• Search form

09.06.2012 | 10:05

Pozorišna previranja

Pozorišna previranja

Atelje 212 već danima izaziva pažnju javnosti - najpre povodom nedavne premijere provokativne predstave “Zoran Đinđić” Olivera Frljića, potom povodom oštre kritike Sterijinog pozorja, koju je uputio upravnik Kokan Mladenović, a onda i zbog složenih međuljudskih odnosa koji su izbili na videlo u javnim pismima kolektiva Ateljea 212 - većine glumaca koji traže Mladenovićevu smenu i većine ostalih zaposlenih koji tvrde ne žele da zauzmu bilo koju stranu, ali ukazuju na rezultate postignete u protekle tri godine na čelu s Mladenovićem.

Mladenović je dosad odbijao da komentariše prozivke, a obraćanje javnosti najavio je za 12. jun.

Stručna javnost uglavom ocenjuje da je situacija u Ateljeu 212 zapravo odraz teškog stanja većine pozorišta u Beogradu i Srbiji, ali i kulture uopšte.

Deo ansambla Ateljea 212, čiji je zahtev za smenu Mladenovića podržao 4. juna  većinom glasova (3:2) Upravni odbor tog teatra, optužio je upravnika za samovolju, nadmenost, neukus, samoreklamerstvo, dilentatizam, prezir glumaca, sejanje zlog semena u ansamblu, “zajedno sa svim trikovima za pravljenje uspeha, uspešnih, kao i neuspešnih predstava”.

“Počeo je pretnjama, završio je prezirom. Sigurni da nije postavljen da bude upravnik zgradi bez glumaca, obaveštavamo nadležne da ćemo odluke koje očekujemo u najskorijem roku, igrati predstave koje su na redovnom repertoaru ispuniti sve obaveze koje su do danas ugovorene, kao i da svaku drugu saradnju s njim odbijamo”, naveli su potpisnici peticije za smenu Mladenovića, koja je prosleđena Skupštini grada Beograda, kao osnivaču Ateljea 212.

Peticiju je potpisalo 25 glumaca (od 33 člana glumačkog ansambla): Aleksandra Janković, Anica Dobra, Anita Mančić, Bojan Žirović, Branimir Brstina, Branislav Zeremski, Branka Šelić, Dara Džokić, Dragana Đukić, Dubravka Mijatović, Erol Kadić, Gordan Kičić, Gorica Popović, Isidora Minić, Katarina Žutić, Milan Caci Mihajlović, Milica Mihajlović, Nebojša ilić, Nenad Ćirić, Nenad Jezdić, Radmila Tomović, Tihomir Stanić, Vladislav Mihajlović, Sofija Juričan i Marinko Madžgalj.

Nezadovoljni glumci naveli su i da su peticiju napisali pre premijere predstave "Zoran Đinđić" i Mladenovićevih izjava o Sterijinom pozorju, koje su izazvale kontroverzne reakcije.

Glumica Gorica Popović, koja je među potpisnicima peticije, izjavila je “Politici” da zahtev za smenu Mladenovića nije vezan ni za jednu konkretnu premijeru, niti za bilo koju predstavu, već je to jednostavno mučna situacija koja je u izvesnom trenutku morala da eskalira.

Prema njenim rečima, problem je u lošoj komunikaciji glumačkog ansambla i Mladenovića sa kojim su glumci, kako je navela, više puta razgovarali i pokušavali da nađu zajednički jezik.

“Bilo je i uspešnih stvari u njegovom radu. Međutim, neophodni spoj između glumaca Ateljea 212 i Kokana Mladenovića ne uspeva. Ne funkcioniše kako treba”, rekla je Gorica Popović.

Glumica Dara Džokić izjavila je “Politici” da nezadovoljstvo saradnjom sa Mladenovićem ne traje kratko, već je to period od tri godine koliko je on na čelu Ateljea 212.

Tihomir Stanić smatra da Mladenović jednostavno nije najpogodnija ličnost za upravnika, jer je, “bahat i netolerantan”.

“Uzeo sam neplaćeno odsustvo i ne želim da se vraćam u Atelje 212 dok je on na njegovom čelu, i pored toga što je ovo pozorište moj umetnički san”, rekao je Stanić.

Povodom zahteva za smenu Mladenovića i odluke UO da podrži taj zahtev, gradskim vlastima i upravi Ateljea 212 potom je stiglo “pismo većine zaposlenih” koji su pobrojali rezultate rada tog pozorišta u protekle tri godine, ističući da je njihova ljudska i profesionalna obaveza da odreaguju, ali da nemaju nameru ni ambiciju da svoj stav opredeljuju za ili protiv Mladenovića.

“Smatramo da je prioritetno pitanje u nastaloj situaciji da se napravi jasno razgraničenje između, s jedne strane, mišljenja dela ansambla i, s druge strane, argumentovanog ukazivanja na rezultate rada i poslovanja Kuće. Smatramo da bi ćutanjem samo prihvatili i potvrdili regularnost i preovladavanje principa ličnog u proceni nečijeg rada, danas rada Kokana Mladenovića, sutra nekog drugog”, poručilo je 48 zaposlenih, među kojima su i tri glumca (Branislav Trifunović, Svetislav Goncić i Ivan Jevtović).

Potpisnici tog pisma istakli su da se rezultati rada direktora ne mogu ocenjivati kroz (ili samo kroz) komunikaciju sa glumačkim ansamblom, jer “pozorište ne čine glumci i zgrada, kako se sugeriše u pismu dela glumačkog ansambla”, već i svi drugi zaposleni sa ciljem da zajednički obavljaju, razvijaju i promovišu osnovnu delatnost. “Postojanje međusobnih konflikata nije unapred destruktivno, konflikti postaju destruktivni načinom rešavanja, pa je zato nedopustivo da se objektivno merljivi uspesi Pozorišta potpuno zanemaruju pod izgovorom obostranog prezira. Prezir je lična emocija kojoj nema mesta u visoko profesionalnom odnosu prema poslu. Bilo kom poslu! Uostalom, svi potpisnici zahteva za smenu direktora su u protekle tri godine itekako, hteli to danas da priznaju ili ne, zajednički sa svima nama, učestvovali i velikim delom doprineli ostvarivanju rezultata rada. Kako je moguće da prezir jedne i/ili druge strane, nije sprečio”, poručeno je u pismu, u kojem se, između ostalog, ističe da je Atelje 212 za tri godine izvelo 1.590 predstava, od čega na festivalima i gostovanjima u zemlji i instranstvu čak 185,da su autori i glumci dobili čak 77 nagrada, te da se broj publike rapidno povećava u vreme kada se sve manje kućnog budžeta odvaja za kulturne potrebe.

Istaknuto je, između ostalog, i da značajno rastu prihodi sa blagajne, što je gotovo nemoguće u današnje vreme (32.378.995 dinara - 39.338.138 - 36.864.214), te da je u vreme velike ekonomske krize dostignuta magična cifra od čak 40 odsto sopstvenog prihoda u ukupnom godišnjem prihodu.

Navodeći i da se “ono što se u pismu dela ansambla naziva ‘jeftinim trikovima’, u modernom svetu zove marketing”, potpisnici pisma su ocenili i da deo glumačkog ansambla “potvrđuje svoj status koristeći metode i mehanizme sistema koji je otišao u prošlost”, te da je zato i neobično da UO, u kojem neki od članova već tri godine podržavaju poslovnu politiku Ateljea 212, sada potpuno neprincipijelno i neargumentovano traži promenu i smenu postojećeg direktora.

Potpisnici pisma naglasili su pritom da im nije namera da stvaraju još dublji razdor u Ateljeu 212, već da se “u buduće poštuju rad i rezultati rada, a da se više nikada lični razlozi ne uključuju u rešavanje konflikata koji će za posledicu imati potrebu da se bilo ko izjašnjava ZA ili PROTIV”.

Prema rečima Ivana Jevtovića, koji je glasao protiv peticije za smenu upravnika, razlozi koje je je čuo protiv Mladenovića nedovoljno su argumentovani, usko lično interesni i “ne slažu se sa onim što je u ovom trenutku lična karta Ateljea 212, a to je da je ta pozorišna kuća trenutno najproduktivnija u regionu, sa najvećim brojem osvojenih nagrada i sa predstavama koje se igraju na kartu više”.

Jevtović je rekao “Politici” da će se truditi da bude konstruktivan i solidaran sa svim problemima, ali i za njihovo rešavanje na pravi način.

Svetislav Goncić je izjavio da ga sve podseća na “Balkanskog špijuna”, jer misli da je to “nastavak zastarele samoupravne prakse”.

“Taj sukob sa upravnikom Mladenovićem i poslednja dešavanja na Sterijinom pozorju, e to je to. Jedan ogroman, kompleksan zastareo sistem koji je nemoguće promeniti. To je praksa potvrde sopstvene vrednosti preko omalovažavanja drugih. To je stari poznati sistem pozicioniranja gde realno rezultat rada nije primaran cilj. Svi pričaju da novac nije merilo vrednosti u umetnosti, ali u kulturi se uzimaju veliki honorari i to još u državnim pozorištima gde ljudi rade za nekakav socijalni okvir”, rekao je Goncić, koji takođe nije podržao zahtev za smenu Mladenovića.

Članica Gradskog veća zadužena za kulturu Vesna Marijanović izjavila je da je nekoliko puta pokušavala da bude medijator i pomogne uspostavljanje dijaloga Mladenovića sa nezadovoljnim glumcima, ali da, na žalost, nije uspela da ih sve zajedno navede da prevaziđu probleme.

Sada je njihovo neslaganje ima zvaničan okvir i o tome će se izjasniti novoformirana Skupština grada Beograda, verovatno na prvoj sednici posle konstitutivne, rekla je Vesna Marjanović, navodeći da će se konsultovati i s gradonačelnikom Draganom Đilasom i ljudima iz Sekretarijata za kulturu.

Povodom situacije u Ateljeu 212 izjasnili su se posredstvom medija i pojedini pozorišni radnici van te kuće, pa je tako dramski pisac Željko Hubač ocenio da će, kako god se sukob bude razrešio - svi akteri biti žrtve, reditelj Dejan Mijač se zauzeo za promenu načina izbora upravnika pozorišnih kuća, a dramaturškinja i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević izjavila je da je problem kako uopšte funkcionišu pozorišta, što političku kastu ne zanima, jer je ne zanima kultura.

Prema rečima Hubača, Mladenović je uspostavi dobru komunikaciju s medijima i publikom, ali nije uspeo da napravi dobru atmosferu u ansamblu, pa u tako zaoštrenoj situaciji pozorišna javnost treba da zahteva od aktera sukoba da uspostave komunikaciju, da se u tom dijalogu služe jezikom argumenata, te da ispolje trezvenost i pragmatičnost, a sve u cilju opstanka Ateljea (i ne samo Ateljea), jer je pitanje koliko će gradska uprava imati senzitivnosti za probleme te vrste.

“Dolazimo u apsurdnu situaciju da će, kako god se sukob razrešio, svi akteri biti žrtve, a da će naše već ritualno prelamanje preko kolena polomiti i ono malo kičme što je u našem teatru preostalo”, rekao je Hubač “Blicu”.

Mijač je ocenio da zakonski okvir biranja upravnika gradskih pozorišta mora da se promeni, jer se godinama ignoriše loša komunikacija u produkcijama pozorišnih predstava.

“Za situaciju u Ateljeu 212 odgovorna je Skupština grada. Godinama se zalažem da se promeni način izbora upravnika”, rekao je Mijač, dodajući da je, kad glumci nemaju komunikaciju s upravnikom, pod znakom pitanja onda i kvalitet i okolnosti u kojima nastaju predstave.

Borka Pavićević je ocenila da je reč o posledici stanja u kojem političku kastu ne zanima kultura, ali ni zaposleni u teatrima ne žele da ugroze svoje socijalni status, koji ne zavisi od kvaliteta i kvantiteta njihovog rada.

“Kada u nekom pozorištu većina ljudi nema jasnu predstavu zašto se tu nalazi, onda jedino socijalni benefiti kupuju mir”, rekla je ona “Blicu”.

Prema rečima Borke Pavićević, kako je evidentno da para za kulturu neće biti, onda će institucije kulture morati da nalaze način da bez pomoći države produciraju svoje programe, a opstaće samo oni koji će sjajne ideje umeti da pretvore u umetničko stvaranje koje komunicira sa publikom.

“Predstava ‘Zoran Đinđić’ je mnogo problematizovana u javnosti jer je razdrmala uravnilovku u kojoj se nalaze beogradska pozorišta. Analizirala je političke koncepte koji su nas mnogo koštali i odmah je izbila u prvi plan”, rekla je Borka Pavićević.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r