Praćenjem i reagovanjem protiv diskriminacije
Borba protiv diskriminacije žena i pripadnika LGBTQIA populacije traži vreme, stalno praćenje i reagovanje, ocenjeno je u onlajn diskusiji Hartefakt fonda koju su 15. maja vodili dramaturškinja Biljana Srbljanović i holandski ambasador u Srbiji Žil Bešor Pluh (Gilles Beschoor Plug), izrazivši nadu da će situacija u kojoj su se svi našli poslednjih meseci povodom pandemije korona virusa uticati i na širu svest o tome kako je biti izolovan iz društva, odnosno diskriminisan iz bilo kog razloga.
Temi diskriminatornog jezika medija i njegovom uticaju na porast nasilja prema ženama i pripadnicima LGBTQIA, kao i potencijalnim rešenjima tog globalnog problema, posvećen je i projekat Public! Hartefakta, u okviru kojeg je preko Zoom platforme organizovana diskusija, koju je moderirala novinarka Dina Simić. Projekat će uskoro rezultirati i publikacijom zasnovanom na 45-dnevnom monitoringu medija u Srbiji, objavljenom na engleskom i srpskom.
Sagovornici su se osvrnuli na ulogu medija u edukaciji mladih, posebno podložnih diskriminatornim stavovima, bilo zbog nedostatka informacija, bilo zbog nerazumevanja osećanja drugih i važnosti prihvatanja različitosti uopšte.
Prema rečima ambasadora Pluha, ni Holandija nije još završila sa borbom protiv diskriminacije, iako je zbog dugogodišnje borbe za jednaka prava svih u velikoj prednosti u odnosu na Srbiju. U tom smislu je istakao značaj postojanja nezavisnih institucija koje se bave monitoringom stanja, ali i naveo primer nedavnog holandskog nacionalnog izveštaja koji pokazuje da “ima dosta toga još uraditi”, posebno u odnosu prema ženama.
“Izveštaj pokazuje i da se 25% Holanđana oseća diskriminisano u bilo kom pogledu”, rekao je Pluh, koji smatra da je za unapređenje situacije posebno važna i uloga škola, zbog čega mu je drago što su i one uključene u projekat Public!, realizovan uz podršku holandske ambasade.
Biljana Srbljanović ocenila je da je normalizovanje seksizma, mizoginije i homofobije zajedničko svim društvima, ali je posebno opasno ako se to shvata kao deo mentaliteta i prirode, kao što je neretko slučaj na ovim prostorima.
Kao posebno neprihvatljivo, navela je tolerisanje bilo kakvog nasilja prema ženama ili pripadnicima LGBTQIA populacije, a kao negativan primer navela je medijske napise o ubistvu direktorke osnovne škole u Erdeviku u kojima se naglašava da je ubijen i njen ljubavnik, te se na taj način posredno opravdava ubica. Najpozitivniji ženskih karakter u medijima, kako je primetila, jeste majka, a ona je pritom najčešće prikazana kao osoba koja pati.
Prema rečima Biljane Srbljanović, profesorke na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, i njeni studenti imaju problem sa stereotipima, pa im je tako lakše da prihvate muški homoseksualizam, nego ženski.
Osim medija, kako je istaknuto u diskusiji, posebnu odgovornost u borbi protiv diskriminacije imaju i javne ličnosti, uključujući političare, ali ne treba preterivati ni sa političkom korektnošću, jer može da bude veštačka odbrana i paravan za diskriminaciju.
U okviru projekta Public! izvedene su dve predstave koje se bave LGBTQIA tematikom - Gypsy Queen i The Baby Monitor tokom prvog Beograd prajd pozorišnog festivala. Takođe, održane su i dve javne debate o diskriminatornom jeziku u medijima, uz učešće relevantnih ličnosti iz oblasti medija i kulture, a na poslednjoj, organizovanoj neposredno pre proglašenja vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa, učesnice su se složile da je najveći problem u nedostatku političke volje za primenu pravnog okvira za sprečavanje sve većeg uticaja diskriminatornog jezika medija na porast netrpeljivosti prema ženama i njihovoj marginalizaciji u društvu.
U okviru projekta Public!, organizovan je i edukativni program za mlade – pet radionica objedinjenih nazivom “Stvarno tako mislis?”, tokom kojih su učesnici istraživali jezik medija, prepoznavanje ustaljenih diskriminatornih obrazaca i razgovarali o važnim temama koje se tiču verbalnog nasilja nad ženama i nad pripadnicima/ama LGBTQIA populacije.
(SEEcult.org)
