dijalog sa đavolom obično ne završava dobro, jer đavo ima đavolsku inteligenciju. Đavo je produkt ovog sveta. Na početku izgleda kao da ga se ne treba bojati, kao da je mali, a na kraju je on neko ko je uticao na neku tragediju”, rekao je Liješević, dodajući da iz te čovekove opklade - rvanja sa đavolom, obično stradaju neki drugi ljudi, oni do kojih nam je stalo, ljudi koji nisu ušli u to. “Svojim delovanjem taj čovek ne šteti toliko sebi koliko uništava život svojih bližnjih ili onih koje voli”, naveo je Liješević, ističući da mu je Geteov komad bio veoma inspiritivan i da se nada da će doći vreme i za drugi deo – za “Fausta”.
Nadovezujući se na njegovu priču, Mirjana Karanović konstatovala je da u toj borbi zapravo više stradaju ljudi koji takvog čoveka vole.
“Zbog tvojih odluka više stradaju ljudi koji te vole, a ne oni koje ti voliš. Jer ti hoćeš još, još, a drugima, koji te vole - ti si dovoljan. Margareti je Faust to što ona želi”, navela je Mirjana Karanović. Iz te ujdurme Mefista i Fausta, kako je dodao Liješević, ostala su četiri groba i prazna kuća.
Zato se prvi deo i zove “Gretina tragedija”, a drugi je “Faustova tragedija”.
“Ovaj tekst je riznica mudrosti. Veoma sam zadovoljan što smo se uhvatili tog komada, što je uprava BDP-a tražila da se naša ideja realizuje ovde i sada. Pravo je vreme za taj komad o ubrzanju. Postoji kovanica ‘velociferski’ (od reči brzina i Lucifer) profesora Manfreda Ostena, na čiju me je knjigu uputio Ivan Medenica. Ubrzanje vodi u propast i tragedije. Naše generacije svedoče ovom nenormalnom ubrzavanju života do kojeg dovode razvoj tehnologije, virtuelne stvarnosti, tako brzi prenosi podataka... U predstavi se radnja dešava u vreme kada je tekst napisan, ali sa asocijacijama na ovo vreme. Radili smo tekst iz prošlosti sa iskustvom današnjeg vremena”, dodao je Liješević, navodeći da je “priča sa ‘(Pra)Faustom’ počela pre desetak godina”. Rekao je tada Svetozaru Cvetkoviću da bi voleo da jednog dana rade taj komad. Jug Radivojević je čuo za ideju i insistirao da to bude sada, kazao je Liješević, kome je dramaturg Fedor Šili otkrio “Pra(Fausta)”. Breht je za taj komad, kako je podsetio, rekao da je bolji od “Fausta”, dok su Peter Štajn i drugi smatrali da nema umetničku vrednost.
“Plašio sam se ovog rada, a imao sam i tešku sezonu, ali ljubav prema tom materijalu i ovi divni glumci su mi davali snagu”, rekao je Liješević, ističući i da je uzbuđen što se stiglo do premijere, najavljivane još od pretprošle godine.
“Zahvalan sam što sam ponovo u BDP-u, gde sam imao mnoge lepe trenutke”, dodao je Liješević, koji je režirao u BDP-u i “Čitača” Bernharda Šlinka.
Fedor Šili pojasnio je da je reč o prvobitnoj Geteovoj verziji “Fausta” koju je pisao kada je imao 20 godina. “To je zapravo fragment, pa smo dodali i neke delove ‘Fausta’ da bismo ispričali celinu. Ali zadržali smo suštinu i duh ‘(Pra)Fausta’, koji je jedna malo romantičarska drama”, dodao je.
Svetozar Cvetković , koji igra Fausta, kazao je da je nekoliko puta tokom procesa bio pred izazovom koji ga je stavljao na ivicu ponora.
“Razmišljao sam da ne bi trebalo ovo da radim. Kada je čuo šta ću da igram, Voja Brajović mi je rekao: ‘Da li si ti normalan? Ja sam to pokušao pre 20 godina u Narodnom pozorištu i izašao iz podele’”, rekao je Cvetković povodom “Fausta” koji je režirala svojevremeno Mira Erceg, a u kojem je naslovnu ulogu igrao Tihomir Stanić, a Mefista Predrag Ejdus.
“Drugom prilikom sam pitao mog idola Radeta Šerbedžiju zašto nikada nije radio Getea. Odgovorio je: ‘Nisam ja dovoljno dobar glumac za Getea’. Ali, zahvaljujući Borisu i svima u glumačkom ansamblu, shvatio sam da nešto možemo da napravimo, što je odraz onoga što je naš današnji Faust. Hvala BDP-u što je čekalo dve godine da se okupimo. Mislim da ovo ima smisla”, dodao je Cvetković.
Ozren Grabarić, koji igra Mefista, izneo je pozitivne utiske o radu.
“Boris mi je rekao da se Mefistova demonska narav ostvaruje s pozitivnom energijom i pokretač je važnih procesa u komadu. Divno mi je bilo sa ovom ekipom. U BDP-u se svaki put osećam kao da sam doma. Atmosfera je zaista prijatna”, dodao je Grabarić.
Prema njegovim rečima, Mefisto koga igra nije jedno konstantno lice, nego je metamorf, lice koje se menja. Jer, zlo dolazi u različitim oblicima, često ga je teško prepoznati. “To je jedna od ideja predstave. Veliki je užitak ovo igrati”, dodao je.
Iva Ilinčić (Margareta) kazala je da njen lik strada, ali da ona u procesu rada nije stradala.
“Na početku me je bilo strah. Gete mi je na fakultetu bio dosadan, ali ovde je sve tako lagano došlo na svoje. Priča je razumljiva i zanimljiva. Setila sam se šta je to klasika i šta je stih. Retko se to danas radi. Srećna sam što sam deo takve predstave”, istakla je Iva Ilinčić.
I Mirjana Karanović (Marta) izrazila je zadovoljstvo radom na “(Pra)Faustu”.
“Tako smo dobro sarađivali u ‘Čitaču’ da bih ja kod Borisa igrala bilo koju, i malu ulogu. Znala sam da s njim ne može da bude dosadno i da nije reditelj-tiranin. Pažljiv je prema glumcima, uvek vam doda neko rešenje, a otvoren je i za vaš predlog. Volim takve reditelje. Pored njih osećam da sam zaista nešto i kreirala. Volim da igram sa Cveletom, a i da upoznajem nove glumce. Glumačka porodica mi se proširila”, rekla je ona, dodajući da joj je “legla uloga” Marte.
“Marta je komšinica. Drugačija je od Margarete koja ima tragičnu sudbinu. Marta se dočeka na noge šta god da joj se desi. Jaka je da sve to preživi”, dodala je Mirjana Karanović.
Komad je preveo Branimir Živojinović, scenograf je Aleksandar Denić, kostimografkinja Marina Sremac, kompozitor Stefan Ćirić, za koreografiju i scenski pokret bila je zadužena Sonja Vukićević, a za scenski govor dr Ljiljana Mrkić Popović.
Pretpremijera je 24. juna na Velikoj sceni BDP-a.
(SEEcult.org)
