Pozlaćivanje papira

NIN-ova nagrada za najbolji roman 2012. godine, vredna milion dinara, svečano je uručena 21. januara u Skupštini grada Beograda Aleksandru Gatalici za roman “Veliki rat”, u izdanju kuće “Mono i Manjana” (Vulkan).

Gatalica je ocenio da je NIN-ova nagrada jedina koja predstavlja ulaznicu za “hol slavnih srpskih pisaca”', a samo od pisca zavisi da li će je i pozlatiti po ulasku u “hol slavnih”, u kojem zatiče Ivu Andrića, Borislava Pekića, Danila Kiša...

NIN-ova nagrada imala je, prema rečima Gatalice, i uspone i padove, i pogotke i promašaje.

A pogodak je uspešno završen pokušaj da se “papirna ulaznica pozlati”.

“To možete da učinite jedino ako čitavim svojim delom - knjigama koje ste napisali pre NIN-ove nagrade i onima koje ćete napisati posle, stekli pravo da se u ‘holu slavnih srpskih pisaca’ zadržite” naveo je Gatalica, koji je roman “Veliki rat” opisao kao najkomplikovaniji i najteži do sada.

Prema njegovim rečima, želeo je da napiše roman “o smrti jedne divne epohe”, belle epoque, u kojoj je došlo do zaokruženja građanskog duha, prava i sloboda, ali se razbila u jednom danu u najstrašniji sukob koji je svet do tada video.

Prema njegovim rečima, Prvi svetski rat mu je bio izazov i pokretačka snaga koja ga je naterala da napiše nagrađeni roman.

Gatalici je plaketu uručio glavni i odgovorni glavni urednik NIN-a Nebojša Spaić, a novčani deo nagrade, u vrednosti od milion dinara, direktor kompanije Danube Foods Group Slobodan Petrović.

Gatalica će 24. januara gostovati u Narodnoj biblioteci u Kikindi, 26. januara u beogradskoj knjižari "Vulkan" u tržnom centru “Ušće”, a 28. januara u Kulturnom centru Novog Sada. Turneja povodom “Velikog rata” obuhvata i gostovanja u Sremskoj Mitrovici, Zemunu, Lazarevcu, a 12. februara i u Herceg Novom, u okviru Dana mimoze. Potom će gostovati i u Pirotu, Užicu, Nišu, Čačku, Subotici, Velikoj Plani, Kuršumliji, Ljuboviji, Kruševcu...

Gatalici je dodeljena NIN-ova nagrada većinom glasova članova žirija, kojim je predsedavao Vasa Pavković, a činili su ga i Ljiljana Šop, Mileta Aćimović Ivkov, Vladislava Gordić Petković i Mića Vujičić.

Glas manje dobio je roman “Posmrtna maska” Lasla Blaškovića, u izdanju Arhipelaga.

U najužem izboru bili su i romani “Zoja” Mire Otašević (Geopoetika), “Veprovo srce” Draga Kekanovića (Srpska književna zadruga), “Štampar i Veronika” Katarine Brajović (Štampar Makarije i Oktoih) i “Nesreća i stvarne potrebe” Ivančice Đerić (Rende).

U konkurenciji su bila 164 romana, od kojih je 11 bilo u užem izboru, uključujući i romane dvojice ranijih dobitnika NIN-ove nagrade - “Dugovečnost” Svetislava Basare, koji je 2006. nagrađen za “Uspon i pad Parkinsonove bolesti”, te “Bonavia” Dragana Velikića, nagrađenog 2007. za “Ruski prozor”.

Prošle godine NIN-ova nagrada dodeljena je Slobodanu Tišmi za "Bernardijevu sobu", u izdanju Kulturnog centra Novi Sad.

NIN-ova nagrada je od 1954. godine do raspada bivše Jugoslavije dodeljivana piscima sa celog tog prostora, a trostruki laureat je Oskar Davičo, dok su dvostruki Dobrica Ćosić i Živojin Pavlović.

*Spisak dobitnika NIN-one nagrade 1954-2012

(SEEcult.org)